Nove knjige kraljevačkih autora

KF2-2002

  „Isečeno sećanje“  Dušana Bigića

Dušan Bigić, koji već decenijama živi i radi u Kraljevu, rođen je 1948. god u Prilužju, opština Vučitrn. Rastao je pored reke Lab na ogromnom imanju porodice Biga, doseljene iz Like. Otac Spasoje, rođen u Montani, vratio se kao dete sa roditeljima u Prilužje i tu kupio imanje i nastavio da živi. Inače, kako u svakoj prilici Dušan voli da naglasi, porodica potiče od čuvenog pretka Petra Bige, generala i komandanta srpske vojske, koji je pobedio Mađare u bici kod Sent- Tomaša i dobio titulu Viteza od Mongabije. Njegovo ime nose ulice u Pančevu i Srbobranu, a bio je i počasni građanin Novog Sada.

Zanimljivo je pomenuti da je Bigić pasionirani sakupljač starina i kolekcionar. Do nedavno je bio i vlasnik jednog od najvećih privatnih muzeja u Srbiji. A o ovoj njegovoj pasiji pisano je u mnogim novinama i gotovo da nema televizije koja nije napravila reportažu o njemu. Završio je Višu-elektrotehničku školu i svoj radni vek je proveo uglavnom u kraljevačkoj Fabrici vagone.

Međutim, i pored zanimljive životne priče u koju bi i te kako imalo još mnogo toga da se umetne, Big će, verovatno, biti upamćen kao čovek koji je, pored svih aktivnosti koje traže veliki trud i dosta vremena, najviše truda i umnih potencijala posvetio književnosti pišući uglavnom aforizme, poeziju i pripovetke.

Nedavno je iz štampe izašla njenova treća knjiga „Isečeno sećanje“ u izdanju kraljevačkog „Glasa-Srbije“. Pre ove Bigić je u razmaku od samo godinu dana (2009-2010) objavio i dve knjige aforizama (Istinitost apsurda i Kuća od pruća) kojima je stao rame uz rame sa najznačajnijim imenima poznatog kraljevačkog aforističkog kruga.

Jedan od prikazivača Bigićevog dela, dr Golub Jašović, između ostalog kaže u jednom svom osvrtu na Bigićeve aforizme : “ Pisac veoma vešto, iako je u pitanju veoma kratka književna forma, izvrgava ruglu ljudske slabosti i veoma sarkastično se podsmeva junacima našeg doba, naročito vlastodršcima i vlastoljupcima od kojih na taj način stvara stožerne junake svojih knjiga aforizama.

On se veoma vešto koristi igrom reči pomoću kojih gradi duhovite i sarkastične priče, običnom čitaocu dobro poznate, na žalost, kako i sam autor kaže, često istinite. One su istovremeno, hteli mi to ili ne, deo naše svakodnevice.“

Pesnička knjiga zanimljivog naslova „Isečeno sećanje“, koliko god ovaj naslov delovao metaforično, zapravo je i bukvalno baš to. Naime, iako u zrelom ljudskom i stvaralačkom dobu, Bigić se pojavljuje sa svojim pesmama na književnoj sceni po prvi put. Ali ono što je zanimljivo jeste da to nisu pesme zrelog autora, ili bar ne sve, već se radi o deliću pozamašnog stihovanog opusa. Teško je, čak nemoguće, da jedna ovakva knjiga u koncepcijskom ili bilo kojem drugom smislu može da bude kompaktna, tematski i stilski organizovana i koherentna. I ona to i nije, ali bi se moglo reći da je baš to ono što je u startu oneobičava i čini interesantnom. Po samu njemu znanom obrascu, ako takvog obrasca ima, Bigić je izdvojio tridesetak pesama koje su istovremeno i hronologija njegovog života, budući da su pesme čak bi se moglo reći i suviše lične više autobiografske nego čisto umetničke tvorevine.

Obojene blagom, a ponekad i mnogo žešće nijansiranom setom, sve ove pesme imaju i neku elegičnu notu sa neodvojivom ljubavnom tematikom. Tako da bi se moglo reći da su sve one na neki način ljubavne u najširem smislu značenja tog pojma. Ima i onih, doduše samo nekoliko, koje su u pravom smislu ljubavne i tu pesnik bukvalno ogoljava svoju dušu u nekom prethodnom periodu koji je i te kako ostavio traga na potonje poimanje sveta i sebe u njemu. Međutim, sve te pesme, što je svojstveno piscima koji potiču sa „svete srpske“ zemlje čak i kada se neće, poseduju neugasli žar nostalgične ljubavi za zavičajem, čežnju, rezignaciju i čitav spektar drugih emocija vezanih za kosovski mit. Zanimljivo je da se to oseća u svakom stihu čak i ako se nigde eksplicitno ne dotiče bilo kojeg konkretnog toponima ili događaja. Kao da se ta kosmička tuga za izgubljenim Kosovom uvukla u svaku reč, misao, u svako slovo, kao u stihovima:
Crveni božur jedinstven do sada,

Od koga vekovima Evropa miriše 

sad odjednom od olovne kiše

nemoćno umire, list mu po list opada.

 

I da završim „isečenim sećanjem“ recenzenta Radiše Ž. Kovačevića koji u predgovoru ovoj knjizi kaže:“ Konačno i ono što se poretko može pronaći kod drugih savremenih pesnika kao taština ili, moglo bi se reći, naivna samokritičnost i bez ostatka priznanja grešaka i poroka koji u pesmama Dušana Bigića slove kao potvrđena vrlina. Uveren sam da je Dušan utabao put ka stazama pesničkih gorostasa.“

 

Ivan Rajović