KADARE I PROSTITUTKE

Piše: Prof. dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Vlastodržci Albanije, poslednjih godina, da bi otstranili pažnju masa od akutnih problema, ekonomskih i političkih, preko medija serviraju svom narodu golicave istorije prostitutki. Za ovo im je i književnik Ismail Kadare stavio na raspoloženje svoje pero. Što je istina, njemu su prostitutke bile centar pažnje i za života Envera Hodže, pa ih je zato ne samo inkrustirao svukud po njegovim napisima, od pripovedaka, preko novela do romana, već im je posvetio i značajno mesto. Naravno, ne u njihovoj pravoj svetlosti, već onako kako je to instruiran i konveniralo kliki na vlast – Enveru Hodži.
Sledili su ga oni, koji su ga prosledili i u službi režima, kao slikar Maksi Velo, novinari Ani Jaupaj, Edison Ypi, Agim Musta i drugi.
Ovaj put su izabrali jednu nesrećnu devojku iz Tirane, koju – pošto je nisu ostavili da živi, eto gde joj čeprkaju po kostina, pa je ni tamo, gdje trune, ne ostavljaju da mrtvuje. Reč je za kćerku jednog buržuja, zvana Ganimete Cuka. Za njenog oca kažu da je ubijen u toku rata, ali nam ne kažu i pod kojom zastavom. Za to je moguće sinjifikativno da mu se starija kćerka, Nedžmija, udala posle rata za enverovskog višeg oficira Rakip Kalenja, kome je rodila dva sina. Kako je to činio i sa svima drugima, Enver Hodža je ovog oficira iskoristio i bacio u đubre, streljao ga. Za njegovu ženu ne kažu nam ništo do samo to – da se za njenu decu postarala Ganimeta, jer su sigurno ostali bez majke. Kažu i ovo: najstariji, zvani Astrit Kalenja, završio je visoke studije u Tirani i postao lekar, zatim i ministar Zdravlja, dok je drugi postao inžinjer, sudbina ova koju nisu doživela naša deca, nas – proganjanih, hapšenih i streljanih od Envera Hodže, ali koji se nismo slomili, nismo predali ni na koji način.
Prva njihova reč za Ganimetu je da je bila lepa, jako lepa, najlepša devojka Tirane ’40-tih, ’50-tih i ’60-tih godina. Pohađala je školu «Nëna Mbretëreshë» (Majka Kraljica), formirana 1933.godine. Bila je to prosvetna institucija na rangu srednje škole, koja je bila privilegija samo za buržuje. Kažu da je ona sa uspehom završila tu školu, da je savladala nekoliko stranih jezika i da je počela više studije u Italiji. Naravno dodaju – da je još u 14-toj godini (!) počela seks sa italijanskim oficirima. Tog godišta ona je trebala da počne tu školu u Tirani. Godine 1945. pišu da se zaljubila u nekakovog engleskog oficira, koga albanske vlasti odmah proteruju iz Albanije, dok nju hapse, ali – pošto nisu otkrili ništa kriminalno, puštaju je iz zatvora. Intigirajući sve i svašta protiv nje i protiv samog naroda, očitom hipokrizijom, pretendiraju da je odbila da se stavi u službi Sigurimia (Pandan naše UDB-e !). Šta više, da je i prostituciju upražnjavala ne baš sa svakim. Davala se kome se davala, samo ne i oficirima Sigurimia. Sa onima koji su bili u službi Sigurimia, kao sa bokserom Ahmet Golemi, ljubakala se ništa manje već tri godine uzastopno.
Godine 1967. interniraju je zajedno sa majkom u selo Grabjan-Ljušnje. Čim je videla gde su je tresnuli, kupila je 10 metara konopa i obesila se.
Prvi je diže iz groba agent Sigurimia Maks Velo, koji piše za nju pripovetku, ne menjajući joj ime. Ismail Kadare, kao obično u njegovom stvaranju, nadahnjuje se iz pripovetke M.Vela i piše novelu PERBALLE PASQYRES SE NJE GRUAJE (Nasparm ogledala jedne žene), menjajući joj ime u Margarita. Između ostalog on piše : « Margarita je uzela sudbinu nemoralne žene u jednoj balkanskoj komunističkoj državi, početkom ’60-tih godina…Bila je prostitutka najviše klase u Tirani i, kako izgleda – jedina…Istinito čudo kako je još uvek postojala u ovoj zemlji. »
Novinar Ani Jaupaj piše reportažu sa naslovom « Dashuronte djemtë e rinj – historia e kurtizanes më të njohur të Tiranës » (Vodila je ljubav sa mladim momcima – istorija najpoznatije kurtizane Tirane), dok njegov kolega Edison Ypi, za koga kažu da je pred enverovskim sudom u Tirani izašao svedok protiv svog brata, pod naslovom « Kurva hyjnore » (Božanstvena kurva) piše : « Heroina ime ishte një kurvë e quajtur Ganimete » (Moja herojina bila je kurva zvana Ganimete »).
Svi narodi sveta imaju običaj da kažu: S kim si takav si !
Ali, možda će neko pitati : Je li moguće da albanski narod nema drugih žena da se sa njima ponosi ? Zar je moguće da im je Ganimete Cuka bila herojina, idealna žena ?! I čime je ona to zaslužila ? Svojom lepotom, ili zato što se nije kurvala sa oficirima Sigurimia ?! Ili zato što se obesila u internaciji, gdje su desetinama hiljada drugih žena istrajale i borile se kako su to znale, umele i mogle protiv crne bande Envera Hodže na vlasti ?!
Koliko ja znam, albanski narod je proglasio za heroje Margaritu Tutuljani, Šejnaze Juka i Ilbere Bilibaši. Bezbroj drugih su se afirmirale kao takve u toku rata i posle rata, svojom borbom i primernim samopožrtvovanjem, kao što su : Bepi Pipa, Drita Kosturi, Drita Pelinku, Liri Belišova, Liri Gega, Ramize Đebreja, Dorka Leka i puno drugih.
Dići jednu prostitutku na piedestal herojine žalosna je stvar. Ipak, moramo priznati ono što malo pre rekoh o ovim Albancima – s kim si takav si. Ko je sa lumpen proleterima, nije ništa bolji od njih.
Lumpen proleteri ne pretstavljaju narod. Niti samoubice heroje. Samoubistvo je vrhunski protest, ali i kukavičluk, predaja pred patnjama i stradanjima.
Ali pročitajte još jednom ono što smo citirali od Kadarea. Je li moguće da je Ganimeta bila jedina prostituka u Enverovoj Albaniji ?! Je li moguće da je « istinito čudo kako je (ona !) još uvek postojala u ovoj zemlji », Albaniji ?! Dokle će Kadare da nastavi sa njegovom lakirovkom režima Envera Hodže ?! Je li moguće da on ne zna da je taj njegov Enver stvarno zakonom ukinuo prostituciju i zatvorio sve javne kuće, ali je istovremeno pretvorio u javne kuće sve stanove i kolibe, u koje su ulogu prostitutke igrale ne samo neudate, već i udate žene, majke sa decom, ne samo one koje su bile obične članice njegove partije « komunista », već i one koje su bile i članovi Centralnog Komiteta njegove Partije, da ne govorimo za ostale žene. Preko svega, sve su ove prostitutke bile u službi Sigurimia, ne samo kao spijunke, već i kao provokatorke, kao policijski obrađivači žrtava Sigurimia. Bolno je, jako bolno priznati tu gorku i stravično prljavu istinu ne samo Albanije, već svih takozvanih « socijalističkih » zemalja.
Pod zastavom Envera Hodže, a u ratu protiv buržuazije za novi (« komunistički » !) društveni poredak, ovaj Kadare nam je pisao da su se albanske vile (malisorke-gorštakinje) parile kao stoka pod žbunjem i zatim silazile u gradove i ulazile u javne kuće, sve dok im ih Enver Hodža ne zatvori.
Kako vidite, Ismail Kadare nastavlja da svojim perom militira za Envera Hodžu i njegovu crnu bandu kriminalaca, član koje je bio i nastavlja da je i sam.
Da li je moguće da Albanci ne vide ovo ?! Ne verujem.