SRBI NARODNI HEROJI AMERIKE

 220-srpskih-heroja-amerike

 220 srpskih heroja Amerike.

Istoričar Dušan Babac je napisao knjigu o američkim Srbima koji su odlikovani za svoje junašto u ratovima

 

SRBI NARODNI HEROJI AMERIKE

 

  • U američkoj vojsci Srbi su imali 12 generala i admirala, od kojih su najpoznatiji bili Džordž Karamarković i Stevan Mandarić. Zahvaljujući junačkoj pobedi Srba u Velikom ratu Amerikanci su 1918. postavili srpsku zastavu na vrh Bele kuće

 

Marko Lopušina

 

  • Mnogi američki Srbi su služili vojsku u Velikom ratu, Drugom svetskom ratu, u ratovima u Koreji, Vijetnamu i Persijskom zalivu. Odlikovani su kao ratni i narodni heroji SAD. Nažalost, oni su bili isključeni iz političke propagande Amerike i o srpskim herojima malo znaju i Amerikanci, a još manje Srbi u otadžbini.

Ovako nam o malo poznatim američkim Srbima narodnim herojima Amerike govori istoričar Dušan Babac iz Beograda, koji je napisao knjigu o njima.

Iz hiljade Srba, koji su kao vojnici, podoficiri ili oficiri služili u Amriji SAD istoričar Babac je izdvojio 220 odlikovanih. Građu o njima sakupljao je u Americi u vojnim i istorijskim arhivima. Tako je, na primer, otkrio da je prvi srpski doseljenik iz 1815. godine Đorđe Šagić, sa američkim imenom Džordž Fišer bio oficir, koji se borio za nezavisnog Teksasa i Novog Meksika.

 

Last day in Yugo 12-28-1944

 Lalić Nik oficir vojne obaveštajne službe OSS.

  • Srbi su bili učesnici Američkog građanskog rata, a potom i Prvog svetskog rata. Brigadni general unije bio je Majkl Milićević iz Ohaja, a pukovnik Džordž Milićević iz Srbije je bio oficir Konfederacije – kaže Babac, koji objavljuje fotografije ovih boraca.

Tokom Velikog rata na hiljade Srba je iz SAD otišlo na Solunski front da se bori za slobodu Srbije. Organizator mobilizacije američkih Srba bio je profesor Mihajlo Pupin, predsednik udruženja „Sloga“. Tako su braća Vajagić iz Gere  u Indijani, krenula u oslobodilački rat, pobedili, dobili imanje i naselili sa u Vojvodinu.

Od oko 5.000 srpskih dobrovoljaca pravu vojničku biografiju imao je odlikovani Anđelko Mandušić Aleksa. Rođen je u Prizrenu 1887. godine. Odrastao na obroncima Šar planine. Kada je napunio 18 godina i dobio pasoš krenuo u Ameriku. Doselio se 1905. u Čikago. Učestvovao u formiranju prve srpske parohije. Godine 1917. postao je američki dobrovoljac u Velikom ratu.

– Posle borbi u Armenima u Francuskoj 1918. kada je sam bajonetom pokorio 15 nemačkih vojnika, srušio mitraljesko gnezdo i spasao svoju četu, proglašen je narodnim herojem SAD. Dobio je nadimak Big Jake Alex. Odlikovan američkom Medaljom časti, francuskom Vojnom medaljom i Krstom pobede sa palmama, britanskom Medaljom časti, italijanskom Medaljom časti i Karađorđevom zvezdom, koju mu je uručio kralj Aleksandar Karađorđević. Bio je član uprave SNO, SNS, predsednik Srpskog društva Sv. Đorđe – beleži istoričar Babac.

Oficir Mandušić je sahranjen je na srpskom groblju manastira Sv. Save u Libretivilu.

  • Odziv američkih Srba za učešće u Drugom svetskom ratu bio je ogroman. Srpska nacionalna federacija je sakupila pola miliona dolara za vojsku. Kupila je bombarder b-17 za američko vazduhoplovstvo, koji je nosio napis „Amerikan Serbian“ – kaže Babac.

Za izuzetnu hrabrsot odlikovan je Srebrnom medaljom pešadinac Pol Adamović. Za izuzetne zasluge dva puta je Letačkim krstom odlikovan major Milorad Arbutina.

Na početku Drugog svetskog rata u SAD je formirana vojna Služba za koordiniranje informacija. Nikola Stepanović, pukovnik Vojske SAD angažovao je oko 40 američkih Srba za rad u OSS. Uslov je bio da su mentalno i fizički sposobni za rad u neprijateljskoj pozadini. Mnoge je mobilisao preko SNS i lista “ Amerikanski Srbobran”. Među srpskim obaveštajcima posebno su se istakli Đorđe Gov Musulin iz Pitsburga, Eli Popović iz južnog Čikaga, Nik Lalić, Mirko Rajačić, Džordž Vujnović, Stiv Bižić, Nik Dragaš, Džon Milodragović i Džo Veselinović iz Sent Luisa. Oni su radili u obaveštajnim centrima Vojske SAD u Bariju, Kairu i Istanbulu, odakle su izvodili akciju spasavanja oborenih amerčkih pilota nad teritorijom Jugoslavije i prikupljali informacije o aktivnostima Štaba đenerala Draže Mihailovića i Štaba maršala Josipa Broza Tita. Većina njih je odlikovano za vojne zasluge SAD.

– Nik Lalić je sa većom grupom američkih oficira srpskog porekla učestvovao u spasavanju oborenih američkih pilota iznad Srbije. Njihovi avioni su bombardovali nemačke položaje u Rumuniji, ali su pogođeni u povratku piloti bili primorani da iskaču iznad Preljine. Srpski narod, četnici i oficiri srpskog porekla su im pomogli da se vrate u SAD – objašnjava Dušan Babac ovu misiju.

U američkim ratovima po svetu učestvovali su profesionalni i mobilisani vojnici i oficiri srpskog porekla. jedan od njih, Milan Pejić je postao ne samo heroj, već i maskota i igračka „dži aj džoj“ za američku decu. Njegovo američko ime je bilo Mičel Pejdž.

  • Maturirao u Mekisportu i bio izviđač. Završio Vojnu školu i obuku Mornaričkom korpusu 1936. Diplomirao je na Vojnoj školi Kvantiko u Kaliforniji. Oficirska iskustva sticao je na Filipinima, u Kini, na Kubi, u Gvatemali, na Somalijskim ostrvima, Novoj Gvineji, Kejp Glosteru, Raselskim ostrvima, u Japanu, Koreji i Vijetnamu. Napredovao je u jedinicama marinaca od redova do komandanta i direktora svih mornaričkih škola u Japanu 1954. Penzionisan je kao pukovnik Vojske SAD 1964. Za vojne zasluge u SAD dobio je Kongresnu medalju, Orden pomorske legije Valoza i orden Purpurno srce. Za srpski patriotizam dobio je Orden Karađorđevića, koji mu nikada nije uručen – otkirva Dušan Babac.

Mičel Pejdž je ostao aktivan u američkoj armiji kao projektant minijaturnih raketnih sistema. Dizajnirao je, na primer, raketni lanser od deset centimetara, koji ispaljuje rakete za osvetljavanje terena, kalibra 13 mm. Ovo oružje je upotrebljavano u Vijetnamu 1967. Autor je knjige memoara Marinac po imenu Mič. Amerikanci su ga doživljavali kao heroja.

Njegov lik je u ratnim filmovima igrao glumac Li Marvin. Uznemiren zbog ratnih zbivanja u Srbiji i na Kosmetu pisao je pisma redakcijama američkih novina i predsedniku Bilu Klintonu. U maju 1993, u časopisu “Pustinjsko sunce Palm Springsa” objavio je:

  • Kosovo je za Srbe ono što je Jerusalim za Jevreje!

Slavu Pejdža u SAD doživeo je oficir i heroj Petar Šijan, koji je rođen 1942. godine u Milvokiju. Tu je završio srednju školu i bio poznat kao šampion u ragbiju. Diplomirao je potom na Vojnoj akademiji u Koloradu 1965. godine.

  • Mobilisan je za rat u Vijetnamu, gde je leteo na avionu tipa „F-4“. Bio je raspoređen u vojnoj bazi Da Nang u Južnom Vijetnamu. Nestao je 1967. posle pada aviona na teritoriji Severnog Vijetnama. Teško ranjen živeo je 45 dana u šumama, gde je uhapšen. Nije izdržao mučenje u zatvoru u Hanoju. Kada je njegov grob pronađen marta 1974. predsednik Džerald Ford odlikovao je srpskog pilota i kapetana Medaljom časti za „vanredno junaštvo i neustrašivost veću od one koju je njegov poziv zahtevao, koja ga je koštala života“. Medalja sa njegovim likom postala je od 1981. američko priznanje za hrabrost – kaže Babac.

U Pentagonu, 21. april 2010. bio je i Dan sećanja na Petra Lensa Šijana. U svim vojnim školama i akademijama u Americi održano je predavanje o njegovom junaštvu, a u Akademiji za vazduhoplovstvo priređen je poseban program,  izložba slika i dodela priznanja “Lens Šijan”. Sahranjen je tek 1974. u Milvokiju.

U SAD imali su Srbi svoj vazduhoplovni odred Jugoslovenske kraljevske vojske. U američkoj vojsci Srbi su imali 12 generala i admirala, od kojih su najpoznatiji bili Džordž Karamarković i Stevan Mandarić. Zahvaljujući srpskoj junačkoj pobedi u Velikom ratu Amerikanci su 1918. postavili srpsku zastavu na vrh Bele kuće. Poginulim borcima srpskog porekla u Drugom svetskom ratu podignut je mermerni spomenik u Merilendu.

 

Antrfile

VIJETNAMSKI HEROJ

Tajrus Kob iz Rina završio je vojnu školu i bio oficir u američkoj armiji. Proveo tri godine u NATO jedinici u Italiji. Diplomirao na Komandoj akademiji u Kanzasu i na Ruskom institutu u Garmišu. U dva navrata (1961-1975) služio je u Vijetnamu, u sektoru Mekong Delta. Godine 1967. Odlikovan je za hrabrost od strane armije Južnog Vijetnama. Bio je savetnik predsednika Džimija Kartera.

 

Antrfile

ŽENSKI GENERAL

Tereza Đurić je brigadni general SAD. Završila je Nacionalni univerzitet odbrane u Vašingtonu, Program za viši rukovodioci u sektoru nacionalne i međunarodne bezbednosti na Harvardu (2009) i Obuku za upravljanje u kriznim situacijama (2011). Radila je u Komandi ratnog vazduhoplovstva SAD kao direktor Odseka za tajne operacije. Bila je na službi na Havajima, u Vijetnamu i Iraku.

Nosilac je više medalja Vojnog vazduhopolovstva za borbu protiv terorizma i Legije časti sa bronzanim hrastovim lišćem.