АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ О ДУШАНУ РАДОВИЋУ

 Душан Радовић је живео само шездесет две године, а нема га већ тридесет година. Иако га нема тако дуго, његове речи су живе, а он као писац никада није био свежији и актуелнији, него сада. Нико нас више не насмејава и не орасположује од овог намргођеног хроничара наших (не)прилика. Са високе осматрачнице на врху „Београђанке“ гледао је у будућност. Видео је даље и више од других. И данас је Радовић који се вазнео на небо, на врху – српске књижевности.

Душан Радовић је писао малу форму и за мале читаоце, али је створио велика дела која још увек не можемо да сагледамо у пуној вредности и значају. Хумор је писао озбиљно, а за децу је стварао као за најобразованије читаоце.

Душко Радовић је био истински револуционар у нашој књижевности за децу. Нико пре њега није се обраћао најмлађима са „поштована децо“, сматрао да се овим „малим људима“ не треба додворавати, писао је о темама о којима није нико други, користио је необичне речи које је сам створио, није по сваку цену римовао песме, сматрао је да уџбеници нису добри и да сви морају да буду промењени, покренуо је и уређивао легендарни часопис „Полетарац“ који је кратко излазио, али је до данас непревазиђено гласило за школарце. У друштво му је стигао Тимоти Џон Бајфорд, па смо сигурни да је на небу много веселије.

Уз Радовићево стваралаштво за децу одрастамо као људи, уз његову сатиру одрастамо као народ.

Годинама је Душко Радовић будио Београђане коментарима, лирским мини есејима, освртима, епиграмима и афоризмима које је изговарао у емисији „Београде, добро јутро“. И сада би требало их читамо, да се поново пробудимо. Кад нам понестану речи и мисли, поуке и поруке, смех и упитаност, налазимо их у Радовићевим текстовима. На сваку тему код Радовића, било да се ради о комуналном проблему, васпитању деце, љубавним јадима, неуспесима у спорту или политичким заплетима, можемо да пронађемо одговор, размишљање и савет. Ако је Милутин Миланковић најцитиранији српски научник, несумњиво је да је Душан Радовић нацитиранији српски писац. Његове књиге су Библија наших дана.

Благо нама што смо имали Душана Радовића. Тешко нама како би нас данас критиковао и опомињао, овакве какви смо.
Три деценије од његовог одласка, најбоље ћемо му се одужити тако што ћемо га читати и правилно разумети. Ако хоћемо у будућност, морамо стално да се враћамо Радовићу!

Александар ЧОТРИЋ