Dr Danica Grujičić, načelnik u Kliničkom centru Srbije govori o zdravlju srpskog naroda i srpskom zdravstvu

DOLAZIMO U SITUACIJU DA NAM LJUDI UMIRU

 

  • Ukoliko se pod hitno ne povećaju plate lekara i zdravstvenog osoblja u državnom sektoru doći ćemo na žalost u situaciju da imitiramo ono što je ružno u Americi, a to je da se leči onaj ko ima veliki novac, a onaj ko nema da umire

Dr Marko Lopušina

 danica-grujicic-i-njen-idol-nikola-tesla

Danica Grujičić i njen idol Nikola Tesla.

Doktor, profesor, hirurg Danica Grujičić, načelnik u Kliničkom centru Srbije je nedavno hrabro i otvoreno optužila NATO za smrt mnogih žitеljа Srbije:
  • U Srbiji je bombama NATO učinjen ekocid. Osiromašeni uranijum iz bombi NATO i otrov iz uništenih fabrika i hemijskih postрojenja, ušli su u vazduh, vodu, zemljište, u lanac ishrane. Zato su maligne bolesti kod nas tri puta učestalije nego u svetu

Doktorka je odbila da ćuti o zlu koje je NATO naneo srpskom narodu i o tome danas govori na javnim tribinama, predavanjima, društvenim mrežama u intervjuima, kao što je ovaj.

  • NATO nas i danas ubija. U Srbiji se na 100.000 stanovnika registruje 5.500 obolelih od različitih vrsta karcinoma, a u svetu 2.000! Samo od leukemija smrtnost je od 2002. godine povećana za čak 139 odsto. Broj obolelih od karcinoma kod nas svake godine raste za dva odsto, a u svetu za 0,6 procenata. Mladima kojima smo ostavili ovakvu zemlju i sve probleme sa kojim se susreću, ostavili smo i probleme o kojima ne smemo da pričamo, i za koje ne smemo da tužimo zlikovce koji su ih stvorili. Sramota!

danica-grujicic-i-njen-lekarski-tim

Danica Grujičić i njeni saradnici

Danica Grujičić je načelnik Centra za neuroonkologiju Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije i redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Godišnje uradi više od 300 uglavnom najkomplikovanijih neurohirurških intervencija. Aktivno se bavi politikom. Bila je predsednički kandidat na izborima 2012. godine. Za nas govori o zdravlju srpskog naroda i srpskom zdravstvu.

    O Koji su najveći problemi danas u zdravstvu sa kojima se hirurg i lekar susreću?

  • Osnovni problemi zdravstva u Srbiji danas jeste slaba organizacija i potpuna neiskorišćenost primarne zdravstvene zaštite. Naše kolege u opštoj praksi nemaju mogućnost da pokažu svo znanje koje imaju jer im način organizovanja posla to ne dozvoljava. Mogućnosti upućivanja pacijenta na dijagnostiku i kada posumnjaju na određene bolesti je loša jer za sve moraju konsultovati specijaliste. Napravljen je skup specijalistički sistem zdravstvene zaštite umesto pravog porodičnog lekara koji uz odgovarajuću, ne tako skupu opremu, može završiti 80% posla.

Drugi veliki problem je uranilovka u državnom sektoru gde bez obzira na to koliko radite dobijate istu platu kao i neko ko radi 3-4 puta  manje nego vi. Treći problem je nedostatak informacionog sistema gde jednim klikom na tastaturi možete tačno videti šta je ko uradio za nedelju ,mesec, godinu, 10 godina….( pregledi, intervencije, operacije). Četvrti problem je nedostatak dovoljno kvalitetne opreme, posebno u unutrašnjosti.

O Koliko je zdravo naše, a koliko bolesno, zdravstvo?

  • Kako god bilo naše zdravstvo, zdravo ili bolesno i sa svim mogućim problemima, desetine hiljada ljudi iz državnih zdravstvenih ustanova izađu izlečeni (naravno i privatnih), tako da, bez obzira na sve probleme sa kojima se susreću pacijenti, lekari i zdravstveno osoblje, zdravstvo je deo društva u Srbiji koji još uvek, poređeno sa drugim delatnostima odlično funkcioniše.

O Koji su glavni uzroci razboljevanja našeg zdravsta – sitem, država ili lekari?

  • Osnovni uzroci današnjih problema leže u neplanskom zapošljavanju kadrova u državnoj i privatnoj službi, odsustvo kontrole, posebno kada su u pitanju privatne ustanove, ali i državne, bavljenje formalnostima prilikom kontrola,  a ne suštinskm  problemima kako bi se našli pravi uzroci greški kojih sigurno ima. Nepostojanje obavezujućih protokola u odredjenim ooblastima zdravstva, nedostatak zdravstvenog vaspitanja stanovništva koji je zadatak opšte prakse a čime moje kolege u domovima zdravlja nemaju vremena da se bave. Sramno niske plate svih zdravstvenih radnika u državnom sektoru. Često postavljanje na rukovodeća mesta „ podobnih kadrova“ koji ne uživaju nikakav stručni ugled i koji se svojim radom nisu dokazali,

siromašnih stručnih biografija,  ali bogatih partijskih ili rodjačkih biografija.

 

 U SAD je aktuelan problem menadžerisanja zdravlja tj lečenja ljudi, ima li toga kod nas i kako izgleda menadžerisanje zdravsta u Srbiji?

  • Nije mi najjasnije šta znači menadžerisanje zdravlja, ali pretpostavljam da se radi o preteranom lečenju. U državnoj praksi toga ima znatno manje, ali u privatnoj se dešava ( ne u svim institucijama) da se pacijenti nepotrebno šalju na preglede koji dosta koštaju. Zato je neophodna suštinska i stroga kontrola od strane fonda osiguranja ili osiguravajućih društava. Smatramo da bi se broj nepotrebnih pregleda smanjio ukoliko bi se zdravstveni sistem organizovao po principu porodičnog lekara.

 Zašto se pojedini lekari ne drže protokla i zakona,  pa leče ljude na svoj način, nenaučnim metodama čak i vraćanjem i nagađanjem o uzocima bolesti i lečenju?

– Oni koji se ne drže protokola obično nisu lekari i obično nisu nikakvi zdravstveni radnici. Svi zdravstveni radnici su svesni činjenice da lako mogu biti tuženi u slučaju da se ne drže postojećih protokola. Problem je, na žalost, što se nekada protkoli zbog nedostatka sredstava i lekova ne mogu sprovoditi, a pacijent je u takvom stanju da ga morate lečiti.  To nikada nije vračanje niti nenaučni metod, već snalaženje u datoj situaciji prema medicinskim principima (nekada i improvizacija, kada nemate drugo rešenje). Što se tiče vračanja i nenaučnih metoda to je rade ljudi koji nikada nisu prošli pored medicinskog fakutleta niti medicinske škole. Iz nekog razloga nekažnjeno ih promovišu mediji, a država ih mora sankcionisati najstrožijim krivičnim merama.

Zašto je Srbija Evropski prvak po nekim dečijim bolestima ili karcinomima materice?

  • Što se tiče dečjih bolesti deo odgovora sam Vam dala u prethodnom pitanju. Veliku grešku su napravili mediji koji su dali prostor ljudima koji se ne razumeju ni u infektivne bolesti ni u imunologiju, niti u medicnu (izuzetak je nekoliko lekara koji su učestvovali u antivakcinalnoj propagandi). Mislim da su pravi krivci za porast broja morbila mediji koji su dozvolili da široka publika čuje ljude potpuno van medicinske struke (sa izuzetkom nekoliko lekara).

Činjenica je da se ja zalažem za domaću vakcinu, za obnavljanje Torlaka jer je to strateški važno pitanje i tu bi srpska dijaspora mogla mnogo da pomogne. Torlak je bio najveća imunološka instutucija u ovom delu sveta sa odličnim kvalitetom vakcina koje je proizvodio. Sramota ostaje na vlastima posle 2000. godine koji su dozvolili da takva kuća dodje na rub propasti. Torlak se može obnoviti, proizvoditi bilo koji oblik vakcine i svojom zaradom može održavati ne samo sebe već zaradjivati za celu državu. Činjenica je da je poslednjih godina nisu predvodili imunolozi već (hirurg, ginekolog, ekonomista i fizijatar).

Što se tiče malignih bolesti deo odgovora treba da Vam daju čelnici NATO-a iz 1999.g. koji su u startu gađali preko 60% civilnih ciljeva označenih na mapama hazarda i za koje su znali da će izazvati ekološku katastrofu. Namerno gađajući hemijska, elektro i naftna postrojenja, stotinama kilometara daleko od Kosova, tačno su znali  kolika količina otrovnih hemijskih materija će otići u vazduh, vodu i zemlju pa su to ipak uradili u ime „slobode i demokratije“.

Što se tiče odredjenih lokalizacija malignih bolesti, opet dolazimo na pitanje prevencije i porodične medicine koji bi rešili i sve probleme koje danas imamo sa različitim vrstama skrininga.

 U kakvim uslovima danas rade naši lekari, kakve su im kancelarije, kabineti, ordinacije, sale za operisanje?

  • Uslovi u kojima rade lekari su naravno na svu sreću svuda bolji nego pre 30 godina kada sam ja bila početnik, ali ne postoji standard opremljenosti ni kabineta, ni ordinacija. Mnogo zavisi od rukovodilaca službi koji u najvećem broju slučajeva mogu donatorskim akcijama upristojiti svoje kancelarije i ordinacije tako da budu čiste, opremljene savremenim kompjuterima i dovoljno prostorne da se može pregled pacijenta obaviti kako treba.

Kada smo mi u Centru za neurooonkologiju Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije skupljali donacije prvo smo ih iskoristili da sredimo sobe za pacijente jer je sramota da Vi kao lekar sedite u sređenoj kancelariji a da Vam pacijent leži u prljavoj sobi bez klime i bez umetnčkih sadržaja. Sve bolesničke sobe u našem centru imaju klime, uvek čiste dušeke i posteljinu koje takodje uglavnom dobijamo iz donacija, kablovsku televiziju sa preko 60 programa, velike noćne stočiće tako da sve svoje stvari mogu komformno da smeste, a sami pacijenti su insistirali da se po sobama na zidove okače ikone koji su oni donosili verujući da će im pomoći, i to  ne samo onima pravoslavne vere, već i onima koji su drugih vera.

 

 Kakve su im plate i zašto su male?

  • Plate zdravstvenih radnika, medicinskih sestara i lekara u državnom sektoru su sramno niske.

Vrhunski specijalista neurohirurgije ima startnu platu 70000 dinara i ona je ista uradili 300-400 ili 20 operacija godišnje. Sestre rade za 35000 dinara.  Prema mom dubokom ubedjenju plate su male zato što su budžetska sredstva necelishodno raspoređena. Oni koji odlučuju o sredstvima, a to je vlast, bespotrebno zapošljavaju svoje partijske kadrove po opštinama, ministarstvima, različitim agencijama, javnim preduzećima u kojima se ne radi ništa a dobijaju se visoke plate na taj način kupujuči glasače. Ukoliko se POD HITNO ne povećaju plate lekara i zdravstvenog osoblja u državnom sektoru doći ćemo na žalost u situaciju da imitiramo ono što je ružno u Americi, a to je da se leči onaj ko ima veliki novac, a onaj ko nema da umire. Zato dolazimo u situaciju da te iste glasače, ako se ovakav trend odlaska mladih ljudi nastavi, neće imati ko da leči. Ali, oni koji drže kasu o tome ne razmišlaju jer će sebi uvek naći doboljan broj upravnih odbora, nepostojećih dobro plaćenih funkcija, pa će moći da se leče u inostranstvu. Ukoliko se POD HITNO ne povećaju plate lekara i zdravstvenog osoblja u državnom sektoru doći ćemo na žalost u situaciju da imitiramo ono što je ružno u Americi, a to je da se leči onaj ko ima veliki novac, a onaj ko nema da umire.

 Zašto naši lekari i medicinsko osoblje odlazi, gotovo masovno na rad u zemjama EU? I kakva je šteta, a kakva je korist od te naše naučne dijaspore?

  • Odlaze zbog nepodnošljivo glupih šefova, ljubomore i niskih plata, beskonačnog čekanja na zaposlenje, a svesni da puno znaju i puno mogu u uslovima u kojima se to njihovo znanje ceni, poštuje i plaća. Žele da žive u organizovanoj državi u kojoj neće slušati svaki dan pretnje ratom, u kojoj će od svog znanja i rada moći normalno da žive, da sebi i svojoj deci obezbede egszistenciju. Žalosna je činjenica da to Srbija ne može da im pruži barem ne većini, odnosno Srbija možda i može, ali oni koji rukovode Srbijom poslednjih 20 godina ne pokazuju interes, sem sporadično, da ove mlade ljude zadrže u zemlji.

Vreme je za smenu generacija u Srbiji u mnogim poljima delatnosti posebmo u politici. Možda će to biti rešenje za Srbiju, ne samo da se zadrže mladi ljudi ovde, već da se naprave takvi uslovi da se dijaspora motiviše da se uz odgovarajuće pogodnosti vrati, dovede svoj biznis, svoj novac i svoje znanje u svoju zemlju i  da bude sigurna da im niko za to neće tražiti procenat, već da će materijalno biti motivisani da to urade.

 

 Koju terapiju primeniti da bi naše zdravstvo ozdravilo?

  • Reforma zdravstvene zaštite kako u organizaciji zdravstvene službe tako i u osiguranjima. Uvesti obavezno dodatno zdravstveno osiguranje za početak za „porodičnog lekara“, „porodičnog apotekara“ „porodičnog zubara“ i posle devedesetih godina prošlog veka obaveznog „porodičnog psihologa“. Na ovaj način bi se u mnogim ranijim stadijumima otkrivale bolesti, a lekar bi dobio mesto u društvu koje zaslužuje. Porodični lekar bi bio kotnrolor specijaliste a dobro organizovana prevencija, kotnrola rada porodičnog lekara, zubara i apotekara.

Kad su u pitanju farmaceutske kuće, naravno da treba raditi na uvođenju novih lekova za neizlečive bolesti, ali je moje duboko ubeđenje da se bespotrebno prestaje sa proizvodnjom dobrih, starih i jeftinih lekova u nekim slučajevima zato da bi se tržište primoralo da nepotrebno koristi nove i skupe lekove, diskutabilno da li efikasnije od starih. Farmaceutske kuće se moraju na gobalnom nivou obavezati da će tržiste obezbediti dokazanim jeftinim lekovima, ali ne na način na koji to rade sada gde dogovorno jedan lek proizvodi samo jedan proizvođač na svetu i diktira neopravdano visoku cenu tog istog leka.

Porodična medicina od lekara opšte prakse pravi najboljeg prijatelja porodice kome je izuzetno stalo da mu pacijenti budu zdravi a ne bolesni, pa će zato i najviše snage usmeiri ka prevenciji koja jeste najznačajnija. Pravilno informisanje i mediji mogu igrati u ovom ključnu ulogu, ali oni zbog novca često dozvoljavaju reklamiranje sredstava čija efikasnost nije naučno, stručno i klinički dokazana.