ЧАРОБЊАК НА ДУГМЕТАРИ

На прослави Дана државности свечаност су улепшали мајстори хармонике професор Јовица Ђорђевић и његова деца

43c-profesor-jovica-dordevic-sa-sinom-i-cerkom

Професор Јовица Ђорђевић са сином и ћерком.

ЧАРОБЊАК НА ДУГМЕТАРИ

Нема свечаности у српској заједници од 300.000 људи у Аустрији, а да на њој не наступају професор хармонике Јовица Ђорђевић и његов син Стефан и ћерка Нина. Тако је било и на свечаности поводом Дана државности у Бечу прошле недеље, када су Ђорђевићи на три хармонике извели сплет српских народних песама и игара.
За Јовицу Ђорђевића, професора музике у најбољим годинама (46), који већ осамнаест година живи и ради у Бечу, светски стручњаци за озбиљну музику кажу да је чаробњак хармонике. Уместо за пет, студије хармонике на Конзерваторијуму у Кијеву завршио је за само три године. И једини је, такође пре рока, магистрирао на Академији “Петар Иљич Чајковски” у Кијеву са оценом десет плус.
Наш чаробњак на дугметари је светски рекордер, јер на хармоници за секунду може да одсвира чак – 17 тонова!
Са хармоником, Јовица је почео да се дружи још кад је имао три године. Од свог оца, Николе Ђорђевића Цивре, у Србији надалеко познатог хармоникаша народне музике, научио је прве тонове на „дугметари“.
– Док сам студирао, вежбао сам хармонику више од петнаест сати дневно, свирао композиције као нико на свету, освојио све награде које постоје прича професор Ђорђевић.
Његово образовање је текло брзо и сигурно. Рођен је 1973. у Ваљеву, али се школовао у Београду. У нижој Музичкој школи “Даворин Јенко ” у Београду савладао је хармонику, а у нижој Музичкој школи “Ватрослав Лисински” клавир. Године 1988. уписује Средњу Музичку школу“ Корнелије Станковић” у Београду и инструмент хармонику у класи проф. Љиљане Ивановић.
За време школовања, Јовица је поред одличних оцена имао и доста успеха као солиста на хармоници и много наступа широм Италије, Шпаније, Русије, Украјине, Немачке, Аустрије, Француске, Алжира, Марока, Туниса.
Године 1997. Ђорђевић објављује самостални ЦД “Соло хармоника” у продукцију ПГП-а и у току промоције наступа као солиста са Београдским симфонијским оркестром и Нишким симфонијским оркестром.
Од 2002. године Јовица Ђорђевић живи и ради у Аустрији, прво на Конзерваторијуму “Густав Махлер”, а од септембра 2012. на Конзерваторијуму “Праyнер” у Бечу.
– Неколико година након доласка у Аустрију, већ сам често у Бечу држао концерте – присећа се професор Ђорђевић. – Једном, стигне ми позив да се јавим у Магистрат у вези са држављанством. Одем, зачуђен, јер држављанство нисам тражио. Службеници ми објасне да је стигао допис министра културе Аустрије, који је био на једном мом концерту, у ком ми нуде њихово држављанство. Понуду нисам прихватио, јер је то подразумевало да се одрекнем српског држављанства.
Јовица Ђорђевић у главном граду Аустрије живи са супругом Зорицом, такође Лазаревчанком, сином Стефаном и ћерком Нином. Последњих година често наступа са својим сином Стефаном, који као хармоникаш, има четири награде на интернационалним такмичењима (Италија, Мађарска, БиХ, Аустрија) у категорији до 12 година. На истом такмичењу ћерка Нина је као хармоникаш освојила прво место у категорији до 10 година. Сада у породици Ђорђевић раде три хармоникаша, три чаробњака музике.
Поред своје деце, професор Ђорђевић као педагог учи музици и хармоници српске и асутријске студенте.
– Поносан сам што су моји студенти, међу којима су многи из Србије или су из Аустрије, али имају српско држављанство, до сада освојили више од 60 првих награда на највећим светским и европским такмичењима, у извођењу класичне музике на хармоници. Сада ми је жеља да наступам на солистичким концертима пред десетак хиљада гледалаца широм света, са симфонијским оркестром, што нико до сада са хармоником није постигао – искрен је професор Јовица Ђорђевић, светски првак у харминици.
Са поносом истиче да је студент из његове класе, Николас Лазић, Србин који има аустријско држављанство, на Конзерваторијуму дипломирао са само 17 година. И да још многа српска деца у Аустрији постају мајстори хармонике.

Марко Лопушина