Пророчанство Немањине жене Свете Анастасије

У сусрет великом српском празнику Св Симеону Мироточивом “Краљевске новине” својим читаоцима препоручују Књигу ,”амајлију” сваке српске мајке и жене

Пророчанство Немањине жене Свете Анастасије аутора др. Драгана Дамјановића.

Ова књига је смерница ка вечном животу, смерница љубави, трпљивости, вере и наде.

Св. Анастасија као симбол мајчинства, симбол рађања, симбол жене која је српству подарила сина, оца српске духовности.
Три месеца од када је књига Пророчанство Немањине жене изашла из штампе наишла је на велико интересовање верујућег народа. 819 година од упокојења ове свете жене српски народ је вољом Божијом и великим залагањем истраживача хришћанства, књижевника, и новинара др Драгана Дамјановића сазнали смо оно што вековима нисмо знали.  Ова књига је Васкрсла једно време, један народ и једну жену. Која је неправедно била заборављена.
Али ако знамо да се све дешава вољом божијом тако и овога пута. Уверена сам да је и време у којем се ова књига родила била промишљу божијом створена. Баш у време највеће кризе идентитета породице, и жене када су сва мерила померена а сви идеали нестали. После читања овог романсираног историјског дела осећај који се дубоко урезује у срце сваког читаоца је осећај велике среће и туге, за давно прошлим временима у којем су владари Српског народа били од Бога изабрани. Али у исто време ова књига даје и велику наду у боље сутра. Уз њу мерило живота постаје другачије са овом књигом и ми постајемо другачији. Она мења поглед на свет, поглед на живот на љубав и можда и на време. Заиста у њој је време вечно непролазно, и љубав је искрена и чиста она истинска права љубав која зна да прашта, да трпи, да воли. Анастасија симбол српске жене, владарке и мајке, симбол светице.
Книга нам враћа веру у боље дане Срба и српског народа. Св Анастасија мајка над мајкама која као бастион обасјава цео српски народ, сваку српску жену а надасве мајку. Писац књиге засигурно је оживео једно време и одужио се у име свих нас у име српсог народа једној жени Немањиној, мајци Савиној, владарки српској, светитељки православној. Писац је подигао споменик овој заборављеној жени а у исто време оставио и вечни дар и поклон свим долазећим генерацијама да српски народ има и да је одувек имао мајке које су српству даривале светитеље, учитеље, градитеље манастира.
Велика је милост божија сишла на сав српски род. На Савин народ, на Намањићку Србију. Радуј се мајко Анастасија, мајко сви нас православних Срба.

Маја Ковачевић