IZLOŽBA ”PUTEVIMA RIMSKIH IMPERATORA” NA JUBILARNOM 50. SAJMU TURIZMA U NOVOM SADU

1-rimski-imperatori-dodeni-u-srbiji-arhiva-instituta-za-arheologiju

 Rimski imperatori dođeni u Srbiji (Arhiva instituta za arheologiju).

Od 5. do 7. oktobra jubilarni 50. Međunarodni sajam turizma na Novosadskom sajmu biće u evropskom epicentru ne samo turizma, već kulture, nauke i civilizacije zahvaljujući Izložbi „Putevima rimskih imperatora” (Itinerarium Romanum Serbiae i Viminacijom). Ovo je juče (ponedeljak, 4. septembar) na Press konferenciji na Novosadskom sajmu saopštio dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu i autor Izložbe koja je već oduševila posetioce u Južnoj Americi, SAD i Evropi.

2-ucesnici-press-konferencije

Učesnici Press konferencije.

O najavi Izložbe i sajamskim dešavanjima LORIST (Lov, ribolov, turizam,sport) koji će se održavati od 2. do 8. oktobra govorili su još:  generalni direktor Novosadskog sajma mr Slobodan Cvetković, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za kulturno nasleđe dr Milan Micić i član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević.

3-dr-miomir-korac

 dr Miomir Korać.

Kao što je, manje-više poznato, na prostoru današnje Srbije rođeno je 18 rimskih imperatora (!),a samo u današnjoj Sremskoj Mitrovici (Sirmiumu) čak – 7. Ovih 18 rimskih careva su vladali Carstvom Rima u vreme najdubljih kriza. Od druge polovine III veka, pa do sredine IV veka.

4-izuzetno-interesovanje-medija

 Izuzetno interesovanje medija.

Osnovna ideja projekta Arheološkog instituta “Putevima rimskih imperatora po Srbiji“ da se sva carska mesta na teritoriji Srbije, koja su od nemerljivog istorijskog i arheološkog značaja povežu u jednu celinu, kakva je postojala dok je Rimsko carstvo bilo na obalama Dunava. Putevi rimskih imperatora treba da povežu sva mesta s bogatim antičkim nasleđem u kulturnu rutu dugačku više od 600 kilometara kako bi bila iskorišćena za razvoj kulturnog turizma, jer to je nasleđe ne samo Srbije nego cele Evrope i sveta. Da podsetimo: Rimsko carstvo je ustanovilo svoju granicu – limes. Ova utvrđena granica prostirala se od severne Engleske, od granice sa Škotskom preko Nemačke, Austrije, Mađarske, Srbije, Rumunije i Bugarske do Iraka i Irana, uključujući prednju Aziju sa Turskom i ceo submediteranski deo severne Afrike. Veoma značajna je činjenica da su najelitnije rimske trupe u kasnoj antici regrutovane upravo sa ovih srpskih prostora. Za vojskom, koja je razgranatom putnom mrežom lako stizala iz udaljenih azijskih i afričkih provincija u najudaljenije delove zapadnog dela Rimskog carstva, pošli su i trgovci i zanatlije – tako su brzo nikli gradovi duž svih važnih komunikacija. Gornja Mezija i Donja Panonija, od sredine III veka, za nešto manje od dve stotine godina su od marginalnih pograničnih provincija postale središte zbivanja u Carstvu. Najnovija arheološka istraživanja na Viminacijumu (Viminacium), glavnom gradu rimske provincije Gornje Mezije – u kasnoj antici Prve Mezije – ukazuju na to da je ovaj veliki grad bio značajna tranziciona tačka između Zapada i Istoka. Bogatstvo materijala nađenog poslednjih godina na Viminacijumu to potvrđuje, i to naročito nalaza iz prvih decenija IV veka. Rimski imperatori rođeni u bogatim gradovima na limesu ili u vrletima zaleđa, promeniće lice sveta kakav je do tada postojao.

5-detalj-sa-izlozbe-na-malti-arhiva-instituta-za-arheologiju

. Detalj sa izložbe na Malti (Arhiva instituta za arheologiju).

Imajući u vidu da 18 rimskih imperatora rođenih na teritoriji današnje Srbije predstavljaju petinu ukupnog broja svih rimskih careva i najveći broj rimskih imperatora rođenih van Italije, pod rukovodstvom Arheološkog instituta i dr Miomira Koraća, pokrenut je projekat Itinerarium Romanum Serbiae ili Putevima rimskih imperatora po Srbiji.

– Izložba je do sada gostovala u najeminentnijim kulturnim institucijama, galerijama i muzejima širom Evrope i sveta: Prag, La Paz, Santa Kruz, Lima, Santjago de Čile, Brazilija, Asunsion, Buenos Aires, Montevideo, Valeta, Rim, Njujork, San Francisko, Budimpešta, London, Čikago, Boston, Vašington. a nakon ovih prestonica, i u prestonici kulture Novi Sad za 2021. godinu biće domaćin ovoj izložbi na 50. Sajmu turizma – rekao je dr Miomir Korać. Prema njegovim rečima, posetioci izložbe moći će da vide replike bista 18 rimskih imperatora i maketu Logora Viminacijuma. Dr Korać je juče uvek isticao značaj državnog ulaganja u kulturu i nauku jer se to višestruko isplati, a posebno jer je to ulaganje u buduće generacije.

6-fotoreporterka-aleksandra-cubranovic-u-drustvu-s-dr-koracem

. Fotoreporterka Aleksandra Čubranović u društvu s dr Koraćem.

– Ja uvek ističem da sve ovo što radim, činim to zbog dece – zbog naše budućnosti i dodajem da smo mi poslednja „loša generacija“, konstatovao dr Korać pola u zbilji-pola u šali.

-Veoma je bitno što će ova izložba biti prikazana u Novom Sadu i to na Sajmu turizma jer su danas kultura i turizam neraskidivo povezani. Prema pojedinim istraživanjima 2020. godine skoro 40% svetskih putovanja imaće kulturne elemente. Prošle godine Turistička organizacija Srbije radila je istraživanje ponašanja stranih turista i pokazalo se da strani turisti koji dolaze u Srbiju na prvo mesto stavljaju kulturno – istorijsko nasleđe kao razlog dolaska, rekao je Milorad Radojević.

Novi Sad već sada hvata „groznica“ dolaska na Sajam turizma ove izložbe koja do sada gostovala u najpoznatijim kulturnim institucijama. Izložba u Novom Sadu će se takođe pridružiti obeležavanju 70-godišnjice rada Arheološkog instituta u Beogradu.

Na 50. Sajmu turizma, od 5. do 7. oktobra,  biće izloženi i suveniri Arheološkog parka Viminacijum, kao i replike rimskih predmeta, a posetioci će moći da vide i probaju rimsku modu, pa čak i da probaju jela po recepturi iz tog doba. Zaokruživanje  upoznavanja sa istorijatom arheoloških istraživanja i samog lokaliteta Viminacijum biće uz projekcije nekoliko filmova.

Tekst: Radomir Čubranović

                                                               Fotografije: Aleksandra Čubranović