НОВА МИНА КАРАЏИЋ

svetlana-matic-profesor
Svetlana Matic, profesor.
Професорка Светлана Матић из Беча свој живот је посветила образовању деце гастарбајтера и неговању српског сећања на великане наше културе. Ауторка првог буквара у дијаспори објавила је књигу о ћерци Вука С. Караџића, као великој уметници, и Српкињи. Професорка Матић данас убеђује Бечлије да поставе спомен плочу на кућу у којој је рођена Мина Караџић.
– Пишући о Мини Караџић као дами која је завела читав Беч, показла му лепоту српске културе и уметности, професорка Светлана Матић, као аутор осам књига и првог српског буквара за децу исељеника, открила је да је она наша нова Мина Караџић.
Ова реченица изговорена је много пута на представљању књиге “Певам дању, певам ноћу” о ћерци славног просветитеља Вука С, Караџића, коју поводом њеног 190 рођендана током 2018. године широм Аустрије и Србије приказивала ауторка Светлана Матић из Беча. Књига „Певам дању певам ноћу/Писма Мини Караџић“ објављена је 2018. године у издању БКЦ из Новог Милошева и СПКД „Просвјета“ – одбор у Аустрији и представљена је у многим градовима широм Србије и Европе.
Последње представљање ове књиге, писане у облику епистоларног обраћања, ауторка је имала прилику да публици представи у Српској библиотеци у Лондону, у оквиру манифестације Месец српске културе, у фебруару месецу 2019. године.
– Поносна сам што ме рецензенти пореде са Мином Караџић, али и свесна да много тога још треба да урадим за српство у дијаспори, да бих достигла њене подвиге – каже скромно професорка Светлана Матић.
svetlana-i-aleksandra-matic
Svetlana i Aleksandra Matić.
Рођена је у Београду и као ђак основне школе “Вук Караџић” у Рипњу, коју је завршила 1980. године, упознала се и заволела великог просветитеља и чланове његове породице. Ту љубав је исказала књигом у којој објављује своја писма Мини Караџић.
– Вилхелмина Караџић, ћерка Вука Караџића и Аустријанке Ане Краус крштена је у католичкој цркви, али је постала православка када се удала и постала Милица Мина Вукомановић. Отац је из милоште звао Минка. Свирала је клавир, говoрила стране језике, сликала је педесет портрета, писала поезију, водила документарне и дневничке белешке, контролисала целокупну Вукову писану коресподенцију са истакнутим личностима из света науке, политике и културе 19. века, преводила српске народне песме и умотворине на немачки језик, бринула о својој породици до краја живота и целокупну очеву заоставштину поклонила Краљевини Србије – описује своју јунакињу Светлана Матић, која се посебно диви Мининој храбрости да се на Бечком балу појави у српској ношњи и задиви аустријску господу.
Посетила је Минин гроб 12. јула 2018. године и положила цвеће, у породичној крипти породичне цркве Вукомановића, у Савинцу крај Горњег Милановца, где су вечни мир пронашли и Минин супруг Алекса и син Јанко Вукомановић.
– Као активиста српских организација предлажем градским властима да се на згради на којој је Мина рођена у Бечу, постави спомен-плоча са њеним ликом, у знак захвалности за све што је учинила, градећи мостове пријатељства и културе између српског и аустријског народа. У Србији представљам своју књигу и на тај начин оживљавам лик и дело ове лепе и мудре Српкиње – прича о својој патриотској мисији професорка Светлана Матић.
И њен животни пут личи на живот јунакиње Мине, јер је Светлана Матић после завршетка Филозофског факултета – одсек педагогија у Београду 1987. године, радила као наставник у својој бившој школи у Рипњу и као разредна у ОШ “Филип Филиповић”. Када се пре две деценије преселила у Беч, завршила је Вишу педагошко-теолошку школу у Штребесдорфу крај Беча и стекла звање вероучитеља за православу веронауку.
Матић предаје босански, хрватски и српски језик у бечким основним школама деци чији родитељи, деке и баке потичу са простора бивше Југославије. Педагошки је саветник у саветовалишту „Фабе“, при школској дирекцији града Беча.
У међувремену, постала је активиста СПЦ у Бечу и секретар, а након тога и до скора, потпредседница СПКД “Просвјета”. Била је један од идејних твораца отварања „Посвјетине школе српског језика“, за коју се свесрдно залагала, да се уврсти у систем српских допунских школа, при Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
– Написала сам буквар “Наш језик”, “Наставне листове за матерњи језик”, књигу о веронауци и крштењу у Српској православној цркви, као и серију чланака о породици и сигурности младих – прича о свом професионалном и патриотском раду Светлана Матић.
Њене књиге су настале као резултат дугогодишњег књижевног и педагошког рада у Србији и Аустрији. Књига „Дечји бисери“ настала је након седамнаест година разговора са децом о темама као што су школа, слободно време, породица, медији. То је, збирка у којој деца уче родитеље педагогији разумевања, подсећања шта треба кориговати и код деце и код васпитача. Књига поезије за децу и одрасле „Игра“ је објављена на ћирилици и латиници. Њен рецензент истакнути песник Добрица Ерић је, о ауторки рекао:
– Светлана Матић је једна од оних наших неотуђених учитељица у туђини, које чувају свој завичај у души и поједине делиће тог драгоцења уплићу у празничне венчиће својих песама као цветове невена и смиља и босиља, који им миришу на детињство и рану младост и разгаљују им печалбарски живот и сету.
Светланина ћерка Александра Матић је осамнаестогодишњакиња завршава гимназију у Бечу. Воли да игра тенис и говори неколико светских језика. Увек истиче да је српског порекла и не заборавља своје корене. Пише поезију, одлично црта, воли све што воле млади.
Супруг Драган је пословни човек, који подржава своје “кућне уметнице”, како говори за супругу и ћерку. Као патриота, уложио је свој породични капитал у отаџбини. У свом родном крају, у Брзој Паланци, варошици на Дунаву, која се налази између Кладова и Неготина, саградио је велелепни објекат, намењен развоју угоститељства, трговине и туризма.
– И тада нисмо могли без Вука и Мине Караџић – прича Светлана Матић – Познато је да је Вук Караџић у Брзој Паланци био цариник и судија, да има своју спомен-кућу и бисту, а овде је изграђена и прва српска лађа. Често са породицом боравим на најлепшем месту на Дунаву.
Светлана Матић је потпредседница Удружења Вукове породице, сарадник Вукове задужбине, члан СПКД „Просвјета“, члан Матице српске из Новог Сада, Удружења књижевника Србије, Удружење писаца дијаспоре “Седмица” и Удружења “Милутин Миланковић”.
Матица Србија и туђина Аустрија умеју да препознају патриотски, педагошки и хуманитарни рад професорке Светлана Матић. Одали су јој више пута признање наградама, повељама, захвалницама и ордењима, као што су Златна повеља за драгоцен допринос улепшавању свету детета, Орден заслуга за пројекат “Недеља читања”, Вукова повеља, Златна значка КПЗ Србије и Повеља “Растко Петровић” за 2018. годину Матице исељеника и Срба у региону.
– Признања ме обавезују да дам нови допринос колективном памћењу о аустријским Србима. Беч је био незаобилазна дестинација за многе од њих. У овом граду су се школовали и радили Паја Јовановић, Бранко Радичевић, Ђура Даничић, Петар Петровић Његош, Милутин Миланковић, а боравили чланови породица Петровић, Карађорђевић и Обреновић. Да не бисмо заборавили њих из прошлости и људе из садашњости почела сам рад на књизи о Милици Стојадиновић Српкињи, великом песнику и пријатељици Мине Караџић у Бечу, као и дело “Срби у Аустрији” у последњих пет векова, коју ћу представити на Међународном сајму књига 2019. године у Београду – открила нам је Светлана Матић.
Др. Марко Лопушина