СРБИ И ГРЦИ У ВЕЛИКОМ РАТУ 1914-1918

Аранђел Јеличић СРБИ И ГРЦИ У ВЕЛИКОМ РАТУ 1914-1918. Свечана беседа на XIX „Дубравском сабору
p1210814

ФОТО: РАДЕ БАКРАЧЕВИЋ ( архив Штајерске новице)

Моја прича данас везана је за Србију и за Грчку у Великом рату – Првом светском рату. Везана је за братски грчки народ, братски по оружју и хришћанској вери. Ослободилачки ратови Грчке и Србије су неодвојиви, те ћу Вам ја говорити мало о Грчкој, мало о Србији. Наиме, крајем XVIII века јавља се револуционарни национални покрет за ослобођење од турске власти. Грци који су живели у Русији образовали су патриотско друштво „Хетерија“, а грчки песник Рига од Фере кроз бројне патриотске песме позивао је Грке у ослободилачку борбу. Његова песма „Напред синови хеленски“ данас је државна химна. Песника су Турци ухватили, довели у Београд и погубили 1789.године у близини Калемегдана. Први и Други српски устанак и успех српске ослободилачке борбе против Турске, снажно су деловали на Грке. Постојале су и грчко-српске везе ради заједничке борбе против Турске. И Карађорђе је био члан „Хетерије“. Кaда су после младо-турског преврата 1908. године у Турској појачани прогони немуслиманског живља, Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска, образовале су Балкански савез против Турске. Грчка је учествовала у Првом балканском рату 1912. године са Србијом, Црном Гором и Бугарском против Турске. А у Другом балканском рату 1913. године са Србијом, Црном Гором и Румунијом против Бугарске. После тих ратова Грчка је добила: Тесалију, јужну Македонију, западну Тракију, део Епира и острво Крит. Српски народ изнедрио је кованицу: Куманово за Косово, Брегалница за Сливницу. До 1914. године су политички савези међу европским државама, заједно са све јачим национализмом и повећањем војне моћи, довели до изузетно напете ситуације. Као повод за рат послужио је атентат Гаврила Принципа у Сарајеву, члана „Младе Босне“ на аустроугарског престолонаследника, Франца Фердинанда, и његову супругу, грофицу Софију. За атентат бива оптужена Србија и убрзо војно нападнута. Политичари и светска јавност надали су се да ће рат бити кратак, али су војни стручњаци страховали од супротног. Рат је трајао од 1914. до 1918. године између две стране – Централних сила: Аустроугарске, Немачке, Турске и Бугарске и Антанте: Француске, Енглеске, Русије, Србије, Црне Горе, Грчке, Румуније, Америке, Италије и Белгије. У почетку Првог светског рата 1914. године Грчка је била неутрална. Према српско-грчком уговору од 1. јуна 1913.године, Грчка је била обавезна да се придружи Србији кад ју је у јесен напала Бугарска. Председник Владе Краљевине Грчке, Венизелос, желео је да се држи примљене обавезе. Чим је Бугарска објавила мобилизацију 22. октобра 1915. године, учинио је то и Венизелос 23. октобра 1915. године, али су га германофилски кругови око двора на челу са Константином, приморали да поднесе оставку. Тако није дошло до уласка Грчке у рат. Балканско ратиште – генерал Оскар Поћорек, командант аустроугарске балканске војске, потцењујући одбрамбене могућности Србије и Црне Горе, које су биле исцрпљене балканским ратовима, намеравао је да извојује одлучујућу победу 18. августа 1914. године на дан рођења цара Фрање Јосифа. Но, претрпео је два пораза: на Церу и Колубари, захваљујући иницијативи генерала Живојина Мишића, Степе Степановића и начелника српске Врховне команде, војводе Радомира Путника. Здружене аустроугарско-немачке снаге под командом Макензена, отпочеле су 5. октобра 1914. године офанзиву дуж читавог фронта на Дрини, Сави и Дунаву. Српска војска била је присиљена да се повлачи. Најжешће борбе воде се за одбрану Београда. Водећи свој пук у јуриш на непријатељски мостобран испод Калемегдана, мајор Драгутин Гавриловић, издао је следеће наређење својим војницима: „Војници јунаци – Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. Наш пук је жртвован за част отаџбине и Београда. Ви немате више да бринете за ваше животе, који више не постоје, зато напред у славу!“ Бугарска напада Србију 14. октобра 1915. године, без објаве рата и врло брзо затвара пут српској војсци према Солуну. Начелник српске Врховне команде, Радомир Путник, очекивао је већу помоћ из Солуна. Но, пошто помоћ није била довољна, српска војска, штићена црногорском, повлачи се преко Црне Горе и северне Албаније, на Јадранско море. Повлачење српске војске извршено је у току новембра и децембра 1915.године по невремену, снегу, без хране и одеће, лошим путевима, беспућу и са многим избеглицама. У току тромесечне агоније Србија је изгубила око 300.000 војника и цивила. Аранђел Јеличић СРБИ И ГРЦИ У ВЕЛИКОМ РАТУ 1914-1918. Свечана беседа на XIX „Дубравском сабору“ 4 Острво Крф – До краја фебруара 1916. године на грчко острво Крф пребачено је 151.828, а у Бизерту 12.000 људи. Са војском су избегли: влада, двор и већина народних посланика. (Народ изнедрио кованицу: „Ко није преш’о Албанију пешке, тај не зна шта су муке тешке.“). Српски војници били су живи костури. Грчки народ прихвата српски народ и војску као своју браћу. Уступа земљу за оснивање српских војничких гробaља. На Крфу се српска војска бригом савезника, пре свега Француза, опоравила, реорганизовала, наоружала и опремила. Преформирана је у 6 дивизија (Моравска, Вардарска, Шумадијска, Тимочка, Дринска и Дунавска) и Коњичку дивизију која је сачувала коње за 147.000људи. На крају су многи умирали и у почетку сахрањивани на формираном војничком гробљу, а касније сахрањивани у море – Плава гробница. Земљу за српско војничко гробље поклонио је Јанос Јанулис. Солунски фронт – После тромесечног опоравка на Крфу, српска војска је априла 1916. године пребачена у Солун, где је Антанта, на грчкој територији, од октобра 1915. године образовала Солунски фронт. Почетком јуна 1916. године Антанта је блокирала грчке обале и изнудила крајем јуна демобилизацију грчке војске, сем 2. корпуса који је штитио територију источно од Струне према Бугарској. У периоду јун-август сва је војска била на положајима Солунског фронта. У септембру је српска војска учествовала у савезничкој офанзиви и заузела Кајмакчалан. (После рата овде је подигнут Маузолеј-костурница, где је донето срце великог пријатеља Срба, Арчибалда Рајса, по његовој жељи. Нажалост, Бугари су у Другом светском рату разбили мермерну урну у којој је било срце и уништили га). Октобра месеца 1916. године Венизелос је образовао привремену владу у Солуну, везану за Атину. Јуна 1917. године Антанта је оборила грчку владу у Атини (краља Константина) и Венизелос преузима власт у земљи. Грчка улази у рат са: 2 старија војна брода, 1 крстарицом, 3 старије оклопњаче, 1 оклопним крсташем, 14 разарача, и више помоћних и школских бродова. У време Солунског фронта поменућу 4 догађаја: Крфску декларацију, Солунски процес и Копаоничко-топличко-јабланички устанак, везаних за Србију и Октобарску социјалистичку револуцију у Русији. У Крфској декларацији, потписаној 20. јула 1917. године, између српске владе, председника Николе Пашића и Југословенског одбора, председника Анте Грумбића, истакнут је захтев наших народа да буду ослобођени ропства и уједињени у националној и независној држави под именом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под династијом Карађорђевића. Свечана беседа Аранђела Јеличића, историчара из Бруса ДУБРАВА Завичајни гласник Плоча на чесми коју су саградили војници 1. чете 2. батаљона 4. пука иза положаја „Милетина коса“, стоји натпис: Минуће године векови ће проћи ал теби чесмице неће нико доћи Ал доћи ће сени палих другова да с твојим жубором, урликом вукова, Треском громова, одјеком лугова, Певају славу српских пукова. Солунски процес – Наводно због преврата и атентата на регента Александра Карађорђевића, вођен пред Војним судом 1917. године за официре српске војске на челу са пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом. На смрт су осуђени Апис и девет официра. Копаоничко-топличко-јабланички устанак 1917. године – Подигао га у Србији Коста Војиновић против аустроугарског и бугарског окупатора и злодела који су вршили над српским становништвом. Почео у Брусу – Блажеву, те се у два правца низ реку Топлицу и преко Бруса проширио ка југу Србије. Створена је велика слободна територија. Но, угушен је у крви. Октобарска социјалистичка револуција у Русији 1917.године – Прва социјалистичка револуција у свету. Извела ју је радничка класа Русије са радним сељаштвом, под вођством бољшевичке партије и Владимира Иљича Лењина. Револуција је успоставила нов, социјалистички тип државе. Смењен је последњи краљ из династије Романов, Николај II и убијен заједно са целом породицом. Пробој Солунског фронта – Трајао је од 1915. до 1918. године. Солунски фронт захватио је дужину од 600 км, од Дедеагача до Валоне. У лето 1918. године Антанта је имала на Солунском фронту: 27 пешадијских и једну Коњичку дивизију (8 француских, 4 британске, 7 српских, 8 грчких, 1 италијанску), док је према њима стајало око: 15 пешадијских и 1 Коњичка дивизија Централних сила (1 немачка, 2 аустријске и 13 бугарских). На Солунском фронту настала је повољна ситуација за савезничку офанзиву. Када је почела Немачка пролећна офанзива на Западном фронту, француска влада затражила је да савезничке јединице и на Солунском фронту дејствују офанзивно ради везивања немачких снага на Балкану. Француски генерал, Франше Д’ Епере, који је средином јула 1918.године примио команду над Солунским фронтом, извршио све припреме за офанзиву према варијанти плана српске Врховне команде, по којој је српска војска ојачана са 2 француске дивизије, имала главни задатак да пробије фронт између реке Вардара и Црне реке, избије у рејон Неготино – Кавадарци и раздвоји немачку 2. армију, од бугарске 1. армије. После артиљеријске припреме, која је почела 14. септембра у 8 часова, Друга српска армија војводе Степе Степановића, а за њим и Прве армије генерала Петра Бојовића, кренуле су 15. септембра у 5 часова и 30 минута у напад и одмах у почетку постигле пун успех (Добропољска битка – рејон планине Ниџе. Она је омогућила пробој Солунског фронта.). Већ првог дана 2. српска армија пробила је одбрану бугарске 3. дивизије из састава немачке 2. армије, од Ветерника до Сокола у ширини 2 километра и дубини 4 километра и одбацила у нереду бугарске јединице на други положај у висини Козјака. Истог дана прешле су у напад снаге француске Источне војске у Пелагонији и француско-грчке дивизије на десној обали Вардара. У рејону Дојрана прешле су у напад 16. септембра увече британске 22. и 28. и Грчка Сереска дивизија. До 17. септембра 2. и 1. српска армија у садејству са француско-грчким јединицама пробила је фронт, ушла око 50 километара у непријатељску оперативну дубину, пресекла бугарску војску на два дела, избила на бугарски гранични фронт 29. септембра и истог дана принудила бугарску војску на капитулацију. По пробоју Солунског фронта, а као резултат успешног гоњења, Аустроугарска је 4. новембра положила оружје, чиме је убрзан и коначан пад Немачке. Степа Степановић желео је да удари на Бугарску, али га је у томе спречио Франше Д’ Епере. У борби за ослобођење Пирота изгинуло је много Грка, а за ослобођење Битоља, Скопља, Ниша, много Срба. Свуда су формирана војничка гробља. Зејтинлик – место у близини, данас у Солуну, на коме је после Првог светског рата подигнут велики споменик – Маузолеј са костурницом за 8.500 српских војника погинулих на Солунском фронту. Ту је гробље савезника. Ово војничко гробље одржава породица Михајловић, први Сава, други његов син Ђорђе, који нема мушких наследника. О Великом рату, српским војницима, српском народу, пријатељима, српским гробљима, споменицима, српско-грчким браковима, објављено је много књига, песама, композиција (препоручићу књигу нашег мр Адама Стошића – Од Цера до Кајмакчалана, Српску трилогију Стевана Јаковљевића, Напред у Србију, Жике Живуловића). Завичајни гласник 5 ДУБРАВА Многи Срби, после рата, остали су да живе на Крфу. А многе Крфљанке, по завршетку рата, пошле су за својим изабраницима у Србију. Међу браковима који су склопљени у ово време пажњу привлаче три ћерке власника хотела „Бела Венеција“ Јоаниса Газија. У њему је била смештена српска влада. Све три ћерке удале су се за истакнуте Србе: Ђована за коњичког капетана, Миливоја Чолак-Антића, Аугуста за Милана Стојадиновића, председника Владе Краљевине Југославије, најмлађа Сафо за професора Казимировића. И касније министар спољних послова Цинцар-Марковић оженио се Крфљанком. Српски војници, а и регент Александар кумовали су крфљанској деци. На Крфу излазе „Српске новине“, „Забавник“, штампају се зборници песама, уџбеници за школску децу. На Крфу ради српска основна школа са 290 ученика, Нижа гимназија са 120 ученика, а Виша гимназија се налази у граду Волосу. После завршетка Првог светског рата Нејиским уговором о миру 27. новембра 1919.године Бугарска је уступила Грчкој – Егејску обалу до реке Марице. По овлашћењу савезника, а под мотивацијом заштите грчке мањине у Анадолији, грчка војска окупирала је 15. маја 1918. године Измир и Анадолију, што је довело до рата између Грчке и Турске 1919-1922. године. Грчка је поражена у овом рату. Уговором у Лозани 24. јуна 1923. године, Грчка напушта Малу Азију. За границу између Грчке и Турске у Тракији, одређена је река Марица