SRPSKA BAŠTA USRED AMERIKE

Klivlend na neobičan način potvrđuje prisustvo srpskog naroda

aleks-maceski-i-vukman-krivokuca-levo
Aleks Mačeski i Vukman Krivokuća levo.
December 20, 2018

– U čast obeležavanja pobede u Velikom ratu klivlendski Srbi su postavili bistu Nedežde Petrović, dobrovoljca u Velikom ratu. Primerjaju se biste svetog Nikolaja i Desanke Maksimović

Piše Dr Marko Lopušina

U srcu Grada rokenrola, kako Amerikanci nazivaju Klivlend, živi 112 nacija iz celog sveta. Poštujući tu nacionalnu mešanost grad je još 1910. godine formirao Kulturnu baštu u kojoj je svaka nacija podigla svoj vrt. Bašta je nastala u Rokfelerovom parku, na površini od 12 hektara. Ideju je osmislio Leo Veidental, a diznajnirao je arhitekta Ernest Bovdič. Jedna od prvih nacija koja je “sadila” baštu bila je Kraljevina Jugoslavije, koja je 1930. godine u svom vrtu podigla bistu Petra Petrovića Njegoša.
bista-nadezde-petrovic-u-klivlendu
Bista Nadežde Petrović u Klivlendu.

Sto osam godina kasnije u Srpskoj kulturnoj bašti postavljena je bista Nadežde Petović, heroine srpskih ratova.
– Pored biste sa likom Mileve Marić druga dama je skulptura slikarke Nadežde Petrović, umetnice i dobrovoljne bolničarke u tri rata, oba balkanska i Velikom – rekao nam je Vukman Krivokuća.
Inicijatori njenog postavljanja su Aleks Mačeski, počasni konzul Republike Srbije u Ohaju i Vukman Krivokuća iz Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu MSP. Njih dvojica su do sada u ovom poznatom parkovskom kompleksu podigli pet od ukupno osam bisti, a Nadeždina Petrović je šesta.
– Tu, pod krošnjama bukovog i hrastovog drveća, trenutno se nalaze skulpture Nikole Tesle, Petra I Karađorđevića, Stevana Mokranjca, Petra II Petrovića Njegoša, Mihajla Pupina, Vuka Stefanovića Karadžića, Mileve Marić i Milutina Milankovića, kao i lik patrijarha Pavla. Sve skulpture oblikovale su vešte ruke Ivana Felkera, niškog akademskog vajara, laureata mnogih domaćih i međunarodnih nagrada – kaže Vukman Krivokuća.
Kulturna bašta Klivlenda je nastala kao potreba da doseljene nacije sačuvaju svoj kulturni identitet, ali i kao izraz protivljenja amerikanizaciji po svaku cenu. Klivlend nije samo američki grad, on je zahvaljujući svojim žiteljima, pre svega, deo Evrope, ali u skorije vreme i deo ruskog i Dalekog Istoka. Istorijske promene i raspad SFRJ učinile su da je Jugoslovenska bašta nestala, ali je srpska zajednica u Klivlendu uspela da na parčetu tog parka, plac broj 32, podigne novu Srpsku kulturnu baštu.
– Pod devizom “Samo sloga Srbina spasava”, ujedinio sam Srbe iz Klivlenda oko ideje da podignemo naš vrt. A potom sam priložio jako veliku donaciju da bismo u septembru 2008. godine svečano otvorili Srpsku kulturnu baštu. Pored 300 gostiju, svečanosti su prisustvovale i visoke zvanice, vladika Mitrofan, mitropolit Hrostofer, konzul Vladimir Petrović i Desko Nikitović, gradonačelnik Klivlenda i senator SAD naš zemljak Džordž Voinović – seća se danas urednik Aleks Mačeski, vlasnik dnevnog lista “Plen diler” koji je još 2006. godine počeo da radi na uređenju Srpske kulturne bašte.
Kako nam otkrivaju naši sagovornici naredne godine trebalo bi da se u Srpskoj kulturnoj bašti pojave statue svetog Nikolaja Velimirovića, koji je učestvovao u osnivanju Srpske pravoslavne crkve početkom 20. veka u SAD i naše velike pesnikinje Desanke Maksimović.