Otkrivamo ko je prvi moderni vitez templar u Srbiji

 TAPI –  BARON OD RAŠKE

 

unnamed

  • Pre tri decenije Dragan Malešević, poznati srpski slikar dobio je od Vitezova Templara iz Rima povelju, kojom je imenovan za velikog bajlifa Bratstva svetog Jovana

 

Dr Marko Lopušina

 

Istražujući životni put i rad Dragana Maleševića, poznatog slikara od njegovog školskog druga Vladimira Pajevića i „prijatelja iz kraja“ oko hrama Svetog Save u Beogradu, saznali smo da je Tapi prvi srpski templar 20. veka.  Ključnu ulogu u pristupu Maleševića redu “Supernus Ordo Equester Templi” iz Italije imao je njegov drug Vladimir Pajević iz Rima.

  • Krajem osamdesetih godina kada je Dragan Malešević počeo da zaokružuje svoju jugoslovensku i svetsku umetničku karijeru iz Rima je stiglo priznanje, kome se, iskreno nije nadao. Godine 1988. godine Tapi je dobio poziv od Vitezova Templara Bratstva Hrama Svetog Jovana Jerusalimskog da postane njihov član – otkrio nam je Vladimir Pajević, poznati italijanski slikar.

Kada je Malešević odgovorio da prihvata čast da postane Templar, iz Rima je u Beograd došao jedan vitez tog reda SOET (Supernus Ordo Equester Templi) i rekao mu:

  • – Mi smo brate Dragane Vas prepoznali kao zaštitnika vere i naroda. Dobili ste titulu Templara svojim rođenjem. I mi Vam dodeljujemo Poverlju Bratstva Hrama Svetog Jovana Jerusalimskog, status i titulu Velikog Bajlifa. Vi ste od danas duhovni zaštitinik našeg Reda i čuvar naše bezbednosti !

Zvanje koje je Malešević dobio bilo je jako visoko. Treće u hijerarhiji ovog reda Vitezova Templara. Prvo mesto u ovom Redu imao je Veliki Prior, drugo Veliki Ispovednik i treće Veliki Bajlif.

Pravo ime reda je Bratstvo Svetoga Jovana, Hrama u Jerusalimu (S.O.E.T ) i jedan je od retkih oblika udruživanja kroz istoriju koji je na hrišćanskoj bazi prihvatao i katolike i pravoslavce. O tome govori Bula imperatora Jovana Četvrtog Komnena.

– Rimski Templari su Draganu Maleševiću darivali sveti predmet, nož iz prošlog života i Templarsku Povelju na latinskom, ispisanu njegovim imenom. Tada je dobio i titulu Baron iz oblasti Raška. Istovremeno ušao je u Templarsku heraldiku – objasnila nam je njegova supruga Bojana Malešević, koja čuva Templarsku Povelju posvećenu Draganu Maleševiću.

I Dragan i Bojana Malešević su u to vreme bili jako dobro obavešteni o Templarima kao čuvarima Hristovog groba i nasleđa, jer su čitali knjige i pokušavali da otkriju suštinu hrišćanstva.

– Razgovarali smo o Templarima. Čitali smo knjige i Draganova radoznalost i uverenje da su Templari vitezovi dobra je pobedila. Pridružio se Templarima, jer je poverovao da može da doprinese da se dobro širi po Srbiji i svetu. Oni su ga prihvatili kao starešinu Srpskog Bratstva Hrama Svetog Jovana Jerusalimskog, poštovali ga i priznavali kao Vrhovnog Templara – rekla nam je Bojana Malešević, koja nam je otkrila da je Tapi imao i nosio u Srbiji templarsku odoru, koju je kupio u Rimu.

Kako slikar Vladimir Pajević objašnjava, „nakon smrti Andrije Karađorđevića i interregnuma u kontinuitetu za velikog majstora Srpskog Bratstva Hrama Svetog Jovana Jerusalimskog, voljom Markiza Villiersa de L’Il Adam, izabran je Dragan Novak Malešević, kome je data titula Baroneta Bez Zemlje”.

Nažalost, Dragan Malešević je pre šesnaest godina ubijen u policijskoj stanici Beograd. Danas počiva na Centralnom groblju na kome su sahranjeni i njegovi roditelji Novak i Jelisaveta Malešević. Vredni kradljivci i pljačkaši beogradskih grobalja skinuli su sa crnog mermernog spomenika bronzanog orla, a sa nadgrobne ploče veliki zlatni Templarski krst. Odneli su ih i prodali otpadu. Ostavili su netaknutim mali krstaški krst, jedini znak koji govorio da je Dragan Malešević bio Isusov ratnik i borac za hrišćanstvo.

  • Dragan Malešević je bio Templarski vitez, duhovnik srpskih masona, pionir magičnog nadrealizma u jugoslovenskom slikarstvu, divan suprug i otac. Bio je legenda urbanog Beograda i naš brat – govore danas njegovi najbolji prijatelji Boban, Aca, Vladi, Žika, Aleksandar, Dušan, Vladimir, Đorđe i Milan.

Rođen je krajem četrdesetih prošlog veka u Beogradu, gde se školovao i diplomirao spoljnu trgovinu. Kada je Malešević na Bahamina doživeo inkarnaciju u slikara Jana van Ajka 1975. godine se posvetio slikarstvu.

Dragan Malešević je pokrenuo novi likovni pravac u Jugoslaviji – hiperrealizam. Likovni analitičar Dejan Đorić i umetnički kritičar Đorđe Kadijević su taj pravac nazvali „magični realizam”. A to ime je preuzeo Momo Kapor za naslov svog portreta Dragana Maleševića u listu „Duga”.

Malešević je rastao i odrastao u okolini Slavije, crkve Sveti Sava i okruženju Mutapove ulice. Šezedesetih godina kretao se u svom kraju od Mekenzijeve ulice, dole do starog kraja oko Radio Beograda i „Politike”, pa sve do stadiona Tašmajdan i Doma omladine. U njegovom društvu „iz kraja”, kako se to u žargonu govorilo, bili su, Vladimir Pajević, Vladimir Mendelson, Dobrivoje Glavonić, Aleksandar Aca Kostić, Aleksandar Pantović i Đorđije Martinović.

  • Dragan je meni bio kao brat, jer smo od 1962. godine, zajedno sa još par drugara, bili nerazdvojni i vezani nekom vezom koja je jaka kao i krv. Već tada više nismo bili beogradski klinci. Potreba da se dokažemo i pokažemo počela je da preovlađuje nad elementarnim uživanjima. Bili smo mladi, umeli smo da sanjamo i svet nam je bio na dohvat ruke. Ja sam već pri kraju gimnazije odlučio da se posvetim slikarstvu i da nastavim studije na Likovnoj akademiji. Dragan je pored neverovatnog i neospornog likovnog talenta odbijao da ide na akademiju. Više je tada voleo da bude avanturista i izuzetno sposoban organizator svog i naših života – iskren je Vladimir Pajević.

Za života Dragan Malešević je uradio stotinu orginalnih slika, od čega su danas 33 u posedu porodice. Štampao je kopije tih orginala, obogaćenih potezima uljanim bojama, u milion primeraka. Imao je zvanično 25 izložbi, a nezvanično mnogo više.

  • Krajem 1989. godine Dragan Malešević je bio najvažnija ličnost kulture u Srbiji. Ljudi su se prosto tukli da uđu na njegove izložbe, da ga vide, da se slikaju sa njim i uzmu autogram – tvrdi njegov drug iz mladosti Dobrivoje Boban Glavonić.

Tapi je bio napadan, osporavan, ali i priznat u svetskim enciklopedijama kao pionir superrealizma.

– Svaka njegova slika bila je njegov lični pečat života – smatra danas Dragutin Zagorac, prvi srpski templar Velikog Priorata Srbije.

Ponekad mističan kao ličnost, Templar, čovek univerzuma Dragan Malešević je govorio da ima pet života.

Tragao je za ostacima templarske arhitekture u Srbiji, koje je našao u Maloj crkvi u Sremskoj Mitrovici..

Dragan Malešević je uhapšen je krajem oktobra 2002. godine pod sumnjom da je organizovao „bandu za rušenje državnog poretka“. Umro je priliko saslušanja u gradskom SSUP-u Beograda.

Dragan Malešević je verovao da je jači od smrti. Poručio nam je pre odlaska na onaj svet da će kada se vrati u život biti mnogo bolji čovek – govori nam danas Vladimir Pajević, njegov templarski brat