KO KRADE SRBE U RASEJANJU

Srpska dijaspora na mukama

Bosna i Hercegovina, Rumunija, Crna Gora i druge države sve češće srpski narod u rasejanju pripisuju sebi kao svoje građane i državljane

Marko Lopušina

Savez srpskog folklora Švajcarska

“Sarajevski projekat pretvaranja srpske dijaspore u bosansku dijasporu uzeo je maha. Možemo samo da im čestitamo sa kojom upornošću i uspijehom svrstavaju srpska udruženja pod svoj krov. Projekat je dugoročan pa su spremni čak da podrže osnivanje dijaspore Republike Srpske, koja bi kad-tad, ako ne baš odmah, postala dijaspora Bosne i Hercegovine. Posao koji rade je sasvim legalan i legitiman sa strane zvaničnog Sarajeva, jer ono „brine o svojim građanima u svetu“. Ovo je međutim, samo prvi korak ka utapanju srpske dijaspore u nešto što još nije dobilo završnu formu, a vodi ka gubitku srpskog, a prihvatanju bosanskog ili čak bošnjačkog identiteta“.

Ovo je deo pisma upozorenja, koje je nedavno uputio Miodrag Lukić, predsednik Udruženja Majevičana u Švajcarskoj srpskoj javnosti, Vladi Republike Srbije i Vladi Republike Srpske. Cilj mu je, kako kaže, da zastavi projekat BiH o krađi srpske dijaspore i njeno pretvaranje u bošnjačku zajednicu u svetu.

  • Ovaj slučaj otkrio sam tako što sam primetio da je adresa Udruženja Majevičana u Švajcarskoj postavljena na sajtu Ministarstva za ljudska prava, izbjeglice i raseljena lica BiH. Potom sam počeo da dobijam pisma Bošnjaka iz sveta i njihovih organizacija, među kojima je bilo i poruka antisrpskog karaktera. Ubrzo je Vlada Federacije BiH počela da prisvaja i druge srpske organizacije iz rasejanja, pa sam bio prinuđen da im pošaljem upozorenje da se naša srpska udruženja nalaze u društvu onih bošnjačkih organizacija koje negiraju postojanje Republike Srpske, baziraju sve svoje aktivnosti na medijskoj laži o 8500 ubijenih Srebreničana, organizuju istorijska predavanja u kojima negiraju naše postojanje ili u najboljem slučaju u tim istorijama, nazivaju nas Vlasima, pogrdno kao što su nas iza leđa nazivali decenijama – kaže Miodrag Lukić, inače, poznati dramski pisac i književnik u Švajcarskoj.

Trenutno u Švajcarskoj deluje nekakva I-platforma koju vodi bošnjački političar Ivica Petrušić, čovek koji je predložio da se sa švajcarske zastave skine beli krst jer se njime vređaju verska osjećanja nehrišćana u Švajcarskoj. Njegova organizacija je ponudila saradnju SPC i srpskim udruženjima u Švajcarskoj što je na žalost otac Miroslav Simijonović prihvatio, pa je upriličen jedan sastanak u hramu Uspenja presvete Bogorodice u Cirihu na koji nije došao niko od vodećih ljudi te organizacije nego je upotrebljena neka Anita Savić da predstavlja tu famoznu organizaciju.

Lukić upozorava da je prisvajanje srpske dijaspore od strane Federacije BiH dugoročni strateški proces sarajevske vlasti, koja radi na razbijanju Srba u rasejanju:

  • Bosna i Hercegovina je protektorat u čijem sastavu se nalazi i Republika Srpska, i sarajevska vlast to koristi da na naš račun stvara Bosansko-hercegovački identitet u dijaspori. Pre samo dvadeset i tri godine su počeli da stvaraju bošnjački identitet. Apetiti su im u međuvremenu porasli, pa uz pomoć perfidne politke pokušavaju da Srbe poreklom iz Bosne svrstaju u bosansku dijasporu, i kasnije da ostvare svoj san o unitarnoj Bosni. Posle toga verovatno sledi ona Izetbegovićeva ideja, koju je neoprezno izlanuo 1990. godine o čisto muslimanskoj državi čim bude 50 odsto plus jedan musliman u Bosni i Hercegovini – upozorava Miodrag Lukić, jedan od najistaknutijih Srba u Švajcarskoj.

I država Rumunija od njenog ulaska u EU pokazuje Srbe iz dijaspore kao svoju rumunsku nacionalnu manjinu, a Rumunska patrijaršija naše ljude  u rasejanju prikazuje kao svoje vernike. Svuda gde u zapadnoj Evropi žive i rade srpski državljani iz Timočke krajine, oni su poslednjih decenija plen države Rumunije i Rumunske pravoslavne crkve. Najizraženije aspiracije Rumunije ima prema srpskim vernicima i gastarbajterima u Danskoj. U ovoj zemlji velika je koncenracija Srba iz Timočke krajine, koje Rumunska crkva popisuje i pripisuje sebi.

  • Rumunski sveštenici i zvaničnici obilaze srpske klubove u Danskoj, parohiju SPC i srpsku crkvu svetog velikomučenika Georgija u Kopenhagenu, kako bi srpskim gastarbajterima ponudili svoje usluge i “razne privilegije EU”, ako se upišu u Rumunsku pravoslavnu crkvu. Ti sveštenici čak propagiraju i odvajanje srpskih vernika od SPC u Danskoj i od srpske crkve i prelazak u Rumunsku pravoslavnu crkvu u Danskoj – kaže Sava Lakić iz Zaječara na radu u Kopenhagenu.

Sveštenici Rumunske pravoslavne crkve su ovim srpskim gastarbajterima i raskoljnicima obećali da će im podići i prvu crkvu, kako bi oni u njoj mogli da postanu vođe “vlaške nacionalne manjine u Danskoj”. Kako Srba, Vlaha i Rumuna iz istočne Srbije ima i u Belgiji, Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj, i oni mogu postali lak plen Rumunske pravoslavne crkve.

Polovina od 8.000 naših ljudi u Danskoj, međutim, uzela je dansko državljanstvo, što znači da su se mnogi odrekli državljanstva Republike Srbije. To Rumunska pravoslavna crkva ume da koristi, pa je srpskim gastarbajterima u Danskoj dodelila status iseljenih Rumuna ili Vlaha. I vrbuju se da pristupe Rumunskoj crkvi u inostranstvu.

  • Istovremeno slične akcije odvajanja srpskih gastarbajtera u Danskoj izvodi i Crnogorska pravoslavna crkva, koja je srpske gastarbajtere pretvorila u Crnogorce. Nažalost, jedan broj danskih Srba, Rumuna i Vlaha iz Srbije, prihvatio je inicijativu Rumunske pravoslavne crkve i počeo ozbiljno da radi na formiranju prve parohije Vlaha iz Timočke krajine u Danskoj. Jedan manji broj Srba u Danskoj prihvatio je i ideju da postanu Crnogorci i vernici Crnogorske pravoslavne crkve – tvrdi Sava Lakić.

Crna Gora je od odvajanja iz državne zajednice sa Srbijom 2006. godine počela da Srbe u Južnoj Americi, od koje je većina poreklom iz Boke Kotorske i Hercegovine, pokrštava u Crnogorce.

  • Iako su Bokelji, Kotorani i Hercegovci članovi Srpske pravoslavne crkve u Čileu, Brazilu, Boliviji, Venecueli i drugim zemljama Latinske Amerike, ali i osnivači mnogih srpskih udruženja i društava, zvanična Podgorica ih tretira kao svoje državljane. Crna Gora briše njihovo srpstvo pretvarajući ih mimo njihovog znanja u Crnogorce – kaže Marko Orlović, Srbin poreklom iz Herceg Novog.

Zajedno sa ljudima Crnogorska pravoslavna crkva pokušava u Južnoj Americi da pripoji sebi Eparhiju buenoairesku SPC i sve parohije i hramove SPC. Zato je patrijarh srpski Irinej nedavno imenovao vladiku Kirila za novog episkopa, koji će da stoluje u Buenos Airesu i da čuva srpske doseljenike od crnogorskog pokrštavanja.

Ovaj proces bosanizacije, rumunizacije, crnogorizacije Srba u dijaspori liči na krađu i otimanje srpskog naroda od njegove matice i otadžbine. U rasejanju živi oko 2,5 miliona Srba u 105 zemalja sveta. Najviše ih je u Nemačkoj oko pola miliona i na tlu Severne Amerike oko 500.000. U Austriji ima 300.000 Srba, u Australiji oko 200.000 naših ljudi.

  • U Sloveniji državna vlast ne priznaje postojanje 60.000 Srba, koje ne vodi ni kao etničku grupu, već kao izgubljeni narod. Slično je i u Makedoniji. U samoj Rumuniji broj srpskog naroda neprestano opada, tako da je sa 30.00 spao na svega 16.000 ljudi.

Od svih naroda u rasejanju Srbi spadaju u one koji se jako brzo asimiliraju i uzimaju strano državljanstvo. Taj procenat u Nemačkoj iznosi oko 50 odsto, a u dalekoj Australiji čak 70 odsto.  I na taj način Srbi nestaju u dijaspori.

Ovaj proces nestajanja Srba u rasejanju, na žalost, podstiče i Vaznesenska crkva iz Istanbula, koja želi da bude majka svim pravoslavnim crkvama i njenim vernicima. Naime, na nedavnom Vaznesenskom saboru na Kritu donesena je odluka da celokupna pravoslavna dijaspora širom sveta, uključujući i srpsku, prelazi u nadležnost Carigradske patrijaršije kojom upravljaju Grci, a čije je sedište u Istanbulu.

– Doneta odluka je kanonski neispravna, jer u 28. kanonu Četvrtog vaseljenskog sabora iz 451. godine, dakle još iz vremena jedinstvene hrišćanske crkve, kaže se da svaka Crkva ima pravo na svoju dijasporu, a Carigrad ima pravo samo na onu dijasporu koja je od njega nastala i graniči se sa Carigradskom patrijaršijom. Ovo što je sad potpisano rezultat je papističkih težnji carigradskog patrijarha. Dokument, međutim, nema pravosnažnost. Pošto se tiče pravoslavne vaseljene, taj papir ni za koga nije obavezujući dok ga ne potpišu poglavari svih kanonskih pravoslavnih crkava. A znamo da su dolazak na Krit otkazali poglavari Ruske, Bugarske, Gruzijske i Antiohijske patrijaršije koji su tražili odlaganje skupa. Njima su odluke sa Krita poslate na uvid i potpis, ali još nije saopšteno da li su ih prihvatili – pojašnjava stručnjak za kanonsko pravo Željko Žugić Kotoranin.

Dokument pod nazivom “Pravoslavna dijaspora” potpisalo je ipak 10 patrijaraha, među njima i srpski Irinej. U tom aktu, između ostalog, piše da “zasad sve dijasporske vladike ostaju u svojim matičnim Crkvama”, ali će među njima glavnu reč imati Sabor, odnosno skupština episkopa u određenoj oblasti čije odluke će se donositi glasanjem i kojom može da predsedava samo carigradski dijasporski episkop. Skupština i predsednik biće direktno i jedino u nadležnosti carigradskog patrijarha.

 

Antrfile

UPOZORENEJ VLADIKE NIKOLAJA

–        Još od završetka Prvog svetskog rata i vremena patrijarha Meletija, Carigradska patrijaršija neprekidno ponavlja da ne priznaje dijasporske episkopije drugih pravoslavnih crkava, ali da ih toleriše radi mira među pravoslavcima. Svojevremeno je, podsećaju u srpskom episkopatu, i Sveti vladika Nikolaj Velimirović upozoravao Sabor SPC da patrijarh Meletije “pokušava da proširi tumačenje 28. pravila 4. Vaseljenskog sabora i obuhvati dijaspore svih crkava” – tvrdi Radmila Lončar, odličan poznavalac SPC u dijaspori.