ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „АЛЕКСАНДАР I, ВИТЕШКИ КРАЉ“ И ИЗЛОЖБА „КРАЉ АЛЕКСАНДАР У ДЕЛИМА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА“ НА БЕЛОМ ДВОРУ

 

aleksandar-i-viteski-kralj

 

Београд, 28. мај 2018 – У присуству Њихових Краљевских Височанстава Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине, на Белом двору на Дедињу представљена је књига „Александар I, витешки краљ“ као и пропратна изложба „Краљ Александар у делима ликовних уметника“, аутора г-дина Душана Бабца, члана Крунског већа. Књигу је издала издавачка кућа „Евро бук“.

„Ове године се навршава тачно 130 година од рођења Краља Александра Првог, Витешког Краља Ујединитеља, мога деде. За свога релативно кратког живота проживео је више људских судбина. Упознао је и благослов и казну, и узлет и искушење, и породичну срећу и усамљеност, спознао је светле и мрачне стране славе, терет дужности и привилегију служења, сусрео се са љубављу и мржњом, гледао је смрти у очи, и смрт му је коначно узвратила поглед. Оставио је за собом блистав траг, као комета на ноћном небу. Пробудио је наду код једних и страх код других. Неки су га видели као спасиоца и весника нових и срећнијих времена, неки као отелотворење свих својих страхова. Они први су оплакали његов одлазак у вечност, они други су тај одлазак славили. И једни и други су са њим остали и без сопственог света, не знајући да их је тај свет и створио и одржавао у животу. Када су то сазнали, било је касно. Док чекамо да му се у Београду, граду у коме је годинама столовао и који је два пута ослобађао у Великом рату, подигне споменик, нека ова књига буде стални подсетник и један мали поменик једне велике историјске личности“, рекао је Престолонаследник Александар.

Аутор књиге г-дин Бабац успео је да читаоцима предочи чињенице и велике историјске тренутке из времена Краља Александра Првог, а кроз интересантну изложбу присутнима је његов лик приказан кроз дела бројних уметника међу којима су Паја Јовановић, Урош Предић, Влахо Буковац, Жорж Скот, Васа Ешкићевић, Всеволод Гуљевич.

„Постоји ли личност коју је српски народ за живота више волео и након његовог трагичног краја за њим више жалио од Краља Александра I Карађорђевића? Од тог трагичног марсејског октобра 1934. практично до данас, српски народ се није опоравио, нити је чуо добру вест. Зашто је то тако и ко је био Краљ Александар? Он је директан изданак две од три славне нововековне српске народне династије: Карађорђевића, који су владали Србијом, и Петровића, који су владали Црном Гором. Он је праунук вође Првог српског устанка, вожда Карађорђа Петровића. Заједно са својим народом, он је ослободио Косово и Метохију и целу Стару Србију, укључујући и немањићку Вардарску Македонију, вративши их после вишевековне турске владавине. Краљ Александар је ослободивши српске земље ујединио све Србе у једну државу, чија је територија била већа од Душановог Царства. Личном иницијативом и подршком најзаслужнији је за уједињење Српске православне цркве по први пут после слома Пећке патријаршије 1766. Питање је да ли било где у светској историји постоји личност таквог значаја, која је толико дуго и упорно игнорисана и брисана из памћења свог народа, или су о њему, без испитивања стварних чињеница, изрицани најнеповољнији судови, даване најтеже квалификације. Ова књига неће моћи да исправи све неправде нанете Александру И Карађорђевићу, и у крајњој линији то и нема за циљ, али ће покушати да кроз речи и обиље слика прикаже витешког краља као човека и великог борца који је цео свој живот провео уз народ и за народ“, рекао је г-дин Душан Бабац.

Свечаном догађају у Белом двору присуствовали су г-ђа Бети Румелиотис, сестра Принцезе Катарине, представници дипломатског кора, саветодавних тела Круне, медија, као и бројне друге угледне личности из света културе и политике Србије.

Књига „Александар I, витешки краљ“ пружа најшири увид у лик и дело Краља Александра I уз обиље података, чињеница и илустрација и доступна је за куповину у књижарама, док ће изложба „Краљ Александар у делима ликовних уметника“ бити отворена за обилазак радним данима од 29. маја до 12. јуна, у терминима посете од 11 и од 14 часова, уз претходну најаву канцеларији Њ.К.В. Престолонаследника Александра на телефон 011/306-4000.