SRPSKA KRALJEVSKA AKADEMIJA NAUČNIKA I UMETNIKA SVE AKTIVNIJA

srpska2

1

MAJA KOVAČEVIĆ U DRUŠTVU AKADEMIKA

Na  poslednjoj sednici Akademije, održane 30. 10. 2015. u čijem radu je, pored velikog broja akademika, učešće u diskusiji uzelo i više stručnih saradnika i gostiju, zaključeno je da ova institucija postaje iz dana u dan sve prisutniji sudionik u svim oblastima života u Srbiji. Kako je naglašeno Akademija će i dalje biti otvorena za sve stvaraoce i naučnike iz Srbije, ostalih srpskih zemalja i inostranstva.

Na ovoj sednici u članstvo je primljeno nekoliko poznatih naučnih radnika i stvaralaca. Akademija je za saradnika, pored ostalih,  prihvatila i Kraljevčanku Maju Kovačević, majku devetoro dece, koja će majci devetnestoro dece iz Raške oblasti, u ime Akademije, ovih dana uručiti ,,Kondir majke Jugovića“.

 

2

 

Govoreći o dosadašnjem radu Akademije, predsednik Dragan Damnjanović je, između ostalog, rekao:

 

“Pozvan da i dalje predsedavam našom  Akademijom, uvažavajući  prisutnost svih vas i slažući se sa onima   koji su uvereni da Akademija sada nije više samo u povoju, već u sve većem razvoju. Iako su koreni  naše    akademije  začeti  pre  tri  veka,  snagu njenog rasta oduzimale su ideologije koje  su  čas sprečavali razni strani interesi, a čas domaća čizma satirala i  onemogućavala sve naše važno i  vredno, pa čak i ime – Srpska Kraljevska  Akademija naučnika i umetnika. A neki  od onih koji danas  tvrde   da   su  naslednici  te  Akademije,  a  ni  ime  joj  ne  uzeše, odaše jezivu tajnu svog osećanja, zaneti uverenjem stranog faktora, da su Kosovo i Metohija mnogo daleko, pa potvrdiše da im je  naša južna pokrajina  ponekad  samo na  jeziku ili  u uhu, a ne retko u maču kojim nam nad glavama mašu.  A  nama su Kosovo i Metohija  u duši i u srcu. Takvima je   beznačajno, strano i bezbolno i naše  sve  ređe nacionalno  rađanje  i sve veće   umiranje,   a  nama je  sve to  u dvorištu, pa   sve više   tugujemo.

Naša svetla i sveta istorija ne dotiče se njihovog oka ni srca,( oka  možda  jer odu negde i vide mnogo šarolikog sveta), a nama je ona pouka i poruka, dokaz naših hrabrih, vrednih i časnih predaka, na čijem liku i delima  možemo izgrađivati svoju karakternu crtu,  ljudski lik, patriotsku potrebu i bratski osećaj. Ili,  tuđi  ratni  zločini  ne retko su im nevažni  , a naši bitni   i nimalo sporedni. Nama je bol što nas  vekovima  satiru, i sa zemlje i iz života, i što naš neko ne  ume da nađe prijatelja,  jakog, u ovom velikom svetu  i  sačuva nas od zle krvi, a njima su i ti naši prijatelji – naši neprijatelji. Kakvog li apsudrda za sadašnjost, i zlog dela za budućnost.   Kada na to pomislim, mislim da je zadatak predsedavanja Akademijom iznad svih mojih moći, i svakom poslu ovde prilazim sa osećanjem duboke zabrinutosti i  sve dublje odgovornosti.  A  kada vidim da se  Srpska Kraljevska Akademija naučnika i umetnika  razvija, iz  neploda  nevremena  kreće   u   plod  vremena ,  iz  baze tuđih nemoći u bazu pravde, sa strahopoštovanjem i osećajem poniznosti  prilazim ovom našem poduhvatu, napretku u nauci, podrške mladim u naučnim dostignućima, rađanju u porodicama i radu u državi.  Spremnost dobre volje većine naših članova da se ne pokajemo kada loše popravljamo, i ne uzvisimo ako uspeh ne izostane, ,  za mene je poslušnost rado prihvaćenog rada, pa sam spreman  da   se   sa  ovog  mesta   vratim   u   odeljenje  Društvenih nauka,  čim   bolji  izbor  bude na pomolu.

 

1

Uvaženi akademici, dragi gosti, iako je većina naših članova iz medicinskog odeljenja, kod nas nema nadmudrivanja ni preglasavanja. Ima pitanja – zašto se druga odeljenja, takođe adekvatnim naučnim radnicima, ne popunjavaju. Nije li opet nedostatak ideja glavni razlog?  Nas u ovim okolnostima čeka mnogo puteva, i samo jedan pravi: Vera u Boga, ispravan odnos prema ljudima i nauci, i razumno prihvatanje ponuda sa strane. Mi bi hteli sve strane sveta, one nam sve i pripadaju, ali moraćemo se više prikloniti onoj, sunčanijoj, svetlijoj i toplijoj,  gde nećemo rano uvenuti i  sigurno u vekovima kao narod postojati! Svakako, ne bežimo od Evrope, Evropa smo uvek i bili, ali se ne odričemo ni bratske   Rusije, jer se ni Rusija  nas nikada nije odrekla. Posebno ne kada je nama bilo teško.

Akademija je institucija za naučna dostignuća, za njihovu potvrdu, ali i nadgradnju. Mi hrabro u svim aktivnostima, sa našom državnom zajednicom, i rukovodstvima koja podržavaju nacionalne i otadžbinske interse, hoćemo napred.  O tome smo i u javnosti rekli svoje, i neki mediji  poput ,,Večernjih novosti“ su to i preneli.

Svi mi u Akademiji imamo svoja zvanja,  stečena  na osnovu znanja! A znanja je uvek malo, pa ako je raskorak evidentan,  znajmo  da je to   naš korak”, rekao je Damnjanović.

Na ovom skupu u Akademiju je, kao stručni saradnik i konsultant, primljena Kraljevčanka Maja Kovačević kojoj je nedavno uručen “Kondir majke Jugovića” za devetoro rođene dece. Od nedavno Maja je i predsednik Udruženja “Ili radi ili rodi” koje deluje pod patronatom Akademije.

Obraćajući se prisutnima Maja se zahvalila na počasti koja joj je na ovaj način ukazana. Ona je, takođe, iskorostila priliku da još jedom ukaže na problem zbog kojeg se i našla među akademicima, a to je problem podmlađivanja nacije i njenog biološkog opstanka. Na svom ali i na mnogim drugim primerima Maja je ukazala na totalno i nedopustivo odsustvo brige, bilo kakve pomoći i podrške porodicama sa više dece. Zbog toga, kako je rekla, suština Udruženja “Ili radi ili rodi” čiji su značaj i akademici spoznali i prihvatila ga kao takvo, zasnivaće se na razvijanju svesti o neophodnosti duhovnog preobražaja i stvaranju pogodnijih uslova za egzistenciju porodica sa više dece. Osim toga. Maja je obećala da će se veliki deo aktivnosti usmeriti u borbu za poboljšanje uslova života porodica koje su već iskoračile u novo doba Srbije sa potomstvom brojnijim od uobičajenog. Zahvaljujući se svima koji su je potakli na ovaj korak Maja nije propustila priliku da se zahvali i “Štajerskim novicama” kao jednom od retkih medija koji joj je od početka davao podršku u radu i pratio sve njene aktivnosti.

 

Ivan Rajović