ZAŠTO NEPOZNATA LICA HARAJU SRBIJOM ?

Prodavac bez imena i prezimena

Prodavac bez imena i prezimena

Već godinama dobro uvežban građanin Srbije, bilo da je stranka, klijent, putnik ili kupac, uredno daje i prilaže svoja dokumenta i svoje lične podatke. Naše lične podatke tako imaju svi službenici opštinskih organa, svi bankari, svi vozači autobusa na međunarodnim linijama, svi ugostitelji i svi prodavci kod kojih plaćamo karticom ili čekovima. Istovremeno, međutim, građanin Srbije, gotov ništa ne zna o licima sa kojima posluje i od kojih zavisi ili njegov životni staus, životni standard, na kraju i sam život.

U Srbiji NN lica su vozači, kojima dajemo svoje živote u ruke, jer nas na primer, voze kombijem do Budimpešte. Ti vozači imaju naše pasoše u rukama, podatke o mestu stanovanja i mestu putovanja, kao i naše brojeve telefona. Mi kao putnici o vozačima ne znamo ništa, jer oni ne nose službena odela sa bedžom, niti se predstavljaju. Čak ni kombi-taksi nema nalepnice sa nazivom firme na svojim vozilima, pa ispada da je sve to neka ilegalna i sumnjiva rabota.

Neznani ljudi iz neznanih agencija nas pozivaju preko kućnog telefona na razne prezentacije njihovih proizvoda i usluga, a da ne govore odakle im naš broj telefona, naše ime i prezime. Ko im je prodao naše podatke, pa nas oni uznemiravaju svojim prevarantskim ponudama. Nepoznato lice je i državni službenik, koji treba da nam reši životne i administrativne probleme, jer se ne predstavlja, bilo da razgovarate telefonom ili preko šaltera.

NN lice su i prodavci u privatnim radnjama, kioscima, kafanama, kojima dajemo kartice sa našim podacima.

Srpske ulice, stajališta Direkcije za javni prevoz u Beogradu i bandere su unakažene izlepljenim oglasima u kojima NN lica nude svoje usluge, od prodaje aparata za merenje krvnog pritiska, preko moleraja i časova engleskog, do blagoslovenog putovanja na Kosmet.  Ove nepoznate osobe su predstavnici sive ekonomije i rade bez plaćanja poreza. Niko ih u tome od nadležnih službi ne ometa, iako na svojim oglasima ostavljaju svoje brojeve telefona. I tim nepoznatim ljudima, koji zarađuju na ulici, niko ne uzima deset odsto od plate.

Najgora situacija je sa nepoznatim ljudima na pijacama u Srbiji. Hranu nam prodaju NN lica bez imena i prezimena, bez porekla svojih proizvoda, bez dokaza da su proizvođači ili preprodavci. I dok u Stokholmu iznad tezgi sa trešnjama i jagodana, koje koštaju i 10 evra kilogram, stoji tabla sa podacima o vlasniku i prodavcu, u Beogradu se voće prodaje i po trotoarima i prolazima, na gajbama smeštenim na prašnjavim obodima automobilskih kolovoza. Zato je i moglo da se dogodi da se na pijacama iz ruku nepoznatih osoba prodaje i kupuje suvo meso od crknutnih životinja ili salata koja se čuva u buđavim podrumima.

Ovo je slika srpskih prilika i neprilika. Demokratija nam je donela novi javni bonton, da se svi predstavljamo, ali ga mi Srbi primenjujemo delimično i po potrebi naše lenjosti i bahatosti. I dok u Mađarskoj i Švedskoj, kao i drugim državama EU svako službeno lice nosi bedž sa svojim imenom, a svaki pijačar ima tablu sa ličnim podacima i nazivom svog preduzeća, kod nas Uprava pijaca, koja izdaje tezge dozvoljava da na njima rade NN lica, čak i osobe bez lične karte.

Kupac na pijaci ili u kafiću ili u bilo kojoj drugoj prodavnici ima pravo da zna ko ga uslužuje. Nije dovoljno da neka snajka drži dva kila kajmaka i plastičnoj kutiji i da priča kako je njen domaći i košta 600 dinara. Mora da se zna ime te snajke sa pijace i poreklo njenog kajmaka.

Krivci za pojavu NN lica u srpskim javnim poslovima su inspekcijske službe koje ne rade svoj posao kako treba. Stručnjaci EU su utvrdili da većina inspekcijskih službi u Srbiji ne radi dobro, a da gospoda inspektori ne sankcionišu osobe koje rade sivu ekonomiju, ilegalno trguju i manipulišu sa građanima. Drastičan primer za nerad inspekcije i Komunalne policije je slučaj mlade devojke koja na Staroj okretnici u Zemunu prodaje bostan na tezgi koju je postavila baš na stajalište Direkcije za prevoz i autobusa 15 i 78, pa putnici kada izlaze iz vozila udaraju u njene lubenice. Na prijavu za uzurpaciju javnog stajališta u ovoj Direkciji  i Komunlanoj policiji kažu da oni ne mogu ništa da učine.

Predlažem, na primer, da svi prodavci na pijacama imaju istaknutu firmu i svoje ime i prezime, da bi se znalo ko nas, čime i odakle hrani. Da svi vozači, posebno autobusa, taksi kombija imaju istaknute firme i svoja imena, da znamo ko nas dobro vozi, a ko nam uključuje grejanje usred leta. Da ilegalni prodavci i nakupci imaju svoje ime  i prezime, da znamo ko nas snabdeva robom sumnjivog porekla.

Bez reda u Srbiji nema ni demokratije, a ni normalnog života. To nam ne mogu pružiti nepoznata lica koja javno haraju Srbijom.

Marko Lopušina iz Beograda