Митрополит Порфирије: Незапамћени напади на СПЦ и српски народ у Хрватској

IMG_9470

Аутор: Јелена Чалија петак, 29.01.2016. у 20:10

  IMG_9470

Митрополит Порфирије (Фото Р. Бакрачевић)

„Осећање дубоке туге и жаљења изазивају и они, који свесно или несвесно, ових дана доприносе изливу нетрпељивости према српском народу, као и продубљивању јаза између Хрвата и Срба који су неминовно упућени једни на друге”, саопштио је митрополит загребачко-љубљански Порфирије.

Митрополит се, како наводи, „саопштењем за јавност огласио поводом медијских напада појединаца и удружења на Српску православну цркву, њено свештенство и верни народ у Хрватској”. У једном од тих недавних медијских напада, водитељ емисије „Марков трг” на загребачкој ТВ З1 Марко Јурич поручио је „драгим Загрепчанима који шећу Цветним тргом” у строгом центру хрватске престонице да се пазе „четничког викара” који у њој столује. Телевизија је добила тродневну забрану емитовања због говора мржње, а водитељ Јурич подршку више од 5.000 људи који су уз повике „За дом спремни” бранили његову „слободу говора” демонстрирајући у уторак централним улицама Загреба.

„Повод, али не мотив и узрок, за бруталне, последњих година незапамћене нападе и позиве на линч Српске православне цркве и српског народа у Хрватској, пронађен је у видео-снимку насталом пре више година, током моје посете верницима у Чикагу, где као гост нисам био у прилици да утичем на све околности. Због свих оних који су се на било који начин осетили погођеним или увређеним, нарочито после злоупотребе и манипулације садржајем тог снимка од неких медија, изражавам своје искрено и дубоко људско жаљење”, наводи у саопштењу митрополит Порфирије.

На снимку о коме говори, види се неколико свештених лица, међу којима је и митрополит Порфирије, како певају песму „Шта се оно на Динари сјаји (Ђујићева кокарда на глави)”. Хрватски медији „открили” су тај снимак у априлу прошле године. Митрополит је тада објашњавао да „смета радикалима у Србији и јастребовима из СПЦ” и да је очекивао дискредитацију пошто је осудио паљење хрватске заставе у Београду.

„Свакоме ко прати мој рад и јавно деловање, не само од доласка у Хрватску, него у последње три деценије, јасно је да оно што ми се тенденциозним тумачењем тог снимка приписује не изражава становишта и вредности за које се залажем. Напомињем да ме овакви напади нису изненадили, јер сам по доласку у Загреб, у првој беседи, рекао да, на обе стране, постоје и такви који ће бацати камење на оне који граде мостове између људи и између народа. Протагонисти мржње и нетрпељивости ме неће поколебати(…) На такво поступање ме поготово обавезују многобројни појединци и удружења који су показали одлучност да, упркос оркестрираним, вербално суровим нападима, јавно и приватно упуте изразе солидарности, охрабрења и подршке Српској православној цркви, православним верницима у Хрватској и мени лично”, наводи митрополит у свом саопштењу.

Судећи по прилично ажурном сајту Загребачке надбискупије, чије се седиште налази на неколико стотина метара од цркве СПЦ на коју би по резону Марка Јурича требало ставити натпис „Пази, оштар четник”, они се нису оглашавали поводом медијских напада на „сестринску” и „комшијску” хришћанску цркву. Међутим, информација која се може прочитати на њиховом сајту је да је 26. јануара почела 56. Теолошко-пасторална недеља на чијем су отварању надбискуп загребачки Јосип Бозанић и апостолски нунције у Хрватској Алесандро д’ Ерико говорили о току канонизације кардинала Алојзија Степинца. Кардинал Бозанић поновио је да ток канонизације није доведен у питање формирањем мешовите православно-католичке комисије, као и да се кардинал Степинац „поново покушава користити за политичке циљеве фалсификовањем чињеница”. Апостолски нунције известио је окупљене на скупу да се крајем године састао са папом Фрањом и да му је он рекао да нема ништа против Степинчеве светости и хрватског народа, али да се нашао у ситуацији где би могло доћи до поновне напетости између две цркве и два народа. Нунције је напоменуо и да папа сматра да би комисија требало да има информативну улогу о свему што је до сада учињено и да неће бити поново расправљано о Степинчевој светости.