Палмер открива циљеве Америке у преговорима Београда и Приштине

img_1015
Метју Палмер и Раде Бакрачевић, уредник Штајерских новости (фото: архив “Штајерских новиц”)
© Tanjug / ZORAN STANIC
Циљ ми је да што пре вратим Београд и Приштину за преговарачки сто и да осигурам договор, поручује Метју Палмер у интервјуу Танјугу, првом који је дао од када је именован за специјалног изасланика САД за Западни Балкан.
Новоименовани амерички изасланик истиче да је прихватио ту функцију зато што мисли да може да се постигне споразум о нормализацији односа Београда и Приштине, који би трансформисао цео Балкан, отворио европски пут Србије и привремених институција Косова и био „позитивна ствар за регион, Европу и САД“.
„Решење косовског питања је на мојој агенди веома високо. Имамо могућност и желимо да је искористимо“, каже Палмер и прецизира да је његов циљ да што пре врати стране за преговарачки сто и да осигура договор.
„Повратак Београд и Приштине за преговарачки сто је краткорочни циљ САД“, истиче Палмер.
Повратак на преговоре
„Имамо изборе на Косову 6. октобра, а у Србији ће бити одржани на пролеће. Имаћемо између избора могућност за наставак преговора, коју треба да искористимо. Надамо се да ће обе стране искористити ту прилику која се указује“, нагласио је он.
Палмер је казао да у овом процесу постоји низ изазова, а да је један од њих да се што пре наставе преговори, а други да се пронађе довољно заједничког основа за преговоре.
Изразио је наду да ће „идућа косовска влада прихватити да суспензује таксе“, како би омогућила обнову дијалога, а да ће Београд зауставити своје напоре на „међународној делегитимизацији Косова“ и лобирање код других земаља да повлаче признање.
Србија показала „црвену линију“ — најгори сценарио може да покрене само Америка (видео)
Све то, према његовим речима, „трује атмосферу“ и чини тешким повратак преговорима у конструктивном духу.
Упитан — ако нема црвених линија у дијалогу, као што се званично понавља, у чему је проблем, на пример, што Србија лобира против самопроглашене независности Косова — Палмер каже да је лобирање изазвало таксе, а оне су постале препрека напретку у дијалогу, а на другој страни, Београд их сматра разлогом да се не врати за преговарачки сто.
„Тако нешто није од помоћи. Лобирање код, пре свега, малих земаља да повуку признање је, можда, тактички успех за Србију, али кошта Београд очувања својих интереса и постизања договора о нормализацији. Надамо се да ће обе стране разумети своје интересе и постићи договор“, казао је он.
Палмер не крије да би САД желеле да виде међусобно признање као централну тачку договора.
Истакао је да је циљ САД да подрже дијалог и споразум, из којег би сви изашли као да су заштитили своје основне интересе.
Нагласио је да нико не треба да има осећај да је изгубио и да „нема разлога да компромис не буде победа за све“ — за Србију, за привремене институције Косова и за међународну заједницу.
„То ће захтевати компромис, неку врсту емпатије и разумевања за то како друга страна гледа на ствари, као и спремност на сарадњу у проналажењу договора који би био локално прихватљив, а уједно би могао да се грађанима представи као право решење“, објаснио је Палмер.
Европска перспектива Србије
Рекао је да САД и Србија желе исту ствар, а то је напредак ка европској будућности Србије.
„Желимо европску перспективу за Србију, а постићи је — захтева решење косовског питања. Србија има подршку САД у том процесу, као што је има и Косово. Ми желимо да помогнемо странама да се састану, да идентификују тачке заједничког интереса, али и разлике, и да дођу до споразума који би био најбољи за њихову будућност“, објаснио је Палмер.

Америка зацртала шта Србија мора да учини да би се односи две земље развијали
На питање — шта САД подразумева под компромисом, у ситуацији у којој је јасно да Београд неће пристати да призна Косово, а да не добије ништа — Палмер је рекао да није на САД да говори шта је компромис и да је важно да стране саме преузму одговорност за тај процес.
„Ми смо спремни да сарађујемо са властима у Београду и Приштини, подржавајући напредак. Веома је важно да споразум буде нешто локално, а не нешто што је написано у Вашингтону и потом наметнуто странама. Тако нешто не би била стабилна будућност“, сматра Палмер.
На питање — шта уколико не дође до договора — Палмер одговара да би, у том случају, сви били на губитку.
„Надамо се да је могуће постићи споразум, а у том процесу могу да рачунају на пријатељство, подршку и активно ангажовање САД“, рекао је Палмер.
У дијалогу, сматра, има много тема о којима треба разговарати, јер свако одрживо решење садржи мултидимензионални, политички, економски и безбедносни аспект, као и културни, по питању положаја имовине Српске православне цркве.
„Све су то отворене теме о којима треба разговарати. Има много елемената за разговор“, поручује Палмер.
На питање — да ли су одржива тумачења дела јавности, према којима се пожуривање Запада, да до решења косовског питања дође до јуна, доводи у везу са изборима у САД и са жељом Доналда Трампа да решење буде у његовом мандату — Палмер је рекао да жеља да се постигне решење није вођена америчким политичким календаром, већ чињеницом да ће спор, што дуже траје, остати нерешен и биће теже да се напредује ка договору.
„Надам се да ће и стране разумети потребу хитности и да ће што пре моћи, након избора на Косову и формирања владе, да се врате дијалогу“, закључио је Палмер.