Pre sto godina Srbi iz carske Rusije krenuli su na Solunski front i pobedili

 

0-srbi-u-rusiji-korica-3

    CAR NIKOLAJ ŠALJE SRBE DA SPASU OTADŽBINU

 

  • Srbi iz Rusije više od 60.000 dobrovoljaca u Velikom ratu dobili su specijalno odobrenje od ruskog cara da se sa svojim narodom bore za slobodu

 

Marko Lopušina

 Kada je bečko carstvo objavilo rat Kraljevini Srbiji u granicama ove crno-crvene monarhije živelo je oko milion naših ljudi. Srbi koji su živeli u Austriji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Bosni, Sloveniji, ali i delovima Slovačke i Češke, dakle na području Austrougarske našli su se u Prvom svetskom ratu prisilno mobilisani na Istočnom frontu. Ne želeći da ratuju za Habzburšku monarhiju, a protiv slovenske braće na Balkanu i u Rusiji, mnogi su se Srbi predavali ruskim brigadama.

car-nikolaj-ispred-srpske-dobrovoljcke-divizije

Car Nikolaj ispred Srpske dobrovoljačke divizije.

     Istoričari tvrde da je oko 100.000 Srba iz bečke monarhije emigriralo u Rusko carstvo, a mnogi su postali dobrovoljci ruske i srpske vojske.

  • Još u jesen 1915. u Rusiji su počeli da se pojavljuju dobrovoljci, uglavnom Srbi, vojnici i oficiri austrougarske vojske, koji su se nalazili u ruskom ratnom zarobljeništvu. Oni su hteli da pomognu Srbiji. Zahvaljujući tome ponikla je ideja o formiranju čitave dobrovoljačke divizije, koja bi se sastojala od tih nekadašnjih austrijskih Srba. Trebalo je da se ta divizija organizuje u Rusiji. Ruski car Nikolaj Drugi Romanov i Vrhovna komanda Ruske vojske su izašli u susret ovoj ideji i omogućila njeno formiranje 1916. godine – piše istoričar Dušan Babac, autor knjige o srpskim oficirima i vojnicima u carskoj Rusiji.

     Srpski predstavnici u Odesi dr Šainović, trgovac  A. Ćirković i konzul Cemović smatrali su da je u tom ruskom crnomorskom gradu moguće stvaranje i većih vojnih formacija, koje bi se, u kasnijoj fazi, prebacivale na Solunski front. Cemović je ponizno molio cara Nikolaja da odobri obrazovanje dobrovoljačkog odreda u Odesi, rečima:

      „Hteli bismo, Gospodaru, da stvorimo dobrovoljački odred, ali nemamo ni kopejke…”

       Ruski imperator je pažljivo saslušao sagovornika, klimnuo glavom i autoritativno odgovorio: „Skupljajte ih vi, a ja ću vam sve dati.”

      Uz sporazum sa srpskom vladom, u leto 1915. godine otpočelo je organizovano prebacivanje dobrovoljaca iz Ukrajine rekom Dunav u Srbiju. Tako je do septembra 1915. na balkanska ratišta prebačeno oko 3.500 ruskih vojnika srpskog porekla. Odmah zatim, dobrovoljno su prelazili u Srpsku vojsku, koja je na početku rata protiv Centralnih sila odnela velike pobede u Cerskoj i Kolubarskoj bici.

  • U Odesi je novembra formiran Srpski dobrovoljački odred, koji je ubrzo brojao više od 1.000 vojnika i oficira. Prva srpska dobrovoljačka divizija formirana je 16. aprila 1916. u Odesi. Imala je skoro 10.000 dobrovoljaca pod komandom pukovnika Stevana Hadžića. Tokom maja 1916. srpske dobrovoljce u Odesi posetio je Nikola Pašić, predsednik vlade Kraljevine Srbije. Ruska vrhovna komanda je Prvu srpsku dobrovoljačku diviziju uključila u sastav 47. ruskog korpusa generala Zajončkovskog i uputila na front u Dobrudžu. Tada je u sastavu ove divizije bilo blizu 20.000 dobrovoljaca – kaže Dušan Babac.

     U jesen 1916. godine formiran je i Srpski dobrovoljački korpus, čiji je komandant bio general Mihailo Živković. Uoči Februarske revolucije 1917. korpus je imao oko 40.000 dobrovoljaca. Štab mu je bio u Odesi. Štab Prve divizije bio je u Voznesensku, a Druge divizije u Aleksandrovsku.

  • Mešu vojnicima najviše se prijavilo u dobrovoljce Banaćana, oko 4.000, iz Bačke je bilo oko 1.500 i iz Srema i Baranje oko 3.000. Onda slede Srbi iz Slavonije, Like, Banije, Korduna, a bio je i veliki broj Hercegovaca, Bokelja, Dalmatinaca.

    Tada počinje prava epopeja srpskih dobrovoljaca. Jedan njen deo povlači se, preko ruskih severnih luka Murmanska i Arhangelska, oko Skandinavije do Britanije, pa na Solunski front stiže preko Francuske i Italije. Ovoj grupi će u Solunu biti pridodato još srpskih vojnika, koji će formirati Vardarsku diviziju

      – Druga grupa dobrovoljaca do Soluna će stići preko Sibira, Kine, Singapura, Indije i Egipta. Njen put trajao je više od pola godine. Samo je put Transsibirskom železnicom trajao više od tri meseca. Ova železnica bila je od vitalne važnosti za snabdevanje ruske vojske ratnim materijalom, te su dobrovoljci, koji su se kretali u suprotnom smeru morali dugo da čekaju da prođu kompozicije koje su imale prioritet – otkriva istoričar Branko Kuzmanović.

       Situaciju su dodatno zakomplikovale političke prilike u Rusiji — u trenutku povlačenja srpskih dobrovoljaca kroz Sibir dogodila se Oktobarska revolucija i počeo je građanski rat. Dobrovoljci su se ukrcali na brodove u Vladivostoku, a u kineskoj luci Dajren preuzeli su ih britanski brodovi koji će ih, oplovivši Aziju, Sueckim kanalom prebaciti u Solun. Ovoj grupi pridodati su dobrovoljci u Solun pristigli iz SAD, pa je od njih formirana Jugoslovenska divizija.

     Na izložbi o dobrovoljcima iz Rusije, koja je održana u Beogradu, prikazani su vojnički predmeti jednog od oficira divizije, pukovnika Dragutina Martinovića. Martinovićevi potomci sačuvali su njegovu kompletnu vojnu opremu, od šlema, sablje, srpskih, ruskih, britanskih i francuskih odlikovanja, do manjerki i njegovog ratnog dnevnika, koji do detalja opisuje Martinovićev ratni put od 1912. do 1920. Porodica Martinović sačuvala je i ratni album svoga pretka koji ima više stotina fotografija, na kojima svaka ima potpis kada je i gde je fotografisana i ko su ljudi na njima.

     Kada se rat završio kralj Aleksandra Karađorđević je Srbima dobrovoljcima iz rasejanja koji su došli na Solunski front i pobedili, obećao da će ih darivati kućama i imanjem u otadžbini.

  • Borili smo se za kralja i otadžbinu i sada ćemo živeti za kralja i narod – odgovoriše složno kralju srpski dobrovoljci.

Antrfile

     PUKOVNIK MLADEN

        Mladen Lukićević, ko­njički pukovnik srpske vojske, koji je u Ode­su stigao sa Krfa, zaje­d­no s ostalim ličnostima iz šta­ba bio je Spisku prispelih oficira, činov­nika,podoficira, kap­la­ra i redo­va Prve srpske dobrovoljačke divizije čet­vrti po redu. Bio je zadužen za raspoređivanje dobrovoljaca u vojne pozadinske službe i u građanske duž­nosti u žandarmeriji, Graničnoj tru­pi i uopšte za službu u Novoj Obla­sti kod Odese.

Antrfile

SKRIVANA ISTINA

       Dugo godina su vlasti u Jugoslaviji skrivale istinu o srpskim dobrovoljcima iz Rusije na Solunskom frontu i u Velikom ratu. Ta istina se i danas prikriva svesno iako naučne pretpostavke govore o najmanje 60.000 srpskih do­brovo­ljaca iz Rusije u Velikom ratu na srpskim ratištima.