FIMEK – FAKULTET PO MERI PRIVREDE I STUDENATA

1-prof-dr-dragan-solesa-dekan-fimek-a

 Prof. dr Dragan Soleša dekan FIMEK – a

Malo je poznato da je Novi Sad veliki univerzitetski grad koji ima tri univerziteta: „Državni“: Univezitet u Novom Sadu, Univerzitet Privredna akademija i Univerzitet Educons iz Sremske Kamenice sa ukupno 29 fakulteta i više od 60.000 studenata iz Srbije, regiona i mnogih zemalja iz sveta kojima znanje prenose oko 6.000 profesora kao i drugo nastavno i administrativno osoblje.

Ovog puta, posetili smo najmanji, ali već prepoznatljiv i poznat Univerzitet – Privrednu akademiju- Novi Sad koji je inače prvi privatni akreditovani univerzitet u Vojvodini. Ovaj Univerzitet osnovan je 2000. godine. Osnovao ga je prof. dr Slavko Carić, vrhunski stručnjak iz oblasti prava i cenjeni profesor i naučni radnik iz oblasti privrednog prava i međunarodnog privrednog prava. Univerzitet Privredna akademija od samog početka je imao za cilj da u uslovima ubrzane rekonstrukcije privrede, države i pravosuđa, obrazuje vrhunske kadrove iz oblasti prava i ekonomije. Ovaj Univerzitet je prerastao u prestižnu visokoškolsku ustanovu. Univerzitet Privredna akademija poseduje i međunarodni sertifikat koji potvrđuje da je sistem kvaliteta Univerziteta, za delatnost pružanja obrazovnih usluga i naučno istraživanje u oblasti visokog obrazovanja, usklađen sa zahtevima međunarodnog standarda ISO 9001:2008, izdat od strane austrijske sertifikacione kuće TÜV AUSTRIA CERT iz Beča.

2-dr-solesa-fimek-je-prava-osnova-za-razvoj-karijere

dr Soleša – FIMEK je prava osnova za razvoj karijere.

Univerzitet je akreditovan od strane Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije i poseduje Dozvolu za rad izdatu od strane Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje.

U sastavu ovog Univerziteta su četiri akreditovana Fakulteta:

Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu

Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu  (FIMEK)

Stomatološki fakultet u Pančevu i

Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije u Beogradu.

Prilikom posete Univerzitetu domaćin nam je bio prof. dr Dragan Soleša, dekan Fakuleta za ekonomiju i inženjerski menadžment – FIMEK. Ovaj fakultet je već postao prepoznatljiv po svojim studentima sa FIMEK-a koji su visoko osposobljeni za rad u oblastima poslovne ekonomije, finansija, bankarstva, međunarodne ekonomije, diplomatije i menadžmenta u prehrambenoj industriji, biljnoj i stočarskoj proizvodnji, u oblasti ekologije i zaštite životne sredine, IT-a…

Normalno, nametnula su nam se sledeća pitanja i ovaj ekskluzivni razgovor:

 

3-jedna-od-ucionica

Jedna od učionica.

 Profesore Soleša, da ste student pred odluku za upis na jedan od fakulteta, zašto biste se upisali baš na FIMEK?

 Pred mlade ljude stavlja se jedna od najvažnijih odluka koje treba da donesu, a to je upravo odluka o njihovoj budućoj profesiji. Najvažnije je da mladi pre donošenja odluke jasno identifikuju svoja interesovanja, sklonosti i želje, jer jedan od preduslova za stabilnu i uspešnu karijeru jeste upravo da radite ono što volite. Mi od prošle godine nudimo srednjoškolcima mogućnost da prisustvuju stručnim predavanjima naših profesora, kako bi se detaljnije upoznali i lakše prepoznali koje ih oblasti zapravo interesuju. Kada identifikuju oblast koja ih interesuje i u kojoj vide sebe kao uspešnog profesionalca, tek tada treba da prikupljaju informacije o mogućnostima koje pružaju visokoškolske institucije. Ono na šta posebno treba da obrate pažnju jeste da je fakultet akreditovan i da ima stručan nastavni kadar, da primenjuje savremene metode u nastavnom procesu, da pored kvalitetnih teorijskih znanja nudi i sticanje relevantnih praktičnih znanja, odnosno da odabrani fakultet može da im obezbedi dobar osnov za uspeh i napredovanje u karijeri, što FIMEK svakako nudi.

 

Gde se najčešće zaposle studenti koji uspešno završe FIMEK-ove studije?

 

Obrazovnu paradigmu FIMEK-a čine tri međusobno uslovljena i povezana principa: male grupe, razgovor i praktičan rad. Rad u malim grupama je dobar preduslov za uspešan duhovni razvoj i usvajanje znanja. Male grupe su preduslov i za plodotvoran razgovor. Praktičan rad na Fakultetu i u kompanijama kao partnerima predstavlja način usvajanja pojmova i činjenica koje imaju smisla. Naš princip usvajanja znanja kroz rad je da pojedinačno prethodi opštem. Znanje, dakle, vidimo kao informaciju u izvornom kontekstu. Takvo znanje jeste moć – sposobnost da se razumeju pojave u njihovom okruženju, odnosno da se izazovu ili oblikuju različite pojave u stvarnom svetu. Takvo znanje znači i slobodu duha. Ono odgovara i na šta i na kako. Naši studenti su osposobljeni za rešavanje realnih problema u oblasti ekonomije, agrobiznisa, ekologije i informatike što je prepoznato i od strane mnogih kompanija i institucija kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, gde su zaposleni naši diplomci. Pored toga, imamo i diplomce koji su sve karijere uspešno izgradili u inostranstvu.

 4-ulaz-na-fakultet-fimek

Ulaz na fakultet FIMEK

Da li ste detaljnije razmišljali o ciljnoj grupi studenata naših zemljaka iz rasejanja (dijaspore)?

 Fakultet nove generacije, fakultet za 21. vek, mora se temeljiti na novim alatima i pri tom obezbediti svim nastavnicima i studentima jednostavan i brz pristup do ukupnog svetskog znanja. Stoga je poslednji trenutak za početak temeljnog preobražaja obrazovnog sistema koji će daleko više nego do sada koristiti informacione i komunikacione tehnologije. Da FIMEK ide u korak sa savremnim tehnologijama i prati inovacije u obrazovanju potvrđuje i akreditacija studija na daljinu. Akreditovane studije na daljinu predstavljaju i odličan pokazatelj okrenutosti Fakulteta ka dijaspori, jer ovakav način studiranja pruža studentima mogućnost da studiraju na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment bez obzira gde se nalaze.

Kakva su iskustva studiranja „Na daljinu“ na Vašem fakultetu?

 

Rukovodstvo Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment svoj rad usmerava ka stalnom usavršavanju i praćenju savremenih obrazovnih trendova kako kod nas tako i u svetu, te je u skladu sa tim prihvatajući inovacije i prateći globalne trendove,  krenuo je u susret promenama i kao rezultat akreditovao je i studiranje na daljinu na studijskim programima Poslovna ekonomija i finansije i Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija.

Učenje na daljinu pruža isti kvalitet studiranja kao i studiranje na tradicionalan način. Studijski programi koji se sprovode putem DLS-a imaju isti nastavni plan kao studijskih programi koji se realizuju na tradicionalan način. Dakle, studiranjem na daljinu studenti dobijaju isti nivo znanja uz istu efikasnost studiranja, pri čemu stiču iste kompetencije kao i studenti koji studiraju na tradicionalan način. Učenje na daljinu se realizuje uz pomoć informacionih i komunikacionih tehnologija.  Fakultet raspolaže hardverskom opremom koja omogućuje tehničku podršku sistemu učenja na daljinu. Osnovni resurs koji obezbeđuje sistem obrazovanja na daljinu Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment je softverski paket MOODLE, kom svaki student može vrlo lako i jednostavno da pristupi. Studentima su stalno dostupna multimedijalna predavanja i vežbe, literatura u digitalnom obliku i nastavni materijali za pripremu ispita, što omogućava uspešno studiranje svima koji rade ili iz drugih razloga nisu u mogućnosti da svakodnevno fizički prisustvuju nastavi. Dakle, studenti iz svih gradova, ali i država, sada imaju mogućnost da ostanu u svojim gradovima, grade svoju karijeru i istovremeno da pohađaju nastavu preko interneta, putem programskog paketa MOODLE koji je zahvaljujući svojoj jednostavnosti upotrebe i fleksibilnosti, trenutno najpopularnija DLS platforma u svetu.

 

5-fimek

FIMEK

Kako vidite status i odnos prema privatnim fakultetima u Srbiji u odnosu na državne fakultete. Ima li nekih razlika i koje su?

 

Formalno, kada je u pitanju Zakon o visokom obrazovanju na prvom mestu mislimo na akreditaciju i sve uslove koji se moraju zadovoljiti tu je status privatnih i državnih izjednačen. Međutim, suštinski, kada su u pitanju učešće predstavnika privatnih fakulteta u državnim organima i državnim telima, kao što su Komisija za akreditaciju, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Odbor za akreditaciju, Nacionalni savet za nauku i tehnološki razvoj itd. tu je broj predstavnika privatnih fakulteta sveden na minimum, a podsetio bih vas da ti organi učestvuju u donošenju odluka o akreditaciji, pa samim tim i o dozvolama za rad. Na taj način ove odluke su u rukama državnih fakulteta i tu se vidi neravnopravnost. U tom smislu, privatni fakulteti bi trebali sami da odaberu svoje predstavnike u Komisiji za akreditaciju, Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje i slično, a u skladu sa brojem studenata koje imaju u odnosu na državne fakultete.

Zašto je IT znanje najveća šansa za Srbiju?

 Informatika je prodrla u sve pore života pojedinaca, poslovanja i društva u celini. Ona omogućuje pretraživanje i pristup informacijama bez obzira na to gde se one nalaze, neograničenu komunikaciju, jeftino i brzo globalno poslovanje, donošenje odluka utemeljeno na rezultatima simulacije poslovnih procesa, upravljanje velikim sistemima i rešavanje potreba građana bez čekanja u redovima pred šalterima banaka ili državnih službi.

Sve je to postalo moguće stoga što se informatika razvija neverovatnim tempom, sa novim tehnološkim rešenjima koja sustižu jedna drugo. World Wide Web, elektronsko poslovanje, neuronske mreže, inteligentni agenti i Internet u pokretu samo su neki od primera novih tehnologija i njihovih primena.

Informaciono društvo koje se stvara u razvijenom svetu, a u koje je zakoračila i Republika Srbija, zasniva se u velikoj meri na rešenjima koja svakodnevno osmišljavaju i razrađuju upravo informatičari. Dakle, u vreme tranzicije i brzog prelaska u informaciono društvo, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment – departman za informatiku ima poseban značaj i ulogu da edukuje stručnjake koji su neophodni i traženi za dalji razvoj i širenje informatičkih dostignuća. Informatička pismenost i primena informatičkih alata su značajani za poslovanje, konkurentnost, profitabilnost tj. ekonomski razvoj.

Da li su samo mladi šansa u razvoju zemlje ili treba imati u vidu da se ne treba olako zahvaliti potencijalu starije populacije koja ima i „diplomu“ koja se ne stiče na fakultetima – i s k u s t v o?

Mladi jesu naša šansa i pokretačka energija za razvoj društva, ali iskustvo je ipak potrebno kako bi mladi usmerili svoju energiju u dobrom pravcu. Mladi ljudi i budućnost Srbije zavise zapravo od svih nas koji se bavimo obrazovanjem, kao i od kvaliteta znanja i veština koje možemo da im obezbedimo. Uspeh društva zavisi od uspeha pojedinaca, a na nama je da damo sve od sebe da stvorimo uspešne pojedince. Dakle, svakako se treba osloniti na ljude koji imaju iskustva, jer se kroz sinergiju  znanja, iskustva i mladosti u najvećoj meri može doprineti razvoju  i napretku društva u celini.

Šta očekujete od predstojećih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju?

Ne očekujem značajne promene kada je u pitanju novi Zakon, pre svega iz razloga što u njegovom kreiranju učestvuju pretežno predstavnici državnih fakulteta. Takođe, smatram da nije dobro to što predstavnika privatnih fakulteta u radnoj grupi za izradu zakona nisu birali privatni fakulteti, koje bi trebalo i da predstavlja. Izrada novog zakona je od presudne važnosti ne samo za visoko obrazovanje, već i za državukoja ima ozbiljne namere da privredni rast i razvoj prepusti vrhunskim stručnjacima, kako se to inače radi u razvijenim zemljama sveta, gde se vrednuje kvalitet školovanja, a ne vlasnička struktura obrazovnih institucija. Na osnovu toga koliko smo imali prilike da proučimo nacrt, smatramo ima delova zakona koji su dobri, ali smo uočili da su tokom pisanja zakona u velikoj meri zastupljeni pojedinačni interesi, a na štetu opštih, te da je isti potrebno doraditi. Mišljenja sam da je neophodno je da se napravi zakon koji bi bio dobar za sve i koji bi zastupao opšte interese, a ne samo za pojedince, što je moguće samo ako se uspostavi balans između potreba države, državnih i privatnih fakulteta.

          Kako vidite obrazovni doprinos FIMEK-a u sadašnjem ekonomskom ambijentu Srbije? (Da li obrazovanje „trči“ ispred ekonomskog potencijala i ambijenta?)

Savremeno radno mesto sve više zahteva sposobnost u prikupljanju, procenjivanju, sintetizovanju i primeni informacija, kao i razmatranje više mogućih rešenja, a ne samo jednog pravog rešenja. Upravo na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment nastavnici i asistenti pripremaju studente za život u savremenom društvu, studenti na našem Fakultetu stiču sposobnost prenošenja složenih ideja, sposobnost rešavanja složenih problema kao i sposobnost snalaženja u nejasnim situacijama. Priprema studenata za uspešno započinjanje i razvoj karijere jeste naš primarni cilj, čijom realizacijom doprinosimo napretku drušva. Na ovaj način FIMEK obrazuje mlade ljude u skladu sa najnovijim zahtevima društva znanja. U društvu znanja ljudi moraju biti spremnida  permanentno unapređuju svaja znanja i veštine, što FIMEK nastoji da pruži svim zainteresovanim.

 

Razgovor vodio i snimio fotografije:

                                                  Radomir Čubranović