СРБИ СУ ВЕЛИКАНИ БЕРЛИНСКЕ ОПЕРЕ

У главном граду Немачке живи око тридесет хиљада наших људи, али и стотину јако успешних српских уметника

berlinska-drzavna-opera

– Главни организатор музучко-сценских дела данас су професорка певања Снежана Нена Брзаковић и њена ученица оперска дива Јелена Банковић

Марко Лопушина

– Берлин је данас уметничка Мека. Од времена нациста па до пада Берлинског зида град је био затворен и мртав за праву уметност. Тек од деведесетих година почео је да се уздиже. За последњих 16 година уздизања постао је Мека за уметност и ументике. И, није само важан за немачку уметност, већ у њега долазе многи млади ствараоци из иностранства. Ту проналазе плодно тле за рад, имају добре услове.
Ово је својевремено изјавио професор др Јоахим Сарторуис, дугогодишњи директор Берлинског фестивала на коме су заступљене све уметности, осим филмске. Када је посетио Београд, професор Сарторуис је подсетио Београђане да су у Берлину своје место нашли и многи српски уметници.
– Срби су великани Берлинске државне опере – изјавио је Јоахим Сарторуис.
Око стотину наших људи стекло је у немачкој престоници афирмацију као врсни извођачи озбиљне музике, оперски певачи, диригенти и професори.

snezana-nena-brzakovic-u-sali-berlinske-opere

Snežana Nena Brzaković u sali Berlinske opere.

Међу првима се први педесетих година прошлог века истакао диригент Младен Гутеша, који је наступао под псеудонимима Боби Гутесха, Герт Бауер, Сони Стефен и Крис Халмон. У Берлину је 1955. године Гутеша био аранжер Јужнонемачког радија код диригента Ервина Лена и диригент, продуцент; композитор музике за филм, ТВ, радио и грамофонске плоче. Седамдесетих година прошлог века био је диригент Симфонијског оркестра Радио Штутгарта.
Са диригентском палицом у руци наследио га је Жарко Булајић, који је једaн јако необичан човек. Радио је у администрацији Бундестага и био почетком 21. века један је од петнаест запослених Срба. Задужен је био за униформе запослених, за одећу и обућу. Булајић иначе пева у српском црквеном хору Серафими да, како каже, задовољи своје духовне потребе.
– Долазим сваке недеље, иако станујем далеко, али ми уопште не пада тешко – каже појац Жељко Булајић.
Овај српски појац је уједно и диригент хора Бундестага, који постоји од 1951. године. Једно време хор није радио, па је тек Булајевићевим личним ангажовањем поново кренуо. У хору пева и један Србин из Босне. Булајић је многе оперске певаче и музичаре са наших страна довео у Берлин да наступају.
На сцени Берлинске опере као главни организатор музичко-сценских дела данас наступа професорка Снежана Нена Брзаковић. Прво се прославила као оперска певачица у Немачкој. Завршила је Музичку академију у Београду и Академију за глас „Ханнс Еислер” у Берлину. Певала је пратеће вокале Здравку Чолићу и Горану Бреговићу, као и у филму „Аризона дрим“ Емира Кустурице. Специјализовала се на Институту за глас и дисајну технику у Диселдорфу. Почела ја да наступа (1995) са Камерним хором Светог Ђорђа у Немачкој и тамо остала.
Брзаковић је певала у оперским кућама широм Европе класични репертоар и наступала са најпознатијим филхармонијама. Завршила је постдипломске студије и запослила се као асистент на академији „Ханнс Еислер”. У новембру 2015. године била је ангажована у Државној опери Немачке као учитељица дечијег хора под вођством Винзенза Веисенбургера. Наставља потом успешну сарадњу са диригентом Веисенбургером као тренером гласа у Омладинском коморном хору „Јунгес конзорцијум Берлин“.
Брзаковић је 2017. године била ангажована као тренер вокала за Берлинску филхармонију. Од 2015. године радила је као вокални тренер за дечије солисте Берлинске државне опере са диригентима Даниелом Баренбоима, Симонеа Иоунг-а, Диега Фасолиса и другима.
Од 2011. је професор певања на Факултету озбиљне музике у Котбусу. Власник је Института за тренинг певања и дисања у Берлину.
– Мој рад у Државној опери у Берлину је педагошки и културолошки. Ја нисам “дива” у смислу у којем већина нашег народа сматра некога ко стоји на бини. Себе доживљавам као великог радника од тренутка када сам са једним кофером 1995. стигла у Берлин. Стојим иза бине и будним оком мотрим на друге. Данас радим са Домингом, Баренбоимом, Зубином Мехтом и Симон Ратлом. Њихов сам сарадник у музици, али учим и даље од њих да би своје знање пренела другима – искрено је рекла Нена Брзаковић.
За свој уметнички и педагошки рад добила је бројне награде. Највећа јој је каже, када створи новог врхунског певача. А то се управо догодило са Јеленом Банковић, која је постала немачка оперска дива.
Моја љубав према певању развијала се муњевитом брзином кад сам сарађивала са професорком соло- певања Анетом Илић на ФМУ – набраја Јелена Банковић – За време соло-певачких студија ишла сам на разне мастер курсеве и такмичења. Година 2011. била је пресудна за мој даљи уметнички и професионални развој. Код професорке Снежане Брзаковић сам на мастерклас у Херцег Новом упознала њене немачке студенте. Потом сам добила стипендију за Мастерклас на оперском фестивалу “Опер Одер-Спрее” у Немачкој. Снежана је као професор певања и уметнички директор фестивала, мастеркурс држала са тенором Петером Маусом, мојим касније професором на Универзитету уметности у Берлину.
Јелена Банковић је у Берлину јуна 2016. године дебитовала у у модерној опери „Дие Луфт хиер: Сцхарфгесцхлиффен“. У Берлину је певала са Бранденбуршким симфонијским оркестром, са Камер синфонијским оркестром у великој дворани Радио Берлин-Бранденбург. У јуну 2017. године наступила је као солиста са лајпцишким симфонијским оркестром и диригентом Кеитом Матсуијем у Берлинској филахармонији.
Током своје досадашње каријере Јелена је сарађивала и са бројним реномираним диригентима као што су Срба Диниć, Макс Рене, Иван Лопез Реиносо, Кеита Матсуи, Паул Надлер, Раинер Армбруст, Луци Арнер, Ерико Фресис, Густаво Санчез, Мишел Балке и престижни режисери попут Адриана Алтарас, Брижит Фасбаендер, Јирген Флимм, Исабел Остерманн, Андреа Мосес, Бењамин Принс, Јосхуа Мајор, Цхристопх Хагел, Франк Хилбрич и Николас Треес.
– За ове три године као стални члан оперског ансамбла и солиста, певала сам разне улоге, а међу најбитнијим, публици сам се представила као Гретел, Лидоцхка, Магда, Сервилиа, , Мусета, Флора, Урсула, Луси, Ангел у опери “Ангелс ин Америца” и Тхе Војс у представи “Трансстимме”, које ће се извести као светска премијера на Биеннале у Минхену 2020. Добитник сам Вагнерове стипендија за 2020. годину – завршила нам је своју уметничку исповест оперска дива Јелена Банковић, Београђанка из Берлина.
Елитно место у свету озбиљне музике има и Катарина Брадић, дива Дојче опере. Родом је из Прокупља, која је завршила Музичку школу у Нишу. Дипломирала озбиљну музику у Новом Саду. У Бечу је Катарина завршила мастер студије соло певања и ораторијума. Специјализовала певање и теорију озбиљне музике у Немачкој.
Каријеру у свету Катарина Брадић, мецосопран је започела 1999. као певачица Светског омладинског хора у Белгији. Наставила као дива Фламанске опере у Антверпену и Генту, где је певала Олгу у опери “Евгеније Оњегин”, Сузуки у “Мадам Батерфлај” и Медеју у “Причи о Медеји”. Члан је Дојче опере у Берлину је од 2010. године.
Прославила се у улози Кармен и Електре. Имала је наступе у Европи, Јапану, Јужној корењи, САД, Венецуели, Јужноафричкој Републици. Снимила је да ЦД-а (“Дие Лиебе дер Данае”, “Махлерманиа”). Катарина Брадић данас живи у Барцелони и Берлину.
У Берлинској опери је певао и Миломир Николић, док наша Вера Сад свира виолину у Барокном оркестру. Нишлијка Маја Аврамовић је, на пример, виолиниста у Берлинској филхармонији. Са шест године почела је да свира виолину у класи професора Драгољуба Јовановића. Дипломац је Музичке школе за талентовану децу у Ћуприји и најбољи ђак Високе школе за музику у Келну од 1981. године. Као млада Маја Аврамовић је освајала многе награде на такмичењима музичке омладине. Емигрирала је у Немачку и дипломирала клавир код професора Игора Озима. Усавршавала се код Ифре Нимана и хермана Креберса.
Члан је Берлинске филхармоније од 1996. са којом је наступала широм света и у Србији. Члан је и оркестра Дивертименто Берлин. И Маја Аврамовић припада светској музичкој елити.
Београђанска Милица Ђорђевић је берлински композитор. Дипломирала је композицију, снимање музике и тонску режију на Факултету музичке уметности у Београду. Специјалистичке студије је завршила у Стразбуру у класи Ивана Феделеа (2009). Професионално усавршавање је Милица наставила у Паризу. Последипломске студије трећег степена завршила је на Академији за глас „Ханнс Еислер” у Берлину, у класи проф. Ханспетера Кибурца. Дела Милице Ђорђевић су извођена и емитована у Србији, Хрватској, Македонији, Француској, Немачкој, Белгији, Италији, Шпанији, Аустрији, Холандији, Великој Британији, Данској, Швајцарској, Израелу, САД, Тајланду. Добитник је многих награда Министарства културе и Сената Берлина.

Антрфиле

ЂОКО ГУСЛАР
Ђорђије Ђоко Копривица из Берлина постао једини гуслар на свету који има снимљен компакт диск у Немачкој. Наступа и ван Берлина, по Немачкој и Европи. Као изненађење, публици Корпивица представља два велика талента, а то су његова деца Јелена и Огњен Корпивица.

Антрфиле

ЗУБАР И ВИОЛИНИСТА
Душко Јовановић као виолиниста већ четири деценије Немцима свира српске песме и кола. Јовановић је пореклом из Лознице. У Београду је током студија на Стоматолошком факултету играо кошарку. Као студент свирао је виолину на Радио Београду са Царевцем и Милановићему. Касније прелази у Берлин. Свира као сарадник српских фолклорних ансамбала на концертима широм Европе.

Антрфиле
КАНАРЏИЈА ПЕВА НЕМЦИМА
Београђанин Мића Томић, звани Канарџија се са гитаром 1998. године трајно зауставио у Берлину.
– Изводим 3000 песама. Немци ми се диве, јер певам на њиховом језику. Имам и много доста обожавалаца међу Берлинцима, један од њих је Артур Брауне, филмски продуцент коме улепшавам прославу рођендана – хвали се Мића Томић Канарџија.