Политика војне неутралности трајно опредељење Србије

петак, 11.11.2016.

Свечаност код Спомен костурнице браниоцима Београда (Фото Танјуг/С.Р.)

Централном државном церемонијом полагањем венаца и одавањем почасти код Спомен костурнице бранилаца Београда данас је обележен Дан примирја у Првом светском рату.

Церемонију је, уз пуне војне и државне почасти, предводио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин који је положио венац у име Владе Србије.

„Када је пре 98 година најзад стигла добра вест да ће најстрашнија кланица у дотадашњој историји нестати, свет се обрадовао и помислио да се лудило рата више неће поновити”, истакао је Вулин.

Када се на данашњи дан пре 98 година  рат завршио, свет се, како је рекао, предао нади да рата више никад неће бити, да смо нешто научили.

„Већ неколико деценија касније показало се да је нада узалудна и да лекције нису научене”, реко је министар.

Он је нагласио да српски народ није одлучивао о великим ратовима, ни о Првом ни о Другом светском рату, ратовима у бившој СФРЈ, нити о бомбардовању Србије, да није тражио ниједан рат, али да је сваки свој мир плаћао ратом и да баш зато зна колика је цена мира.

Страшна је и велика лаж, казао је министар, да Срби рађају синове да би били ратници, јер ма колико били поносни на своје ратнике и јунаке, више би се радовали да су баш сви били књижевници, инжењери, ратари…

Више би се радовали и поносили њима да смо моглил да их отхранимо као мирољубиве, честите људе који рат никад нису упознали, подвукао је Вулин и додао да се ниједна генерација овде није родила, отхранила и умрла, а да није учествовала у бар једном рату, који нисмо тражили ни желели.

„Ако већ нисмо могли да одлучујемо о својим ратовима Србија хоће овде и сада да одлучује како ће расти, развијати се и трајати и зато је политика војне неутралности наше трајно опредељење”, поручио је Вулин.

Политика војне неутралности је, истакао је Вулин, наш начин да великима и моћнима кажемо да тражимо пријатеље где год да их има, а непријатељи ће нас, како је рекао, сами изабрати, а ми их нећемо ни тражити нити звати.

„Зато је та политика начин да кажемо да смо научили поуке из ратова који су нас десетковали и оставили убогаљене, окрвављене, увек умањене, ма колики да смо победници били”, подвукао је министар.

Та политика је начин да поручимо великима да тражимо, молимо да Србија не буде у великим светским олујама.

„Србија нема ниједну главу коју би могла да поклони некоме, ниједног сина кога би да отхрани да погине као последица великих светских сукоба које не разумемо и не видимо као своје.

Таква политика, додао је, није изговор да се не боримо против терористичког зла него наша порука да смо ту где јесмо своји на своме, да не мислимо кретати нигде и ни на кога и да смо жељни само једне ствари:

„Да нам деца заиста одрасту у лекаре, инжењере, песнике, ратаре… и да отхранимо само једну генерацију у историји српског народа која није упознала рат”.

О ратовима не можемо да одлучујемо, јер смо малобројни, али о миру у коме живимо, можемо и хоћемо, нагласио је Вулин.

„Нека је вечно сећање на све страдале у Првом светском рату, на све страдале у свим ратовима, на њих какви су били и нека је вечно сећање и нада на човечанство како би могло да буде. Слава палима”, поручио је Вулин.

Централној церемонији на Новом гробљу у Београду присуствовали су министри Александар Антић и Вања Удовичић, а венце су положили представници Војске Србије, као и заменик градоначеника Андреја Младеновић у име Београда.

Цвеће на Спомен костурницу положили су амбасадори Француске Кристин Моро, Немачке Аксел Дитман, САД Кајл Скат, ЕУ Мајкл Девенпорт, Јапана Ђуићи Такахара, Турске Кемал Бозај, представник Амбасаде Русије…

Пошту, полагањем цвећа и минутом ћутања, палима су одали и представници удружења потомака, као и бројни грађани.

У оквиру обележавања одржан је и уметнички програм који су извели Београдски камерни хор и гудачки квартет „Белоти”, а глумица Љиљана Драгутиновић говорила је стихове „Камене успаванке” Стевана Раичковића.

Дан примирја у Првом светском рату обележава се данас у част годишњице тог великог историјског догађаја, у знак сећања на 11. новембар 1918, када је 11.00 сати на снагу ступило примирје у Првом светском рату.

Дан примирја обележава се широм света

У свету се данас обележава Дан примирја у Првом светском рату, у знак сећања на потписивање примирја којим је окончан Први светски рат.

Тај дан се обележава у целој Европи, а земље Комонвелта га прослављају као Дан сећања, Американци као Дан ветерана или Дан сећања.

У Француској сваког 11. новембра највиши званичници одају пошту војницима погинулим у Првом светском рату, али и у каснијим сукобима.

Ове године, француски председник Франсоа Оланд положио је венац погинулима код Тријумфалне капије, где се организује и војна парада.

У црквама широм Француске, служи се посебна миса погинулима.

У Великој Британији Дан примирја се обележава државном церемонијом полагања венаца код Меморијалног центра и на гробље ветерана, а предводи је принц Хари.

У тој земљи уобичајено је да се паузом од два минута ћутања ода пошта свим погинулима у Првом и другим ратовима у којима је Британија учествовала.

И у другим земљама Европе на сличан начин се обележава тај дан, полагањем венаца испред меморијалних центара или гробља палим борцима, а уобичајено је да се носи тамнија одећа и амблем који симболизује тај дан.

У Америци и Аустралији 11. новембар се слави као Дан сећања и обележава на сличан начин, а у аустралијским градовима све државне зграде и установе осветљене су црвеном бојом.

(Танјуг)