BOŽIĆ DALEKO IZA ATLANSKOG OKEANA
– Srpska kolonija, koja je nekada brojala tri hiljade ljudi, danas je u Karakasu i Marakaju spala na dve stotine vernika naše parohije
Marko Lopušina
Od kako je 2016. godine vikarni episkop podgorički Kirilo Bojović postao vladika Eparhije buenosajerske i južnocentralno američke, pravoslavni život se vratio u Venecuelu, zemlju koja poslednjih godina prolazi kroz veliku političku i ekonomsku krizu. Episkop je za misionarskog sveštenika u Venecueli imenovao arhimandrita Evstatija Azdejkovića, koji je udahnuo pravoslavni život u dvema srpskim parohijama, u Karakasu i Marakaju.
– Srpska kolonija u Venecueli, koja je nekada brojala i tri hiljade ljudi, danas je u Karakasu spala na dve stotine vernika crkve Svetog Georgija i crkve Svetog Jovana Krstitelja u Marakaju. Srba ima još i u Marakajbu, Viktoriji, Valensiji, Margariti. To su, prvo potomci prvih srpskih doseljenika s početka 20. veka, a potom novi iseljenici, koji su početkom 21. milenijuma počeli da pristižu u Venecuelu. Oni su aktivni vernici, jer mi održavamo redovnu službu, obavljamo venčanja i krštenja. Lane je kršten mali Andreas, sin Karlosa, profesora filozofije i Karoline, učiteljice. A sada se pripremamo da proslavimo Božić, potom Srpsku Novu godinu, Svetog Jovana i Savindan – priča nam otac Evstatije.
Masovnije doseljevanje Srba u Veneceulu dogodilo se posle Drugog svetskog rata, kada je ovamo izbegla srpska emigracija iz Evrope i Jugoslavije. Među njima je bio i pilot kraljevske avijacije Aleksandar Janković, poznatiji u Karakasu kao vojvoda Fruškogorski.
Aleksandar Janković je rođen 1921. godine u Irigu. Malu i veliku gimnaziju završio je u Šapcu i Rumi, a Vojnu podoficirsku školu za pilote u Skoplju. Bio je pripadnik Mačvanskog četničkog odreda.
– Nemački napad 4. aprila 1941. zatekao me u vojnoj bazi kod Nikšića, odakle je kralj Petar Drugi Karađorđević sa Kapinog polja odleteo u izgnanstvo. Naša avijacija je branila njegov život. Zarobljen sam i preko niškog i beogradskog fašističkog logora, prebačen u Nemačku. U Veneceuelu sam emigrirao 1947. godine sa još 250 Srba – živo nam je pričao vojvoda Fruškogorski.
Radio je kao računovođa u provincijskoj poljoprivrednoj zadruzi, kao trgovac kozmetikom, nadzornik u fabrici automobila. Bio je kontrolor artikala u kompaniji “Sijers”, sa platom od 3.000 bolivijera. Kada se početkom pedesetih preselio u prestonicu Karakas otvorio je vlastitu trgovačku firmu, oženio se Hildom, mladom Portorikankom, dobio 1956. ćerku Veru, ali, kaže, nije prestajao da srbuje.
Vojvoda fruškogorski je sve do svoje smrti preklane bio lider organizacije “Slobodna Srbija”, sekretar parohije Sveti Georgije u Karakasu, izdavač novina “Ravnogorski glas”, “Otadžbina” i “Slobodna Srbija”.
Srpska kolonija u Venecueli je formirana onog trenuka kada je u Karakas došao prvi sveštenik, prota Emilijan Popović. Bilo je to 1950. godine. Prota je okupljao Srbe i Jugoslovene prosrpskog porekla, sa kojima je inicirao gradnju prvog pravoslavnog hrama.
– Parohija i crkva Sve¬tog Georgija osnovani su 1955. godine. Hram je sagrađen 1966. u Karakasu bra¬ća Ra¬di¬ša i Boro Iva¬nić, emi¬gran¬ti iz Oga¬ra u Sre¬mu. Na zvaničnom otvaranju prisustvovao je kralj Petar Drugi. Opsluživali su je sedamdesetih godina prošlog veka prota Stefan Rajčić i arhimandrit Gavrilo Savić. Otac Gavrilo je bio Svetogorac i najduže je bio paroh u Venecueli, dao je veliki doprinos u izgradnji crkve Svetog Jovana Krstitelja u Marakaju – priča otac Aleksandar Đorđević, paroh u 21. veku.
Pre dolaska oca Aleksandra, dve srpske crkve opsluživala su dva ruska sveštenika, otac Pavle Volkov i otac Kiril Joltkevič, obojica, inače, stomatolozi. Ra¬isa Iva-nić, su¬pru¬ga Ra¬di¬ši¬na, bila je klju¬čar crkve, a i pre¬dse¬dnik Kola srpskih se¬sta¬ra u Ve¬ne¬cu¬eli. Predsednik Crkvene opštine bio je Radivoje Jovanović.
Pored misionara Evstatija danas u hramu služi sveštenik Pavle Penja, koji je Venecuelanac poreklom iz španskog plemena Vaskovci, koji tvrde da su srpskog porekla.
Naša crkva u Venecueli okuplja pored Srba, i Ruse, Beloruse, Ukrajince, Grke i srpske prijatelje.
– Dok smo bili u crkvi na svetoj liturgiji, Edo Seferović, poreklom iz Pipera kod Podgorice, a rođen u Tesliću, pekao nam je prase za ručak. Edo je inače moj prijatelj koji je izbegao prvo iz Bosne, pa onda iz Venecuele. I nikako da ukapiram da li voli više prasetinu ili našu zajednicu SPC. U Venecueli je češće on bio na službi u našoj crkvi, nego njegova žena Nada, rodom iz Berana, za koju se molimo jer bila je teško bolesna – rekao je Evstatije Azdejković, koji je doktorirao teologiju na Aristotelovom univezitetu u Solunu.
Parohija u Karakasu i u Marakaju je stecište i za okupljanje, društvene i kulturne aktivnosti venecuelanskih Srba. U prvinciji ih okuplja Srpsko društvo u Aragvi, koje je formirano 1961. godine od strane grupe imigranata koji su u zemlju stigli iz bivše Jugoslavije. Njegovi članovi se bore kako bi se očuvali i promovisali običaji, religija, kultura, kao i folklor Srbije.
U Ve¬ne¬cu¬eli naši ljudi rade ra¬zne po¬slo¬ve, naj¬češ¬će u in¬dus¬tri¬ji. Ima Srba i si¬tnih pre¬du¬ze¬tni¬ka, za¬na¬tli¬ja, trgo¬va-ca i ugo¬sti¬te¬lja, ali ima, me¬đu¬tim, i pro¬fe¬so¬ra, le¬ka¬ra, ar¬hi-te¬ka¬ta, sli¬ka¬ra i dru¬gih. Ve¬oma po¬znat ise¬lje¬nik je ar¬hi¬tek¬ta i sli¬kar Slo¬bo¬dan Lale Ja¬njić, Be¬o¬gra¬đa¬nin, koautor TV tor¬nja na Ava¬li i pa¬la¬te “Po¬li¬ti¬ka”.
Zatim venecuelanski igrač bejzbola Migel Sokolović srpskog porekla, doktorka Vera Janković, Veruška Ljubisavljević, mis Venecuele 2017. U samom Karakasu od tridesetak srpskih porodica najbrojnije su familije Svetislava Petrovića, Milana Trajkovića i Radoja Kesića, najstarijeg Srbina u Venecueli. Do¬bre patriotske i poslovne veze sa Srbi¬jom imaju i Želj¬ko Ja¬kov¬lje¬vić, Ste-van Ka¬šić i Bimo Man¬dić.
Svi oni se zalažu za saradnju Venecuele i Srbije. Diplomatski odnosi između Srbije i Venecuele uspostavljeni su 1951. godine, a 2015. godine Venecuela je glasala protiv prijema Kosova u Unesko.
Najpoznatiji među njima je Dragoslav Ilić, trgovac naftom i milioner, koji svoje rođendane sa suprugom Marijelom redovno slavi u Beogradu. Poslednji put gosti na njegovom slavlju bili su Svetlana Ražnatović sa ćerkom i sinom, Džej Ramadanovski i Aca Lukas.
– Naše ruke su vezane, jer iako su naša srca i misli okrenute ka Srbiji, država nije mnogo uradila da se poboljša odnos sa našim ljudima koji žive u Venecueli. Dobijanje srpskog pasoša i viza je veoma otežano za Srbe u Venecueli. A oni koji traže dvojno državljanstvo suočeni su sa sporom administracijom i dugotrajnom procedurom za dobijanje pasoša. Mi ovde daleko iza Atlanskog okeana i na granici Tihog okeana slavimo Božić, sve druge srpske praznike i radujemo se svom odlasku u Srbiju – iskreni su naši ljudi iz Venecuele.
Antrfile
SRPSKI MUZEJ
U stanu dr Vere Janković, ćerke vojvode Fruškogorskog, nalazi se bogata arhivska građa o srpskoj emigraciji, kralju Petru Drugom Karađorđeviću, istorijska dokumenta o srpskom osvajanju Južne Amerike i Venecuele, kao i srpsko znamenje i ordenje.
Antrfile
PRAVOSLAVCI NA KARIBIMA
Arhimandrit dr Evstatije Azdejković iz Venecuele sa još pentaestak sabraće, širi pravoslavne parohije od Argentine i Brazila, preko Kostarike, Paname, Venecule, Dominikanske republike, pa do Karipskih ostrva.