VIJETNAMCI JEDU PSE

Naš reporter u poseti Vijetnamu, komunističkoj zemlji sa kapitalističkim namerama

Sto miliona Vijetnamaca žuri u budućnost punu nebodera i automobila, ali ne mogu da se otarase starih navika

Tekst i fotosi: Marko Lopušina
1-vijetnamski-psi-kao-pecenje
Vijetnamski psi kao pečenje

– Poštovani građani, nemojte da ubijate, pečete i jedete pse, jer to plaši naše goste, strane turiste i utiče jako loše na naš ugled u svetu!
Ovako glasi uredba koju je nedavno objavila Vlada Vijetnama da bi iskorenila naviku gladnog naroda da jede pse i svoju zemlju učinila što privlačnijom za strance. Vijetnam ima sto miliona stanovnika, koji i dalje pate zbog gladi tokom višedecenijskog američkog i svog građanskog rata. Odlučna u želji da preskoči prošlost i krene u budućnost Vlada Vijetnama je zamolila svoj narod da do 2025. godine prestane da jede pse.
– Vijetnamci su tokom rata strašno gladovali. Starije generacije se boje gladi i zato stalno jedu, svuda, na trotoarima, u dvorištima, u restoranima, kojih je sve više i u Hanoju i u Sajgonu – priča nam Dragan Kostov, Zemunac na privremenom radu u Vijetnamu.
2-vijetnamci-psece-meso-kupuju-na-ulici
Vijetnamci pseće meso kupuju na ulici.
Jedu uglavnom pirinač, povrće, rezance i voće, koji se prodaju i spremaju na trotoarima i na prašnjavim drumovima. Vijetnamci nose medicinske maske na licu zbog prašine i zagađenja od motorskih auspuha, a jedu na zemlji. Nemaju stolove u domovima, već jedu iz ruke dok čuče. Nemaju krevete jer spavaju na podu. Nemaju grejanje, jer je toplo. Nemaju pijaću vodu, ali kuvaju na tehničkoj vodi hranu i piju pivo.
– Neuhranjeni su i sitni. Jedu ujutro, u podne, malo spavaju popodne i na radnom mestu, potom jedu uveče. Mlađi Vijetnamci se navikavaju na roštilj, pivo i brzu američku hranu. Kako jedu kvalitetnije od svojih roditelja mladi su viši za glavu – objašnjava nam sve fenomene života Vijetnamaca naš Zemunac.
Vijetnam je komunistička zemlja, sa francuskim kulturnim nasleđem, jer je bio kolonija Francuza. Pun je kontrasta, jer pored udžerica i malih radnji, grade se hoteli i ogromne zgrade. Niče novi Ho Ši Min grad, koji domaće stanovništvo i biznismeni i dalje zovu Sajgon.
Vijetnamci su od Francuza preuzeli latinično pismo, i jedini ga koriste službeno, i preuzeli su hleb, pa prave baget. Nemaju šunku, sir, grožđe i proizvodnju alkoholnih pića.
– Žene vladaju vijetnamskim društvom. One su dobile rat, spasile porodicu i sada zarađuju. U Vijetnamu žene nemaju dečiji dodatak, a ne postoje ni penzije. Žene u braku ostavljaju muževe jer su lenji, skloni kocki i alkoholizmu, i same uzgajaju decu. Vole belce i strance, prostituišu se da ishrane porodicu i o tome se ne govori – priča Kostov, vijetnamski zet.
Vijetnamke žele da budu bele, ne sunčaju se, nose šešire i rukavice, a izlaze uveče na korzo kada nema sunca. Ljudi sa sela i iz provincije su crni od sunca.
3-hanoj-ulicni-biznis
Hanoj ulični biznis.
– Pse jedu i ljudi sa sela i iz grada. Psi za ishranu se gaje, a jedu se i psi lutalice. Kada se pas priprema za jelo, prvo se izmlati motkom ili opari let lampom da bi iz njega izašao testeron i meso bilo mekano, Potom se pas odere, iseče na komade i prodaje ili se ispeče i prodaje kao pečenje. Kilogram psećeg mesa je oko dva dolara – govori naš domaćin Dragan Kostov.
Jedenje pasa u Vijetnamu pokazuje da glad još postoji i da su Vijetnamci, bez obzira što izgledaju mladoliko, veselo i uvek nasmejani, u suštini surovi ljudi. Love kobre i od njih prave rakiju koja se pije kao lek za potenciju. Dve čašice kobrine rakije za seksualnu sreću muškaraca.
Vijetnamci su mladoliki, nasmejani, ljubazni, ali ne znaju engleski i na sve kažu – u redu je. Mlad su narod, stalno su u pokretu sa motorima. Stalno sede ili čuče. I spavaju na motorima. Bosonogi su ili u apostolkama, čak i u večernjim satima kada idu na priredbe. Ne piju vodu, koja je loša, piju pivo.
Muškarci su skloni kocki i alkoholu, manje rade od žena. Ko od Vijetnamaca ima duge nokte na rukama taj ne radi, on je imućan gazda. Nokti su znak prestiža. I žuto obojena kuća je simbol bogastva i moći.
Žive u malim kućicama sklepanim od različitog materijala, a pored njih neboderi. Nemaju komunalno preduzeće, ni perače ulica, grad je strašno prljav. Smeće odnose privatnici i prodaju otpadima, a ovi ga recikliraju. Kompleks „Sajgon na vodi“ sa kulom od 84 sprata, vidikovac sa restoranom i zgradama sa 20.000 stanova je novi simbol napretka Vijetnama.

Antrfile
BRAĆA SUBOTIĆ
Prvi Srbi u Sajgonu bila su braća Subotić, čiji je otac pokrenuo biznis u Vijetnamu početkom devedesetih godina. Njihov menadžer je bio izvesni gospodin Micić, koji je vodio njihove hotele i kasino.