св. Симеон Мироточиви – крсна слава културног друштва Брдо

У КУЛТУРНОМ ДРУШТВУ “БРДО” ОДРЖАН СВЕЧАНИ СЛАВСКИ ОБРЕД У ЧАСТ

СЛАВЕ СВ. СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ

Славски колач

У наставку је предсједник ријечи намијенио представницима

осталих културних организација, као и предсједнику Савеза српских друштава Словеније

, магистру Драги Војводићу. Војводић је присутне информисао да је у

парламентарној процедури Закон којим би као Национална заједница,

са осталим непризнатим Националним заједницама, Срби добили бољи

положај и загарантована средства за свој рад. Казао је да очекује до

идуће славе да ће закон бити усвојен, а то није наш крајњи циљ.

Наш крајњи циљ јесте статус Националне мањине.

Као представници ССДС су били присутни и потпресједници

Милан Стојановић и Цвијетин Нешковић; као и секретар ССДС Душан Јовановић.

Парох Будимир Галамић

Од преставника других друштава су били присутни представници

КД Михајло Пупин из Љубљане, СПКХД Вук Карађић из Радовљице,

СКД Петар Кочић из Крања, СПД Никола Тесла из Постојне,

СКД Сава из Храстника, СКУД Кочевје, СКПД Свети Сава из Крања,

као и бројни чланови нашег и других друштава, те остали љубитељи традиције и обичаја.

Дизање крсне славе

Митар Вујиновић се захвалио присутнима за долазак истичући

захвалност донаторима овог догађаја Љубиши Гојковић и Зорану Зец.

У свом обраћању, упутивши здравицу, је нагласио да је за врхунску

свеукупну организацију заслужан Златомир Бодирожа,

координатор организације крсне славе друштва.

Традиционално подизање славске погаче

Златомир је, као што налаже славски обичај, узвратио здравицу

рекавши да је ред да се неколико ријечи намијени свецу.

»Велики Жупан Стефан Немања, потоњи Свети Симеон Мироточиви

родоначелник је славне и свете династије Немањића,

династије која је владала у Србији 205 година, од 1166-1371 године.

Стефан Немања се с правом сматра  физички и духовни отац српске државе и државности.

Иван Гребовић, гуслар

У народу најпознатији просветитељ и светац Његов најмлађи син Растко,

потоњи Свети Сава. Када смо, ми у друштву, бирали којег Свеца

узимамо за своју Крсну славу, имали смо све ово на уму, као и вријеме

у којем живимо, гдје би један ауторитет око којег би се Срби ујединили

и те како био потребан нашој националној заједници на свим нивојима,

као што је то био Немања у давна времена прије толико вијекова.

Тешка су ова данашња времена, али ни она нису била лака.

На нама је данас да чинимо тако да се не постидимо пред лицем предака

наших нити да се наши потомци буду морали стидјети за нас.

Чувајмо нашу традицију, културу, предање и историјско сјећање на добробит свих.

Нека је данашња Крсна слава свима на здравље и духовно спасење«,

рекао је Златомир у свом обраћању.

Марија Драгељ и мр Драго Војводић, предсједник ССДС

Златомир је такође рекао »Културно наслеђе се не чува тако што се напише на папир,

остави у фиоку и закључа«, рекавши да је посланство друштва испуњено

кад културно благо предамо наследницима. При том је мислио на оне

најмлађе учеснике крсне славе, који су били присутни на свечаности.

Златомир Бодирожа, координатор свечаног догађаја

Српска слава се од новембра 2014. године налази на UNESCO

листи нематеријалног културног наслеђа човјечанства, што је уједно

и први упис културних добара из Србије на ову листу. Слава је и

прилика гдје домаћин, поред осталог, показује способност како уприличити свечани догађај.

Ивана Јакшић Матовић, представница Амбасаде Републике Србије у Љубљани

  Златомир Бодирожа је био одговоран да се крсна слава испрати на достојан начин.
На питање који је његов коментар на сам догађај је рекао: »Захваљујем се свима који су
помогли у реализацији, свима који су учествовали у припреми хране и свега виђеног.
Борис Веховец, поджупан града Крања
Посебне ријечи захвалности упућујем радном особљу на пожртвовању,
достојанству и уљудности приликом послуживања припремљених доброта.
Мало је рећи хвала. Било је задовољство и понос видјети сва та насмијана
лица са колико пажње и залагања брину да све припремљене доброте буду
доступне свима гостима на вријеме и у довољним количинама без обзира што је храна била посна.«
Одборници града Крања Милорад Гогић и мр Барбара Гунчар

Традиција налаже да се славе прате пјесмом, а како су гусле

један од најстаријих традиционалних инструмената гуслар

Иван Гребовић из Кочевја је слављенике забавио извођењем неколико њему драгих нумера.

Свештеник Будимир Галамић, кум и кума крсне славе Велимир Драгељ и Марија Драгељ

Предсједник је на трдиционални начин угасивши славску свијећу

догађај означио завршеним. Прије напуштања простора друштва су

радно особље, координатор Златомир Бодирожа, предсједник друштва

Митар Вујиновић и кум славе Велимир Драгељ сјели за сто, сабрали

утиске и означили догађај успјешним, не скривајући свој понос на успјешно организовану и одржану свечаност.

Зоран Зец и Љубиша Гојковић, донатори

Текст: Златомир Бодирожа,  Миодраг Кондић

Фото: Миодраг Кондић