Srbima status manjine ili ih u Sloveniji neće biti!

Srbima status manjine ili ih u Sloveniji neće biti!

Srbi su u Sloveniji najbrojnija manjinska zajednica. Procenjuje se da u „deželi“ živi oko 40.000 Srba, neki čak pominju brojku od 100.000. Za razliku od Italijana, Mađara, pa i Roma, kojih je znatno manje, Srbi nisu priznati kao nacionalna manjina, devedesetih godina prošlog veka oni koji nisu prihvatili slovenačko džavljanstvo su izbrisani, nemaju škole na srpskom jeziku, svoje medije, malo se radi na očuvanju kulturnog, verskog i nacionalnog identiteta, uskraćena su im značajnija sredstva iz fondova. Ipak, ne mali broj Srba su ugledni članovi slovenačkog dršutva, uspešni političari, naučnici, poslovni ljudi, umetnici, sportisti…

Nikola Todorović (68), sekretar Nacionalnog saveta Srba Slovenije, sagovornik portala „Tamo daleko“, jedan je od ljudi koji se dugi niz godina bavi srpskim pitanjem u Sloveniji, očuvanju identiteta i korena našeg naroda. Rodjen je u Gornjem Skipovcu kod Doboja u Republici Srpskoj, završio je Pravni fakultet u Ljubljani gde je proveo i ceo radni vek. Radio je u Ministarstvu finasija Vlade Slovenije kao savetnik, a potom i kao sekretar u Ministarstvu kulture, ge je dočekao i penziju.

Obzirom da je srpska zajednica u Sloveniji najbrojnija manjinska zajednica, sa najvećim brojem intelektualaca, sportista, kulturnih stvaralaca, ali i poslovnih ljudi, može reći da Srbi u Sloveniji vidno doprinose blagostanju ove države, a nemaju uređen status. Rizikujući da se neko ne složi sa ovakvim stavom, smatram da stvarne i pravne činjenice teško bilo ko može da dovodi u pitanje – kaže Todorović.

Srbi u Sloveniji žive skoro pet vekova. Tokom 1530. godine došli su u Belu Krajinu (područje na granici sa Hrvatskom oko reke Kupe) i nastanili se u sela Bojance, Marindol, Adlešiče, Paunoviče, Žuniče i Vinicu. Na popisu stanovništva u Habzburškoj monarhiji 1846. godine utvrđeno je da u Kranjskem (Slovenija) živi oko 17.000 »Srbohrvata«, što je u to vreme predstavljalo oko 3,79 odsto ukupnog stanovništva. U Beloj Krajini je po popisu Dravske banovine 1931. godine žvelo 6.745 Srba i Crnogoraca.

-Zbog društvene i državne nebrige u poslednjih 70 godina u Beloj Krajini ostalo je još samo nekoliko sela u kojima je aktivna srpska pravoslavna crkva, srpske škole ne postoje, a ćirilično pismo se može naći samo još na nadgrobnim spomenicima, što je utvrđeno i u Analizi Nacionalnog saveta Srba Slovenije. Da li će asimilacija u potpunosti da obavi svoj deo posla zavisi i od odnosa matične i domicilne države prema ovom problemu. Još nije u potpunosti kasno da se nešto uradi – upozorava naš sagovornik.

On ukazuje i na pravnu i stvarnu mrlju tkom osamostaljivanja Slovenije kada su izbrisani oni koji nisu prihvatili slovenačko državljanstvo.

-Tim činom povređena su mnoga ljudska prava i slobode što su potvrdile najviše slovenačke i evropske sudske institucije. Država je u pravnom pogledu već ispravila deo učinjene nepravde s usvajanjem zakona o isplaćivanju oštete jednom delu izbrisanih, međutim postoje još određena otvorena pitanja, koja se rešavaju pre svega u sudskim postupcima – navodi Nikola Todorović.

Novinarskim žargonom rečeno, koplja dve države lome se oko priznanja statusa srpske nacionalne manjine u Sloveniji, ali u stvarnosti malo šta se čini da se ovo pitanje reši.

nikola todorovic slovenija
MLAKA PODRŠKA BEOGRADA: Sa predstavnicima srpskih vlasti

-Nacionalni savet Srba Slovenije (NSSS), pa i druga srpska kulturna društva se zalažu za rešavanje statusnog pitanja, jer je statusno pitanje, »pitanje« svih pitanja. Međutim, NSSS veruje da će se to pitanje, pre ili posle morati da reši na način, da se narodima nekadašnje SFRJ, koji žive u Sloveniji prizna status nacionalne manjine ili nešto slično. S priznanjem statusa nacionalne manjine se na određen način rešava opstanak srpskog naroda na ovim prostorima, očuvanje srpskog jezika, kulture i nacionalne pripadnosti, jer samo tada će domicilna država da preuzme društvenu i materijalnu brigu za poštovanje ljudskih i nacionalnih prava svih svojih građana u Sloveniji, između ostalih i srpske zajednice – ističe sekretar NSSS.

Na pitanje koliko je matica angažovana i da li daje dovoljnu podršku da se Srbi izbore za to elementarno pravo Todorović kaže da su institucije Srbije upoznate sa statusnim položajom Srba u Sloveniji i problemima, koji iz toga proizilaze.

-Zvaničnici Srbije uvek podsećaju svoje sagovornike u Sloveniji na nerešena statusna pitanja  Srba, ali ništa više od toga. Steče se utisak da je Srbiji potrebna podrška Slovenije na putu ka Evropskoj uniji, ali i zbog drugih pitanja koja su važna za obe države, zbog čega je nacionalno pitanje Srba u Sloveniji u drugom planu. Tako se može zaključit da institucije Srbije ulažu određen napor za rešavanje statusnog pitanja, ali nedovoljno, podsećajući da se Srbi u Sloveniji sami moraju boriti za svoj status, pre svega s stvaranjem jedinstvene politike do reševanja otvorenih pitanja. NSSS je pripremio i usvijio Strategiju za očuvanje kulturnog i nacionalnog identiteta srpske zajednice u Sloveniji i unapređenje odnosa između srpske zajednice i institucija Republike Slovenije  i institucija Republike Srbije i Republike Srpske, koja mora postati platforma za delovanje svih srpskih organizacija u Sloveniji, ali i institucija u Sloveniji i Srbiji. NSSS očekuje od Institucija Srbije veću podršku u pravcu realizacije spomenute strategije.

Naš sagovornik pohvalno govori o saradnji NSSS pre svega sa loklanim zajednicama u Sloveniji, u kojima su registrovani, ali i na nivou države. Saradnja sa Ministarstvom za kulturu Slovenije je vrlo korektna, a takođe i sa Javnim fondom Republike Slovenije za kulturne delatnosti, koji inače finansira programe i projekte srpskih društava u Sloveniji.

-Osnovni problem jeste, što je finansijskih sredstava uvek premalo, a dele se po principu »svima pomalo, a nikom dovoljno«. Između ostalog i zato je statusno pitanje važno, jer tada bi domicilna država preuzela obavezu za očuvanje i unapređenje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, obrazovanja, kulture i nacionalne pripadnosti – .

PRIJEM NA NAJVIŠEM NIVOU: Sa premijerom Slovenije Mirom Cerarom

Kada je u pitanju očuvanje nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta srpska zajednica u Sloveniji je, na žalost, prepuštena sama sebi.

-Najviše rade roditelji, koji preko brojnih srpskih kulturnih društava pokušavaju da sačuvaju srpski jezik, kulturu i nacionalnu pripadnost. Međutim to nije dovoljno, matična država mora preuzeti veći deo odgovornosti za položaj svoga naroda u Sloveniji. Mnogi misle da je ovde finansijski deo odlučujući, međutim znatno se više može pomoći, ako smo bolje organizovani, jedinstveni i ako smo u funkciji realizacije zvanične politike Srbije, a ne nekih sitnih mešetara, kojih je takođe i u našim redovima previše. Mnoga naša društva organizujući učenje srpskog jezika i baštinenjem srpske kulture i tradicije pokušavaju da sačuvaju srpski identitet svoga naroda, ali to nije dovoljno.

Na pitanje koje ljude spskog porekla bi mogli istaći kao izuzetno uspešne u životu Slovenije i doprinose njenom dobrom glasu i imidžu u politici, kulturi, nauci, sportu… Todorović priznaje da je to jedno od težih pitanja jer ih ima puno i rizik je da se neko nenamerno ne izostavi. Ipak malo se vraća u istoriju i ukazuje na veliki doprinos Mihajla Pupina što je Slovenija u sadašnjim granicama. Njegova zasluga je što je danas Bled i šira okolina, ali i dobar deo Prekomurja, tu gde danas jeste.

-Bilo kako da je čovek objektivan, pominjanje naših ljudi u sadašnje vreme i u tom kontekstu je subjektivne prirode. Ako bi nabrojio naših deset ljudi, onda bih postavio po sledećem redu: Zoran Janković, aktuelni gradonačelnik Ljubljane, koji već 12 godina uspešno vodi slovenačku prestonicu. Usudio bih se reći da je možda najuspešniji gradonačelnik Ljubljane od drugog svetskog rata, a čak je jednom pobedio i na državnim izborima. U politici su još prisutni i dr Dragan Matić i mr Branislav Rajić, oba poslanika u Državnom parlamentu Slovenije, koji su ujedno i članovi NSSS. U prepoznavanju Slovenije je velika uloga naših sportista, kao što su Raša Nesterović i Goran Dragić (košarka), Milivoje Novaković (fudbal), Dejan Perić (rukomet), i mnogi drugi, u kulturi Dušan Jovanović (režiser), ali i brojni profesori i naučni radnici srpske nacionalnosti u institutima, naučnim ustanovama i univerzitetima u Sloveniji – nabraja Nikola Todorović.

U razgovoru za portal »Tamo daleko« dotakao se i privredne saradnje dve zemlje ukazujući da je u ovom trenutku odlična i da prelazi 1,2 milijardi evra.

-Loše je jedino što ta saradnja nije uravnotežena. Na godišnjrm nivou Srbija ima deficit oko 300 miliona evra. Po podacima Privredne komore Slovenije, u Srbiju izvoze 1.724 slovenačke kompanije, s trendom povećanja tog broja. Nemamo preciznih podataka o broju srpskih kompanija koje izvoze u Sloveniju, ali s vrednostnog vidika se svake godine beleži znatno povećanje.Veće srpske investicije u Sloveniji su Hotel Intercontinental u Ljubljani, Grand Hotel Palace Portorož (Kempinski Palace) u Portorožu, Intertrade d.o.o., Ljubljana, prvi uspešni pokušaji srpskih investicija su i u bankarskom sektoru – kaže Todorović.

Na našu konstataciju da srspki i slovenački narod ponovo gaje prijateljske odnose naš sagovornik kaže da dva naroda nisu nikada bili u sukobu i dodaje da je bilo samo određenih političkih nesuglasica u vreme osamosvajanja Republike Slovenije, krajem osamdesetih i početkom devetdesetih godina prošlog stoleća. Međutim, danas su politički odnosi između dve države vrlo stabilni, između dva naroda bliski i prijateljski i na brojnim područjima se podižu na viši nivo. Slovenija maksimalno podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, kao i kod rešavanja drugih otvorenih pitanja.

Todorović je zadovoljan životom u Sloveniji, jer Slovenija je u odonsu na zemlje bivše SFRJ daleko najuređenija, a to ne zavisi samo od postojećih propisa, nego i od njihove primene, ali i kulture njenih građana, u čemu participira i srpska zajednica, a za kraj razgovora vlastima i gradjanima u Srbiji je poručio:

-Srbija može mnogo da se nauči od Slovenije, pre svega kada je reč o odnosu prema radu, koji u Srbiji mora postati drugačiji, i to ne samo u državnoj upravi, nego u svim javnim službama, ali i privatnom sektoru. Odnos prema poljoprivredi i zaštiti životne sredine mora postati strateška politika ne samo Vlade Srbije, nego i svih lokalnih zajednica, ali i porodice kao važne ćelije društva. Po nekim podacima, Slovenija će do 2025. godine da uveze preko 100.000 radnika, svih profila i zanimanja. Očekuje se da to bude radna snaga iz država bivše SFRJ. Ta činjenica će da natera kompanije u Srbiji da povećavaju plate svojih radnika i stvaraju bolje uslove za rad u Srbiji, inače Srbija rizikuje da ostane bez kvalitetne radne snage, koja će u Sloveniji biti bolje cenjena i bolje plaćena.

Razgovarao: Zdravko Elez