ДАНИ СРПСКЕ КУЛТУРЕ У КРАЊУ

Дани српске културе у Крању настављају у духу стогодишњице од окончања великог страдања

Дани српке културе у Крању настављају у духу стогогодишњице од окончања великог страдања

Велики рат је оставио дубоке трагове у светској историји, а то посебно важи за Србију и српски народ у целини. О узроцима и последицама Великог рата говорио је врсни познавалац српске историографије професор др. Душко Певуља. Дворана КД Брдо је била испуњена до последњег места, што говори да су наши чланови, пријатељи нашег друштва и представници српских друштава свесни значаја ове тематике која је битна и за данашња поколења.

Др. Певуља је нагласио да узроке за избијање Првог светског рата треба тражити у сукобљеним интересима великих сила и њиховој борби за војну и политичку превласт. Формални повод за почетак рата је био атентат који је извршио Гаврило Принцип на аустро-угарског престолонаследника Франца Фердинанда. Да није било атентата Аустроугарска би нашла неки други повод. То произилази из чињенице да је објавила рат Србији, иако српска влада није била одговорна за атентат. Србија је била исцрпљена од балканских ратова и прихватила је све захтеве Аустроугарске осим да поступке против саучесника у атентату на српској територији воде аустроугарски органи. Да је реч о сукобу интереса великих сила говори и чињеница да је рат убрзо прерастао у светки сукоб, у обиму какав до тада није виђен.

Победе српске војске на Церу и Колубари су ушле у светске анале војсковања као пример храбрости, стратегије и тактике. Упркос почетним победама вишеструко надмоћнији непријатељ потпомогнут Немачком и Бугарском присило је српску војску и народ на повлачење преко албанских беспућа према Крфу. Цена коју је Србија платила за победу је била превисока. Цела земља је била разорена и уништена а људски губици такви да се биолошки и демографски нисмо опоравили до данас.

Многи песници и књижевници, учесници ове епопеје су забележили победе и страдања српског народа а неколико десетина њих је дало своје животе за слободу отаџбине.

Други део ове вечери је обележила традиционална »Пјесма рода мог«.  Сви учесници су наставили црвену нит сећања на Велики рат. Сара Митровић је врхунски отпевала: химну Боже правде, Креће се лађа француска и Млади капетане. »Брђанке« су отпевале Тамо далеко и Лепо пева за гором девојка.

Посебан печат овом делу приредбе су дали и двојица гуслара који су на свој начин интерпретирали херојство наших предака у Првом светском рату.

 Сви наступајући су били награђени громогласним аплаузом за своје професионалне, искрене и емотивне наступе. Те емоције и нова сазнања су пренели и на присутне у дворани. Захвални смо им за то.

 

Текст: Драган Ђерић

Фото: Душан Јовановић