10 GODINA OD SMRTI AKADEMIKA DEJANA MEDAKOVIĆA

1-dejan-medakovic

Dejan Medaković.

Prvog jula navršilo se 10 godina od kako je preminuo akademik Dejan Medaković, veliko ime naše kulture i nauke.

Tim povodom ekskluzivno za „Štajerske novice“ razgovarali smo sa Zoranom Kolundžijom, osnivačem i urednikom poznate izdavačke kuće „Prometej“ iz Novog Sada koja u svom izdavačkom poslu od 1990. godine, posebno ponosna na saradnju sa akademikom Dejanom Medakovićem.

2-dr-drasko-redep

Draško Ređep.

– Naša saradnja je započeta 1997. godine, kaže Kolundžija. Od tada „Prometej“ je objavio ili reizdao 38 knjiga Dejana Medakovića, a od  2008, uz saglasnost porodice, „ Prometej“ je ustanovio uglednu Nagradu Dejan Medaković. Kad je reč o ovoj Nagradi najbolje da vam citiram izvod iz Odluke o ustanovljenju ove Nagrade:

„U proteklim decenijama postojanja, Izdavačka kuća Prometej  je, među mnogobrojnim svojim edicijama i naslovima, posebnu i slobodno se može reći dugoročnu brižnost negovala upravo pred često zaboravljenom ili bar prenebregavanom našom istorijom, našom kulturnom i književnom baštinom. U svim žanrovima koje je Medaković bogato negovao (monografija, studija, ogled, memoari, proza, poezija, glosa, pamflet) upravo fenomen dugog pamćenja bio predominantan. Pomišljajući na tu sintagmu, “Prometej” je odlučio da ustanovi Nagradu “Dejan Medaković” za najbolji memoarski spis, objavljen bilo u knjizi bilo u periodici, od 1. januara do 31. decembra tekuće godine, u prostoru srpskog naroda i jezika, bilo u Republici Srbiji bilo van nje.“

3-zoran-kolundzija

Zoran Kolundzija.

-Kao što je poznato, Nagrada je uručena prvi put za 2008. Momi Kaporu, 2009.godine, podseća Zoran Kolundžija i dodaje: Zatim Nagradu  je dobio Miodrag B. Protić,  2010. Mirko Demić, 2011. laureat je bio akademik Vasilije Đ. Krestić, 2012. Radivoj Stokanov, 2013. Aleksandar Gatalica, 2014. akademik Dinko Davidov,  2015. akademik Nada Milošević Đorđević, 2016. akademik Ljubomir Simović i 2017. Milisav Savić.

Žiri je radio u sastavu: Radovan PopovićJovan Ćirilov i dr Draško Ređep, a posle smrti Jovana Ćirilova, poslednje tri godine član Žirija je dr Boško Suvajdžić.-

Zoran Kolundžija nam je specijalno za „Štajerske novice“ dostavio tekst dr Draška Ređepa, predsednika Žirija Nagrade „Dejan Medaković“ i dugogodišnjeg vernog saradnika izdavačke kuće „Prometej“ i prijatelja akademika Medakovića. Tekst dr Ređepa povodom sećanja na Medakovića, na najkompetentniji način daje vernu sliku stvaralašva i doprinosa Medakovića u srpskoj kulturi, nauci i civilizaciji.

4

Tekst objavljujemo u celosti:

Deset godina bez fizičkog prisustva Dejana Medakovića (Zagreb, 7. 7. 1922 – Beograd, 1. 7. 2008) moćno su overile višestruko uticajne i sveznadarske inicijative jednog od najostvarenijih srpskih intelektualaca modernih vremena. Polihistor, kome je prevashodno bila na umu misao o ukupnosti srpskog nacionalnog bića, sa sećanjem na Milana Ćurčina koji je među prvima uočio da srpski nacion ne poznaje granice, i da su  mu migracije, od vremena Stefana Lazarevića i Arsenija Čarnojevića do dana današnjeg, jedini vid postojanja, Medaković je mnogobrojnim svojim monografijama i intervencijama svake vrste, aktuelan i popularan, obeležio markantne i uvek pomalo tajanstvene tačke srpstva. Hilandar, Trst, Beč, Zagreb, Sent Andreja, Temišvar, Sremski Karlovci, Novi Sad, Beograd, nisu samo srećni zastoji u razvoju našeg bića, nego i – svaka u svoje vreme – prestonice duha. Policentrizam je osnova kulturnog i socijalnog života Srba.

5

            Jedan od lidera naše hodočasničke poezije, Medaković je bezuslovno verovao našim kamenovima, našim manastirskim zdanjima i vazduhu naših drevnih svetinja. Njegova memoarska proza ide u red najatraktivnijih štiva ne samo ličnih nego i zaumnih naših uspomena.

            Kao malo koji naš reprezentativni pisac, Medaković je tradiciju i savremenost, srećno nedefinisanu, sažimao u jedinstven amalgam. Njegove besede i njegove intervencije stizale su baš do njegovog poslednjeg daha da nas opomenu, upozore, osvoje zasnovanom brigom za naciju ali i za čitav svet. Termin srpskog severa, sada prihvaćen na svim stranama, kao mimoilaženje sa svim i svakojakim granicama, on je itekako podržavao i sanjao. Srpski barok je za njega bio sve samo ne oponašanje evropskog modnog trenda. Baš je u njemu i njegovim ostvarenjima video i pokazivao osobenost, doprinos, još jedno utemeljenje evropskih vrednosti. Dunav nije za njega bio samo rajska reka, nego i moćna evropska kohezija, itekako i sa atributima naših specifičnosti.

6

            Bio je i ostao merilo pravednosti, beskompromisni borac za istinu, za spoznaju novih istraživanja, za dijalog. Građanin sveta, svakako, ostao je zauvek zabeležen kao jedinstven putnik a njegove agende su i dan današnji obrasci nepotkupljivog suđenja, neobično organizovane erudicije.

7-nas-urednik-cubranovic-sa-dejanom-medakovicem-27-02-2008-godine-u-beogradu-na-promociji-knjige-sveta-gora-fruskogorska

Naš urednik Čubranović sa Dejanom Medakovićem 27.02.2008. godine u Beogradu na promociji knjige SVETA GORA FRUŠKOGORSKA.

            Nikad aktuelniji nego u ovim našim prvim decenijama XXI veka, imao je smelosti da, često usamljen, a bez podozrivosti, iskosa i u totalitetu pojave, pronalazi naš smisao. Strogost ali i tolerancija su mu bile sudbinske.

 

                                                Radomir Čubranović