NOVA MINA KARADŽIĆ

Profesorka Svetlana Matić iz Beča svoj život je posvetila obrazovanju dece gastarbajtera i negovanju srpskog sećanja na velikane naše kulture

svetlana-matic-promocija-marko

– Autorka prvog bukvara u dijaspori objavila je knjigu o ćerci Vuka S. Karadžića, kao velikoj umetnici i Srpkinji. Ubeđuje Bečlije da postave spomen ploču na kuću u kojoj je rođena Mina

Marko Lopušina

– Pišući o Mini Karadžić kao dami koja je zavela čitav Beč, pokazala mu lepotu srpske kulture i umetnosti, profesorka Svetlana Matić, kao autor osam knjiga i prvog srpskog bukvara za decu iseljenika, otkrila je da je ona naša nova Mina Karadžić.
Ova rečenica izgovorena je mnogo puta na predstavljanju knjige “Pevam danju, pevam noću” o ćerci slavnog prosvetitelja Vuka S, Karadžića, koju povodom njenog 190 rođendana poslednjih nedelja širom Srbije prikazuje autorka Svetlana Matić iz Beča.
– Ponosna sam što me recenzenti porede sa Minom Karadžić, ali i svesna da mnogo toga još treba da uradim za srpstvo u dijaspori, da bih dostigla njene podvige – kaže skromno profesorka Svetlana Matić.
Rođena je u Beogradu i kao đak osnovne škole “Vuk Karadžić” u Ripnju, koju je završila 1980. godine, upoznala se i zavolela velikog prosvetitelja i članove njegove porodice. Tu ljubav je iskazala knjigom u kojoj objavljuje svoja pisma Mini Karadžić.
– Vilhelmina Karadžić, ćerka Vuka Karadžića i Austrijanke Ane Kraus krštena je u katoličkoj crkvi, ali je postala pravoslavka kada se udala i postala Milica Mina Vukomanović. Otac je iz milošte zvao Minka. Svirala je klavir, govоrila strane jezike, naslikala je pedeset portreta, pisala poeziju, vodila dokumentarne i dnevničke beleške, kontrolisala celokupnu Vukovu pisanu korespodenciju sa istaknutim ličnostima iz sveta nauke, politike i kulture 19. veka, prevodila srpske narodne pesme i umotvorine na nemački jezik, brinula o svojoj porodici do kraja života i celokupnu očevu zaostavštinu poklonila Kraljevini Srbije – opisuje svoju junakinju Svetlana Matić, koja se posebno divi Mininoj hrabrosti da se na Bečkom balu pojavi u srpskoj nošnji i zadivi austrijsku gospodu.
Posetila je Minin grob 12. jula ove godine i položila cveće, u porodičnoj kripti porodične crkve Vukomanovića, u Savincu kraj Gornjeg Milanovca, gde su večni mir pronašli i Minin suprug Aleksa i sin Janko Vukomanović.
– U Beču živi oko 200.000 Srba. Glavni grad Austrije ima dvadeset spomenika srpskih velikana, koji su ovde školovani i radili. Kao aktivista srpskih organizacija predlažem gradskim vlastima da se na zgradi na kojoj je Mina rođena u Beču, postavi spomen-ploča sa njenim likom, u znak zahvalnosti za sve što je učinila, gradeći mostove prijateljstva i kulture između srpskog i austrijskog naroda. A u Srbiji predstavljam svoju knjiu i na taj način oživljavam lik i dela ove lepe i mudre Srpkinje – priča o svojoj patriotskoj misli profesorka Svetlana Matić.
I njen životni put liči na život junakinje Mine, jer je Svetlana Matić posle završetka Pedagoške akademije u Beogradu 1987. godine radila kao nastavnik u svojoj bivšoj školi u Ripnju i kao razredna u OŠ “Filip Filipović”. Kada se pre dve decenije preselila u Beč, završila je Višu pedagošku školu i radila kao nastavnik na obrazovanju dece doseljenika, a danas je savetnik za školovanje u bečkoj vladi.
– Kao profesor maternjeg jezika − bosanskog, hrvatskog i srpskog jezika, kojim Austrijanci žele da pomire radnike sa Balkana, osetila sam da su deca gastarbajtera žrtve migracija i diskriminacija, pa sam pokušala da ih zaštitim tako što ću ih što bolje obrazovati. Napisala sam bukvar “Naš jezik”, “Nastavne listove za maternji jezik”, knjigu o veronauci i krštenju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao i seriju članaka o porodici i sigurnosti mladih – priča o svom profesionalnom i patriotskom radu Svetlana Matić.
U međuvremenu postala je aktivista SPC u Beču i kulturnog društva “Prosvjeta”, u kome je inicirala otvaranje Srpske škole. I sama se školovala, jer je diplomirala pedagogiju na BU i nastavila da se bavi decom.
Njene knjige su nastale kao rezultat dugogodišnjeg književnog i pedagoškog rada u Srbiji i Austriji. Knjiga „Dečji biseri“ nastala je nakon sedamnaest godina razgovora sa decom o temama kao što su škola, slobodno vreme, porodica, mediji. To je , zbirka u kojoj deca uče roditelje pedagogiji razumevanja, podsećanja šta treba korigovati i kod dece i kod vaspitača. Knjiga poezije za decu i odrasle „Igra“ je objavljena na ćirlici i latinici. Njen recenzent istaknuti pesnik Dobrica Erić je, o autorki rekao:
– Svetlana Matić je jedna od onih naših neotuđenih učiteljica u tuđini, koje čuvaju svoj zavičaj u duši i pojedine deliće tog dragocenja upliću u praznične venčiće svojih pesama kao cvetove nevena i smilja i bosilja, koji im mirišu na detinjstvo i ranu mladost i razgaljuju im pečalbarski život i setu.
Svetlanina ćerka Aleksandra Matić je osamnaestogodišnjakinja završava gimnaziju u Beču. Voli da igra tenis i govori nekoliko svetskih jezika. Uvek ističe da je srpskog porekla i ne zaboravlja svoje korene. Piše poeziju, odlično crta, voli sve što vole mladi. Suprug Dragan je poslovni čovek, koji podržava svoje “kućne umetnice”, kako govori za suprugu i ćerku. Kao patriota uložio je svoj porodični kapital u otadžbini. U svom rodnom kraju, u Brzoj Palanci, varošici na Dunavu, koja se nalazi između Kladova i Negotina, sagradio je velelepni objekat, namenjen razvoju ugostiteljstva, trgovine i turizma.
– I tada nismo mogli bez Vuka i Mine Karadžić – priča Svetlana Matić – Poznato je da je u Brzoj Palanci Vuk Karadžić bio carinik i sudija, da ima svoju spomen-kuću i bistu, a ovde je izgrađena i prva srpska lađa. Često sa porodicom boravim na najlepšem mestu na Dunavu.
Matica Srbija i tuđina Austrija umeju da prepoznaju patriotski, pedagoški i humanitarni rad profesorke Svetlana Matić. Odali su joj više puta priznanje nagradama, poveljama, zahvalnicama i ordenjima, kao što su Zlatna povelja za dragocen doprinos ulepšavanju svetu deteta, Orden zasluga za projekat “Nedelja čitanja”, Vukova povelja i Zlatna značka KPZ Srbije.
– Priznanja me obavezuju da dam novi dopinos kolektivnom pamćenju o austrijskim Srbima. Beč je bio nezaobilazna destinacija za mnoge od njih. U ovom gradu su se školovali i radili Paja Jovanović, Branko Radičević, Đura Daničić, Petar Petrović Njegoš, Milutin Milanković, a boravili članovi porodica Petrović, Karađorđević i Obrenović. Da ne bismo zaboravili njih iz prošlosti i ljude iz sadašnjosti počela sam rad na knjizi “Srbi u Austriji”, koju ću predstaviti na Sajmu knjiga naredne godine u Beogradu – otkrila nam je Svetlana Matić.

Antrfile
SRPSKI PATRIOTA
Svetlana Matić je potpredsednica Udruženja Vukove porodice, član Udruženja književnika Srbije, Udruženje pisaca dijaspore “Sedmica” i Udruženja “Milutin Milanković”.

Antrfile
PROMOCIJA U BEOGRADU
Knjiga „Pevam danju pevam noću/Pisma Mini Karadžić“ objavljena je 2018. godine u izdanju BKC i Novog Miloševa i SPKD „Prosvjeta“ – odbor u Austriji i predstavljena je u mnogim gradovima širom Srbije i Evrope. Naredna promocija biće u Biblioteci grada Beograda, u četvrtak 27. decembra 2018. godine sa početkom u 19 časova.