Naš hirurg komšija Baraka Obame

Marko Lopušina | 02. septembar 2016. 18:29 | Komentara: 0

U decembru 1994. godine dr Borko Đorđević je sa Džimijem Karterom predvodio prvu mirovnu misiju u BiH. Pukovnik Miloš Kostić je bio direktor Instituta za strateška istraživanja

KADA je osamdesetih godina na vrhuncu svoje doktorske popularnosti, dr Borko Đorđević kupio na brdu u Palms Springsu vilu vrednu 10 miliona dolara, nije ni slutio da će njegov komšija postati američki predsednik.

– Barak Obama je nedavno kupio kuću pored mene. U Palm Springsu namerava da živi kada ode u predsedničku penziju. Platio je 4,5 miliona dolara. Lako će Obama da je otplati, jer u Americi bivši predsednici svoje govore i prezentacije naplaćuju i po 150.000 dolara – kaže dr Đorđević.

Život ovog nekadašnjeg partijskog sekretara Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji je posle specijalizacije na plastičnoj hirurgiji postao američki kapitalista i ugledni republikanac, odveo ga je direktno do nekolicine američkih predsednika. Dr Đorđević je bio Reganov poverljivi čovek za Kaliforniju. Istu vrstu poverenja imao je i kod Džordža Buša i Džimija Kartera. Doživotni je član Senatorskog kruga Republikanske partije SAD.

– Ronald Regan mi je dao Medalju za zasluge u Republikanskoj partiji, a Džordž Buš mi je dodelio Orden za posebne zasluge u SAD i zlatni sat sa gravurom – otkriva dr Đorđević.

ROĐEN je 1942. u Pirotu. Medicinski fakultet je završio u Beogradu, a plastičnu hirurgiju je specijalizirao u SAD, gde živi od 1970. godine. Radio je u Viskonsinu, Njujorku, Ohaju. Skrasio se u Kaliforniji, gde je ima svoju kliniku. Kao republikanac i mirotvorac postao je vrlo brzo blizak prijatelj američkih političara i predsednika.

– Kao član Republikanske stranke bio sam poverenik za Kaliforniju. Organizovao sam kampanju za izbor Ronalda Regana i prikupljanje donacija za partiju. Početkom devedesetih postao sam poverenik Vašingtona u Jugoslaviji za privatizaciju državnih institucija i preduzeća. Bilo je predviđeno da se tranzicija izvede ubrzanom privatizacijom najvećih preduzeća za 70 milijardi dolara. Doveo sam u Beograd ugledne predstavnike Stejt departmenta koji su bili na korak da sklope ugovore o tom poslu, ali je Slobodan Milošević otkazao privatizaciju – ispričao je dr Đorđević za “Novosti”.

U decembru 1994. godine Borko Đorđević predvodio je prvu mirovnu misiju u BiH, koja je za rezultat imala dogovor o miru između Hrvata, Bošnjaka i Srba, koji je trajao četiri meseca. Ideju o mirovnoj misiji dr Đorđević je prvo predložio svojom školskom drugom Milanu Milutinoviću, potonjem predsedniku Srbije.

JEDINI američki predsednik koji ima iskren odnos prema Karadžiću i drugim “opasnim” Srbima, kako su ih tretirale međunarodna zajednica i Bela kuća, jeste Džimi Karter. Kada sam u jesen 1994. preko gospođe Rozalin Karter zamolio bivšeg predsednika SAD da posreduje u pregovorima između Srba, Bošnjaka i Hrvata u Bosni, odmah je pristao. Džimi Karter je poznavao situaciju u bivšoj Jugoslaviji, susretao se sa Titom i cenio je naš narod. O svojoj misiji obavestio je Belu kuću, dobio načelni pristanak i krenuo na put. Nije strepeo za svoju bezbednost, ni zbog činjenice da će se sresti sa “opasnim Srbima”, Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem. Njegovoj gospođi su se Karadžić i Mladić toliko dopali da je želela da noći na Palama, ali je Džimi ipak odlučio da se vrate u Sarajevo – seća se svih detalja Borko Đorđević.

Tokom dva sastanka na Palama je postignut dogovor o primirju, koje je trajalo četiri meseca, kao i precizna razmena teritorija u okviru predviđenih proporcija Republike Srpske i muslimansko-hrvatske Federacije od 49:51 odsto. Karter je 23. decembra postigao dogovor sa Alijom Izetbegovićem i Radovanom Karadžićem. Međutim, vođa bosanskih muslimana je odbio na kraju da potpiše sporazum o prekidu vatre i slobodi kretanja u BiH. Po Alijinom odbijanju da stavi potpis, svedoči Đorđević, zvanični Vašington se odmah ogradio od misije Džimija Kartera, saopštenjem da je on “bio u privatnoj poseti na Palama”.

PORTPAROL Bele kuće Didi Majers oštro je osporila Karterovu ocenu da su “bosanski Srbi za mir”, ponovivši da Vašington smatra Srbe agresorima. Svi Karterovi ljudi u američkoj administraciji, koji su imali simpatije i razumevanje za Srbe, sklonjeni su sa svojih funkcija – kaže ovih dana dr Borko Đorđević. Ove dramatične detalje je opisao u knjizi “Stakleni mir – Džimi Karter i opasni Srbi”, koju će uskoro biti objavljena u Srbiji i u Americi.

Uprkos otporu zvaničnog Vašingtona, u kome su vlast preuzeli ljudi Bila Klintona, dr Đorđević je nastavio saradnju sa Karterovim mirovnim centrom. Bio je u specijalnoj misiji u Iraku, sa ciljem da spase porodicu Sadama Huseina i prebaci je u SAD. Amerikanci su i ovu misiju bojkotovali.

Doktor Đorđević je vanredni profesor na BU i redovni profesor Univerziteta u Nišu. Ima poziv sa BU da predaje na engleskom odeljenju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Član je Američke medicinske komore, Medicinske akademije Njujork, Medicinske akademije Palm Springs, Američkog društva plastičnih hirurga, Srpske lekarke komore. Kao republikanac veruje u pobedu Donalda Trampa na predstojećim predsedničkim izborima.

Ceneći njegov politički i humanitarni angažman Amerika je nagradila dr Borka Đorđevića. Dobitnik je Medalje slobode Republikanske stranke SAD, Medalje Ostrvo Elis 2010. godine za dostignuća u međunarodnom miru. Vlasnik je priznanja Nacionalne etničke koalicije SAD, Zlatnog grba i Zvezde na asfaltu Palms Springsa za humanitarni rad. Dva puta je biran za čoveka godine u SAD. Uvršćen je u leksikon “Ko je ko u Kaliforniji”.

PUKOVNIK dr Miloš Kostić prošao je sličnim političkim stazama. Kao školovan i iskusan oficir, prihvatio je poziv i otišao u Vijetnam kao specijalac DIA za posebne akcije. Iz Vijetnamskog rata Kostić se vraća sa činom majora i ogromnim iskustvom vojnog specijalca. Pentagon je to iskustvo umeo da iskoristi, pa je Kostić angažovan u SAD na obuci regularnih jedinica i specijalne policije za gerilski rat na jugoistoku Azije.

Politička aktivnost u Republikanskoj stranci omogućila je dr Kostiću da uđe u američki Senat kao član Komiteta za upravljanje i Odbora za bankarstvo. Krajem 1976. imenovan je i za direktora Instituta za strateška ekonomska istraživanja u Vašingtonu. Dolaskom Ronalda Regana u Belu kuću i jačanjem dominacije republikanaca, dr Miloš Kostić postaje 1980. godine savetnik Odbora za državnu bezbednost, mada je istovremeno kao direktor radio volonterski i za Pentagon. Kad mu se otac Branko teško razboleo, dr Kostić je 1986. napustio službu u Vašingtonu i otišao u Austriju.

Radivoje Ralf Vinović je bio vašingtonski političar. Rođen je 1928, a preminuo je 2009. Kao diplomirani pravnik i član Republikanske partije radio je u kabinetima senatora Roberta Mičela i Everta Dirksea. Bio je potpredsednik Tobako instituta (1983-1999). Karijeru je završio kao član administracije Senata SAD.

SUDIJA SOVJETSKOM ŠPIJUNU

Jovan Džon Vukašin, kalifornijski sudija, afirmisao se kao član Republikanske stranke u Americi. Radio je ako advokat u Oklandu, gde je bio istaknuti aktivista Republikanske partije. Ronald Regan ga je 1974. imenovao za federalnog sudiju za Northern District of California. Vukašin je rođen 1928. Diplomirao je na Pravnoj školi Berkli kalifornijskog univerziteta (1954). Postao je poznat po suđenju Džeriju Vartvojtu, marincu koji je bio optužen da je sovjetski špijun. Umro je 1993. u Kaliforniji.

Štajerske novice uporabljajo piškotke SAMO za beleženje obiska na spletni strani stajerska.eu več informacij...

Piškotke beležimo samo z namenom za beleženje obiska na spletni strani www.stajerska.eu. In, da vam nudimo najboljšo izkušnjo, ko brskate na našem spletnem portalu. Želimo vam zanimivo branje štajerskih novic.

Close