Ispovest kosmetskog gastarbajtera iz Liona

Eksluzivno

TAČIJEVI LJUDI PROGONE ALBANCE IZ PREŠEVA

– Mog brata Canaja u Prištini pretukli albanski nacionalisti jer se doselio iz Srbije na Kosmet, a meni u Francuskoj prete batinama ako im ne dam 500 evra – otkriva Remaj Akim

Marko Lopušina

Lion je poslednjih godine postao novo utočište albanskih izbeglica sa Kosmeta, ali i nacionalista i kriminalaca iz Prištine. Većina njih živi od socijalnih davanja i kriminalnih poslova, ali i od iznuda vrednih gastarbajtera sa Kosmeta, koji rade u Francuskoj. Jedna od njih je Remaj Akim, tehničar parnih kotlova u Lionu, kog smo upoznali ispred železničke stanice dok smo se raspitivali kako pešice da stignemo do centra grada.
– Skrenete ovde levo pored ove piramide i idete samo pravo. I kada dođete do velikog točka i traga, onda idete desno, pravo u centar. Odatle možete levo uz brdo do katedrale i vidikovca – objasnio nam je na srpskom jeziku Remaj Akim.
Reče da je poreklom iz Preševa i da je na privremenom radu u Lionu već tri i po decenije. Namerava da ostane u Francuskoj da živi kao penzioner, jer su mu dvoje dece studenti medicine u Lionu, a u Preševu nema ko da ga dočeka i poštuje.
– Znate u Preševo se doselio đavo. Ljudi ne rade, već se bave politikom. Svi govore kako će da se odsele u Prištinu da prave sebi državu. Moj brat Canaj se odselio, postao je sidikalni funkcioner u Prištini, ali je prošle jeseni pretučen. Tukli su ga Tačijevi ljudi pod optužbom da je „Srbin, jer si došao iz Srbije na naše Kosovo“! – jada nam se Remaj Akim, koji za sebe kaže da je prvo Jugosloven, potom Turčin i na kraju Albanac.
To svoje mešovito nacionalno poreklo objašanjava činjenicom da je njegov deda Murat bio Turčin iz Makedonije. Doselio se sa porodicoim posle Drugog svetskog rata u Preševo, postao član Saveza komunista i Jugosloven. Njegov otac Miraj Akim je, takođe bio Turčin, ali mu je majka Albanka.
– Kad smo se moj starija brat i ja rodili početkom šezdesetih godina, upisani smo u Knjigu rođenih kao Albanci, jer tada Turci nisu bili omiljeni u Jugoslaviji. U to doba Turci su se iseljavali iz Makedonije i juga Srbije u Tursku, ali mi smo ostali u Srbiji. Otac mi je bio poslovođa u državnom građevinskom preduzeću. Školovao je brata Canaja i mene. Brat se odselio na Kosmet, misleći da će tamo bolje da napreduje, a ja sam postao gastarbajter u Francuskoj. Obojicu su nas napali albanski nacionalisti, jer im smetamo i jer žele da nas opljačkaju – priča iskreno Remaj Akim.
Ovaj visoki čovek, suvog i tankog lica, tamnih očiju i stidljivog osmeha, izvinjava se što ne govori dobro srpski, mada što je naš razgovor duže trajao, njegov govor je bio sve bolji i sadržajniji. Pitali smo ga slobodno da li poznaje neke albanske nacionaliste i kako se oni ponašaju prema njemu i njegovoj porodici:
– Mnoge moje komšije su kao i moj brat zavedeni od nekolicine nacionalista iz Preševa prešli u Prištinu, ali su tako svi stradali od Tačijevih ljudi pod optužbom da su srpski špijuni. Albanski fanatici otimaju vlast, društvenu i privatnu imovinu svih došljaka, pa tako napadaju i mog brata Canaje u strahu da će napraviti političku karijeru kao šef sindikata i da će imati veću moć od njih – objašnjava Akim.
Zbog progona Tačijevih ljudi njegov brat Canaj planira da se sa porodicom vrati u Preševo, u kome, priča Akim, vladaju mir, sigurnost i porodična solidarnost.
– Kada su Tačijevi ljudi iz Prištine čuli da moj brat ima mene u Lionu, poslali su ekipu nacionalista i kriminalaca da me nađu i ucenjuju. Oni su u Francusku došli kao izbeglice, primaju socijalnu pomoć, sede danima u ćevabdžinicama i kafićima, prodaju marihuanu i kuju planove kako da oplajčkaju svoje zemljake. Radim u francuskoj državnoj kompaniji i imam zaštitu svog sidnikata i policije, jer me Tačijevi ljudi progone po gradu i traže da im mesečno plaćam „za državu Kosovo“ 500 evra – priznao nam je Remaj Akim.
Dodaje da u Lionu ima oko 600 kosmetskih Albanaca, koji su okupljaju u svom klubu, ćevabdžinici i kafićima. To su uglavnom mladi ljudi, do 35 godine starosti, koji ništa ne rade, jer se bave kriminalom i iznudama.
– Nikada nisam odlazio u taj albanski klub, jer ga drže nacionalisti. Ne idem ni u njihove kafiće. Živim kao francuski državljanin i družim se sa zemljacima iz Srbije. I neki od njih iz Bujanovca i Preševa su „kao Srbi“ izloženi pretnjama ovih nacionalista. Kada smo te Tačijeve ljude prijavili francuskoj policiji, zapretili su nam smrću. Iz straha primoran sam da se okrećem i gledam ko mi prilazi na ulicama Liona. Kada sam čuo da vas dvoje govorite srpski, rekoh sebi: „Evo naših Srba!“ – nasmeja se Remaj Akim, koji nam je srdačno poželeo lep boravak u Lionu.

Antrfile
SRPSKI DRŽAVLJANI
Interesantno je da kada francuska policija uhapsi albanske nacionaliste kao delinkvente, službeno ih zavodi kao „srpske državljane“, jer imaju pasoše Republike Srbije.

Antrfile
POLITIČKA MAFIJA
Albanski nacionalisti u Francuskoj i ostalim evropskim državama imaju svog „ministra“, koji sedi u Frankfurtu. Taj čovek politike direktive Hašima Tačija pretvara u naređenja i komanduje nacionalistima šta kao ulična mafija moraju da rade svojim zemljacima gastarbajterima.