BANATSKI USTANAK – 210 GODINA PRE PRVOG SRPSKOG USTANKA

1-dr-milos-savin
Dr.Miloš Savin.
Ustanak Srba u Banatu je jedan od tri najveća ustanka u srpskoj istoriji i ujedno najveći ustanak koji je podignut 210 godina pre prvog srpskog ustanka – 1594. godine (!). Rečeno je na “Tribini mladih” Kulturnog centra Novog Sada gde je autor i predavač bio dr Miloš Savin, istoričar.
Malo je poznato da je Banat, kao srpska zemlja, poslednji pao pod tursku vlast (1552. godine), a prvi podigao ustanak čak 210 godina pre Prvog srpskog ustanka. O ovom ustanku Srba u Banatu protiv Turaka, nažalost nikada u srpskoj istoriografiji nije dovoljno i na adekvatan način posvećena pažnja.
Prema rečima predavača dr Miloša Savina postoji više razloga:
– U 19. veku istoričari su se uglavnom bavili temama značajnim za srpsku državnost i državotvornost u vezi sa Kneževinom Srbijom i srpskim ustancima. Drugi razlog je to što su naši istoričari nedovoljno koristili stranu literaturu, a treći razlog leži u činjenici da nije ostavljen nijedan pisani trag na srpskom jeziku o ovom ustanku – objasnio je dr Savin.
Banat se tada protezao istočno do Karpata, južno do Dunava, zapadno do Tise i Dunava i severno do Moriša. Srbi u oblasti Banata (tada u sastavu osmanskog Temišvarskog ejaleta) su 1594. započeli veliki ustanak protiv turske vlasti. Centar ustanka je bio oko Vršca, a njegov vođa je bio Teodor Nestorović, episkop Vršca. Druga dvojica ustaničkih vođa bili su ban Sava i vojvoda Velja Mironić.

2-za-vreme-predavanja
Za vreme predavanja.
Naime, oko 1593. godine u Vršac je stigao glas da su se u Stambolu pobunili janičari. Neki viđeniji Srbi smatrali su da je to pravi trenutak da se podigne ustanak protiv turskog ropstva. Za to su pridobili i episkopa Teodora.
Ustanak je počeo 1594. godine i Srbi su u prvi mah imali velikog uspeha. Turci su govorili da ih „ne pobeđuju ustanici, već kaurski svetac Sava“ i ovaj ustanak bio je povod da Sinan-paša da na beogradskom Vračaru spali mošti Svetog Save.
Ustanici su uspeli da brzo uspostave kontrolu nad Vršcem, a bez većih problema stigli su pred Bečkerek (današnji Zrenjanin). To se završilo vrstom kompromisa: neki Turci za koje se smatralo da su nečasno postupali, bili pobijeni, deo njih je ostao tu pod nekom vrstom srpske vlasti, a narod je vraćen.
Srbi u Banatu su tada raspolagali sa oko 15.000 naoružanih ljudi što je predstavljalo veliku snagu u tom periodu, ako se ima u vidu da je u celom Prvom srpskom ustanku 1804. učestvovalo 30.000 ljudi.
3-podrucje-srpskog-ustanka
Područje srpskog ustanka.
Erdeljski knez Ištvan Batori je srpskim ustanicima tajno doturao pomoć, ali kako nije uspeo da nagovori svoju skupštinu staleža da se okrene protiv Turaka, odbio je da reaguje na proglašenje za srpskog kralja. Poslata je austrijska vojska pod komandom Ferenca Balaša koja je poražena i pošto je popustio pritisak na glavnom bojištu, spojile su se vojske budimskog i temišvarskog paše i razbile Srbe kod Bečkereka (današnjeg Zrenjanina). Do kraja jula 1594. ceo Banat je ponovo pokoren. Mnogo je Srba pobeglo u Erdelj, gde su stvorili novu episkopiju. Međutim, pošto je oblast Banata nakon propasti ustanka postala pusta, što nije odgovaralo turskim vlastima kojima je bilo potrebno stanovništvo na ovoj plodnoj zemlji, vlasti su obećale milost svakome ko se vrati. Turci su srpskom episkopu poručili da slobodno može da se vrati u Vršac, pa se on, iako im nije verovao, odlučio na povratak. Nadao se da će njegova žrtva biti dovoljna i da će Turci prestati sa daljim ubijanjem srpskog naroda… Čim im je dopao u ruke, Turci su episkopa Teodora zatvorili i posle muka ga živog odrali. Sahranili su ga tajno, pa se njegov grob ni danas ne zna.
Kult ovog svetitelja vekovima živi u Banatu i celoj Karlovačkoj mitropoliji, a Crkva ga proslavlja 29. maja.
O životu episkopa vršačkog Teodora (Nestorovića) pre nego što je pred kraj 16. veka seo na vladičanski presto ne zna se ništa. Ostalo je samo predanje da je bio „primeran arhijerej, blage naravi, skroman, bogobojažljiv i duboko odan pravoslavlju“.
U njegovo vreme Turci su vladali Banatom i Srbi su pod njima mnogo stradali naočigled nezainteresovane hrišćanske Evrope.
Inače, Banat krajem 16. i početkom 17. veka nije predstavljao pitomu, obradivu ravnicu kao što je to danas. Bio je pun rukavaca, močvara i mrtvaja. U privrednom i poljoprivrednom smislu Banat je oživeo posle 1720. godine pošto je dve godine ranije utvrđen mir kojim su Turci pravo na Banat – definitivno izgubili.
Turci su shvatili da je najdelotvornije da nekom vrstom pomirljive politike pacifikuju Srbe u Banatu znajući da jak uticaj Habzburgovaca i Erdeljana na srpsko stanovništvo može da im stvara velike probleme.
– Takvom politikom do 1718. godine, dakle nešto manje od dva veka, Banat je bio inkorporiran u Osmansko carstvo – zaključio je Savin na kraju predavanja.
“Duž celog Dunava naša groblja, sahranjeno bogatstvo. Treba tamo da sačuvamo svoje zadužbine, tornjeve i zona i ponos svoje prošlosti, iako je nesrećna.” (Miloš Crnjanski).

Radomir Čubranović