MOJE MIŠLJENJE

Poštovani uredniče!

Redovno pratim sve što se objavljuje po e-pošti iz vaših novina, i najiskrenije vam kažem da mi se mnogo dopadaju vaši prilozi. Kao što je i za očekivati od jednog ozbiljnog časopisa, svi vaši tekstovi su veoma konstruktivni i sadržajni. Upravo iz tih razloga vas pažljivo pratim.

Možda je to i zbog toga što mi Srbi u Sloveniji vapimo za medijskom pozornošću. Naša nova, domiciljna domovina, nama ne pridaje nikakvu pažnju, a meni je zbog toga veoma žao.

Iako su ovakvog, ili sličnog mišljenja svi naši članovi iz SKD. Petar Kočić iz Kranja, moram da vam kažem, ovo što pišem je subjektivno. U našem društvu sam sticajem raznih okolnosti, vođa literarne sekcije, i najuticajniji član dramske sekcije, pa valjda zbog toga i imam ovakva osjećanja. Ili je to možda zbog uloge u kojoj se nalazim, pa imam uvid u mnoga događanja, koja se pojavljuju u našim lokalnim i širim prostorima. Osjećam potrebu da malo podrobnije objasnim ove moje tvrdnje, jer bih u protivnom bio nerazumljiv.

U Sloveniji živim, veoma dugo. Davne hiljadu devetsto sedamdesete godine, došao sam ovamo, kao potpuno formirana osoba. U zavičaju sam završio klasičnu gimnaziju i stekao opširno, opšte obrazovanje. Već tada sam bio sposoban da ispravno rezonujem različite pojave i pojmove. Maturski rad sam pisao iz  istorije i srpsko-hrvatskog jezika. Kao sin srpskog naroda, obožavao sam našu književnost iz devetnaestog vijeka, kao i povijest srpskog naroda. Namjerno sam upotrebio izraz ˝povijest˝, jer to i jeste naš izraz, a istorija je grčki izraz.

Dakle, već tada sam znao čitati između redova, pa mi je, u našim

udžbenicima, povijest srpskog naroda izgledala veoma nakaradna. Na svoj način sam osjećao da je to nečija usiljena istoriografija. Zbog svega toga se u meni izoblikovao moj, lični stav o mnogim pojmovima. Kao takav sam se našao u novoj sredini, pa sam objektivno i pronicljivo osluškivao javno mnjenje slovenačkog naroda. Iako sam smatrao da dosta dobro poznajem prošlost i kulturu slovenačkog naroda, tek tada sam spoznao, koliko smo Srbi i Slovenci različiti, bez obzira što smo i jedni i drugi slovenskog porijekla. Sve ovo pišem biz ikakvih ambicija da se promovišem, ili da promovišem društvo čiji sam član, nego samo želim da nešto pojasnim. Mnogo sam se naslušao raznih apelacija, koje su se pojavljivale u tadašnjem javnom mnjenju slovenačkog naroda, kako bi se navodno, južnjaci morali mnogo više potruditi da se integrišu u njihovo društvo. Za moje poimanje je to više ličilo na asimilaciju, nego na integraciju, a to mnogi nisu prihvatali.

Sada, kada je Slovenija postala samostalna država i članica EU, čini mi se da su odnosi nešto drugačiji, jer evropska pravila ne dozvoljavaju diskriminaciju i zahtjevaju poštivanje različitosti. Zbog toga smo Srbi koji živimo u Republici Sloveniji osnovali mnoga kulturna društva s namjerom da očuvamo svoj identitet. Međutim, po mom sudu, otišli smo u pogrešnom pravcu. Pogrešno smo shvatili to ustavno pravo, pa smo omasovili osnivanja srpskih društava. S tim smo isparcelizali srpsku etničku zajednicu, i što je još gore, promašili smo namjenu osnivanja srpskih društava. Mnogi su se koncentrisali samo na folklornu djelatnost, a ostale aktivnosti zanemarili. Da se razumijemo, ja takođe obožavam folklor i sam sam u našem društvu igrač folklora, međutim, to je naša tradicionalna igra i nije dovoljna za očuvanje srpskog identiteta.

Siguran sam da se to desilo zbog nedostatka inteligencije u društvima, pa smo bili prepušteni amaterskom radu, i nismo bili u stanju da se bavimo zahtjevnijim kulturnim djelatnostima. U društvu smo dakle vapili za inteligencijom, međutim, ona se nije pojavila, ko zna iz kojih razloga. Kada su konačno sazrela vremena, i pojavili se neki intelektualci, koji žele da osnuju neko udruženje, koje bi bilo sposobno da kao institucionalna organizacija kompetentno sarađuje sa institucijama: Republike Slovenije i Republike Srbije, pojedini nisu bili oduševljeni.

To bi bila krovna organizacija svih Srba u Sloveniji i koordinazicijski bi rješavali sva srpska pitanja. Na moju veliku žalost, pojavila se sujeta i velika zavist kod nekih ljudi u SSDS, plašeći se da će izgubiti neke svoje sitne pozicije, pa su zbog toga podigli veliku halabuku sa raznim dopisivanjima i optuživanjima pojedinaca. Mnogo mi je žao zbog toga, ali se nadam da će konačno svi uvidjeti da su u zabludi, i da čine veliku štetu čitavom srpskom korpusu u našoj domiciljnoj domovini Sloveniji.

S poštovanjem.         Ostoja Šobot