JUGOSLOVENSKI MIGRANTI

– Povodom nepravilnog stava prema njima –

 Piše: Prof.Dr Kaplan BUROVIC, akademik

 Kako se zna, u jugoslovenskom Ustavu oktroisano je pravo državljana da po svojoj volji izjave svoju nacionalnost. Usmereno je ovo za dobro jugoslovenske zajednice naroda, jer se očekivalo da će se državljani Jugoslavije masovno izjaviti po nacionalnosti Jugosloveni, i tako ići k bratstvu i jedinstvu, integriranju i slivanju. I izjavljivali su se, mnogi, posebno Srbi, koji su prednjačili na putu bratstva i jedinstva, kao što su i na frontovima, gde se lila krv i ginulo se za slobodu i demokratiju, za progres i društveni napredak, uvek bili u prvim borbenim redovima.

Neprijatelji srpskog naroda, kao i sve drugo sasvim pozitivno u životu jugoslovenske zajednice naroda, iskoristili su i ovo kako protiv ove zajednice, tako i posebno protiv samih Srba. Narodi Balkana ne zaboravljaju da su se oslobodili i turskog i austijskog ropstva oružjem spskog vojnika.

Tako, koristeći taj Ustav, mnogi Srbi muslimanske i katoličke vere, umesto da se izjave za Jugoslovene, na očigled naroda i vlasti, izjavili su se za nesrbe, pa i za Albance. I ne samo Srbi, već i mnogi drugi, posebno Makedonci i Crnogorci.

I ne samo ovi! Izjavljivali su se za Albance i pripadnici nacionalnih manjina, posebno oni muslimanske vere, misleći da su i Albanci samo muslimanske vere: nisu znali da skoro polovina Albanaca Albanije su hišćani, pravoslavne i katoličke vere, ponajmanje da će Enver Hodža porušiti u Albaniji ne samo bogomolje (i džamije i crkve, i turbeta i manastire !), a pogotovo ne da će i zakonom zabraniti svaku veru, obrijati bradu i hodžama i popovima, pa ih kao stoku smestiti u kooperative i – po zatvorima.

Neznanje je majka svih nesreća.

Albanski Ustav, iako pretendira za narodni, socijalistički karate vlasti, za slobodu i demokratiju, ne predviđa slobodu izjavljivanja nacionalnosti. Ni ondašnji, niti sadašnji! Naprotiv, albanski “komunisti”, koji su preko crne fašističke košulje u toku noći navukli crvenu “komunističku” košulju, i pismeno, preko štampe, izjavili su da je stanovništvo Albanije čisto albansko, bez ikakvih primesa drugih nacionalnosti. Ili nije istina ovo, “druže” akademiče, prof. dr Mark Krasnići ?!1)

Desilo se i ovo: grupi ljudi, koji su se usudili da izjave da po nacionalnosti nisu Albanci, suprotstavile su im se albanske vlasti sa pretendiranjem da nemaju pavo, jer su – po ovim albanskim vlastima – i oni Albanci! Ili nije istina ovo “druže” Bećir Meta ?!2)

Imamo i slučajeva da su odrali i na živo onoga koji nije pristao da se izjavi za Albanca. Pa i osudili na doživotnu robiju, pa i na smrt !

Aktuelni potpresednik Vrhovnog veća Albanije Keshnik Spahiu, pre koju godinu, izjavio je preko medija: “Potražnja za promenu nacionalnosti u grčko, crnogorsko, srpsko, makedonsko i dr.,…kažem sa punim ubeđenjem da sadži jednu veliku opasnost za budući suverenitet i budućnost Albanije, jednu pretnju za blisku budućnost ove zemlje. Kažem ovo sa punim ubeđenjem, jer za jednu sirotu Albaniju…imam apsolutno ubeđenje da jedno registriranje na bazi etničke i verske pripadnosti i slobodne izjave nacionalnosti, povećaće natjecanje raznih nacionalnosti i povećaće etničku i versku napetost u zemlji”.4)

Kad za Albaniju, koja je tri puta veća od Crne Gore, koja ima i tri-četiri puta veći broj stanovništvo, slobodno izjavljivanje nacionalnosti pretstavlja “veliku opasnost”, šta li to pretstavlja za ovako malu Cnu Goru ?!

U čitavoj eks-Jugoslaviji Albanci su bili, pa su i danas u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori, emigacija, dijaspora. Kao takva njima ne pripadaju prava nacionalne manjine. Pa i da su nacionalna manjina, oni nemaju pravo da albaniziraju ni druge manjince Srbije, Makedonije i Crne Gore, kamoli i same Sbe, Makedonce i Crnogorce, kako su to činili i čine dan-danas.

Što je istina, i Konventa Kuadar za Odbanu nacionalnih manjina od 01.februara 2003., spominje da jedna ličnost ne može arbitrano da odredi sebi pripadnost jednoj nacionalnoj manjini. Njegovo izjavljivanje treba da se zasniva “na objektivne kriterijume, koji su vezani sa identitetom te ličnosti, kao što su jezik, vera i kultura”.

Šta više, tu se i naglašava da taj paragraf « ne podrazumeva da obično postojanje etničkih, kulturnih, jezičnih ili verskih razlika neminovno čini nacionalnu manjinu”.

Kod nas, ne samo za vreme vladavine Josipa Broza Tita, već ni dan-danas niko ne postavlja pitanje ovim “Albancima” oklen oni ispadoše takvi?! Dan-danas se oni slobodno izjavljuju za Albance, iako sasvim dobro znaju da to nisu, šta više – ne znaju ni albanski jezik, jer im je još uvek prvi jezik srpski, odnosno makedonski.

Na ovaj način, sa ovakvim “Albancina”, broj Albanaca se kod nas naduo, pa su nam kroz vekove, na bazi toga, prouzrokovali nebrojene nedaće i probleme, do otcepljenja Kosmeta, kolevke našeg naroda. Albanci su uvek držali isukan mač u službi svih okupatora Balkana.

U ovoj situaciji neosporne agresije Albanaca protiv eks-jugoslovenskih naroda, protiv integriteta i suvereniteta teritorija Srbije, Makedonije i Crne Gore, negirati srpsko-crnogorsku i makedonsku nacionalnost i – preko toga – izjaviti se za Albanca, zar ne znači polarizirati se, izjaviti se za neprijatelja srpsko-crnogorskog i makedoskog naroda ?!

I ne samo ovi naši! Takvi su i svi oni nealbanci, pripadnici raznih nacionalnih manjina i emigranata, koji nam se izjavljuju za Albance, kad to nisu.

U ovoj situaciji šta treba raditi? Da i dale posmatramo to skrštenih ruku?! Ili da pozovemo ove ljude da se priberu, da se mane neprijateljstva prema našem narodu i da izjave svoju pravu nacionalnost, uprkos šantaža i terora koji se vrši nad njima od strane albanskih terorista, ekstremnih nacionalista, šovinista i rasista, izjavljenih neprijatelja našeg naroda, od kojih ih teba zaštititi.

Protiv onih koji budu nastavili sa ovim njihovim neprijateljstvom prena našem narodu treba preduzeti i krajnje mere: kao takvima oduzeti im državljanstvo i proglasiti ih za persona non grata, tražiti od njih da se udalje iz naše zemlje, pa neka odu tamo gde će ih kao takve primiti.

Kosmet ne treba da nam se ponovi na nijednom krajičku naše domovine! Primenimo Konventu Kuadar, ono što nam i međunarodna zajednica odobrava u odbrani naroda i domovine naše, jer nije bila ikada, niti je danas albanska dijaspora ugrožena od nas. Naprotiv – mi smo bili i jesmo permamentno i svakako ugroženi od nje !

 

 

_______________

1) Vidite za ovo njegovo delo: GJURMË E GJURMIME, drugo izdanje, Tirana, 1982.

2) Vidite za ovo njegovo delo: MINORITETET DHE NDËRTIMI KOMBËTAR NË SHQIPËRI 1912-1924, Tirana 2013.

3) KONVENTA KUADËR PËR MBROJTJEN E MINORITETEVE –  KONVENTA KUADAR ZA ODBRANU NACIONALNIH MANJINA – dokumenat sačinjen od Seketetarijata OUN, 01. februar 2003., str. 11, albanskog izdanja, Tirana, nema godine izdanja, ali je moguće iz sredine prve decinije ovog veka, XXI.

4) KOLA, Dijana: Shkodra ka malazezë, nuk ka serbë, list MAPO, Tirana, 26.II.2011. Za opširnije vidite moje delo SKADAR – istorija grada, prvo izdanje Niš, 2014, drugo izdanje – Cetinje 2015.