У Београду је обележено 100 година од страдања руске царске породице Романов

Патријарх Иринеј: Данас обележавамо дан који је трагичан за нас Србе

У беседи код споменика, српски патријарх је истакао да Србија има много разлога да обележи данашњи дан.

 У Београду је обележено 100 година од страдања руске царске породице Романов, у организацији СПЦ и Подворја Руске православне цркве.

patrijarh-irinej-liturgija-700x467

Пaтријарх ИРИНЕЈ – ЛИТУРГИЈА, фото: СПЦ

Литургију тим поводом је служио патријарх Иринеј, а литија се кретала од Руске цркве до споменика Цару Николају Другом. У беседи код споменика, патријарх Иринеј је истакао да Србија има много разлога да обележи данашњи дан, за који је рекао да је пре сто година био најтрагичнији дан у историји руског и словенског народа уопште.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Руски Цар Николај II. (foto: Rade Bakračević)

„Данас обележавамо дан који је трагичан за читав словенски народ и за нас Србе. Цар Николај учино је много за српски народ и када наши западни савезници нису хтели да приме српску војску, која се кретала кроз Албанију, цар Николај им је поставио ултиматум, или ће их примити или ће он (Цар Николај) склопити мир са Немачком“, подсетио је патријарх Иринеј.

Патријарх је истакао да је питање да ли би Србије после Првог светског рата уопште и било да није било цара Николаја ИИ.
Описујући историјске догађаје који су се десили пре 100 година, патријарх је навео да је данашњем дану и мученичкој смрти целе царске породице претходило годину дана, како је рекао, мучења, понижавања и клеветања цара Николаја који је, како је казао, био спреман да све жртвује за Русију и руски народ.

Додао је да су га прво издали руски министри и генерали, који су му саветовали да абдицира, јер су му рекли да је спас Русије у томе.
“Након мученичког убиства цара Николаја и његове породице у Русији је почела да се пролива крв, страдали су најугледнији људи, хиљаду цркава је порушено… Проливана је крв на сваком месту и то је трајало много десетина година“, казао је Иринеј и додао да су многи Руси и у време бољшевизма и социјализма чували иконе цара Николаја и поштовале оно што је он урадио за своју земљу, као и његово страдање.

Министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић истакао је да је Николај Други жртвовао свој живот, живот своје породице, своју круну и царство због Србије.
“Он зато и данас, 100 година од његове мученичке смрти живи у срцима свих Срба. И живеће вечно, јер су га његова дела и страдање учинили великим“, казао је Поповић.

Осврнувши се на дела цара Николаја, Поповић је приметио да већина присутних на данашњем парастосу не би било ни рођено да свети цар Николај Други није спасао наше претке сигурне смрти.
Поповић је рекао и да као што је некада цар Николај помагао Србији тако данас чини руски председник Владимир Путин, који Србији помаже у очувању Косова и Метохије и опстанку Србије и српског народа.

„Јер без Косова и Метохије ми не постојимо ни као народ, ни као држава. То је порука свима онима који подржавају лажну творевину на Косову. Русија ће пристати једино на решење које је прихватљиво српском народу, а које је у складу са резолуцијом 1244 СБ УН и Уставом Републике Србије“, казао је Поповић.
Истакао је да као што се Србија неће одрећи КиМ, тако се неће одрећи ни братства са Русијом.

„Србија је поносна земља која никада не издаје своју браћу. Притисци на нашу земљу су огромни, али Србија никада неће увести санкције Русији, јер би, у супротном, зарила сама себи нож у леђа“, казао је Поповић.

Обележавању 100 година од страдања царске породице у Београду, осим патријарха Иринеја, министра Поповића и многобројних грађана, присуствовали су и заменик градоначелника Београда Горан Весић, председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић, као и многи посланици Народне скупштине Србије. Цар Николај ИИ се одрекао престола у току Фебруарске револуције, 1917. године и од тада се налазио у кућном притвором заједно са породицом.

У лето исте године, одлуком Привремене владе, са породицом је упућен у Тоболск, а у пролеће 1918. године бољшевици су га пребацили у Јекатеринбург где су га и стрељали 17. јула 1918., заједно са породицом и четворо слугу.