LAŽNE BOLESTI DONOSE PROFIT

Da li su ljudi zamorčići hemijske industrije hrane i lekova?

Svetska zdravstvena organizacija pomerila je granicu bolesti visokog krvnog pritiska sa 120 prema 80, na 140 prema 90. Ranije se, naime, smatralo da ako neko ima pritisak 139 sa 89 da je već u predhipertenzičnom stanju, da mora da pije lekove kako se ne bi povećao rizik od infarkta ili srčanog udara. U Evropi se ovo pravilo 140 prema 90 primenjuje, ali u Srbiji ne. Od visokog pritiska u svetu boluje svaki peti, a u Srbiji svaki drugi građanin, što izgleda nije tačno. Po novim standardima visoki krvni pritisak nije bolest na 140 prema 90, ali se kod nas i dalje od te vrednosti prave strah i drama. Pitanje je da li je visok krvni pritisak u Srbiji lažna i lažirana bolest. Lekari nam propisuju lekove koji nam nisu potrebni na visini gornjeg i donjeg pritiska 140 prema 90, a narod ih pije. Uostalom, Srbi su poznati po neumerenom korišćenju antibiotika, a što ne bi i lekova za snižavanje lažno opasnog pritiska.

Slična situacija je i sa holesterolom, kog su proglasili za bolest i koji se leči lekovima u kućnoj terapiji. Nemački naučnici, a i jedan srpski doktor iz Švedske, dokazali su, naime, da holesterol nije bolest. Već da je to lažirana bolest nekih zdravstnih ustanova i farmaceutske industrije, koji zarađuju ogromne pare na lekovima protiv holesterola. Holesterol je samo modifikacija visokog krvnog pritiska i nije posebna bolest, tvrde Nemci i Srbin iz Švedske.

Ova dva slučaja pokreću pitanje koliko lažnih ili lažiranih bolesti ima danas u svetu, koje služe za to da zdravtsvo i farmacija zarađuju ogromne profite, a ne da se pobošlja zdravlje ljudi? Teško je naći odgovore na ovo pitanje, jer ne postoji objektivni naučni stav o lažnim bolestima. Svet je zapao u vrtlog hemijskog ropstva ljudi, u kome u prvom delu života narod jede hemijski spremljenu hranu u fabrikama, od koje gubi imunitet i razboljeva se, a u drugom delu života postaju zavisnici od hemijskih lekova farmaceutske industrije. Sve mi se čini da je čovečanstvo danas zamorče hemijske idustrije u prehrani i zdravstvu.

Marko Lopušina