100 GODINA ŽIVOTA I STVARANJA DANILA VUJIČIĆA

1-slavljenik-danilo-vujicic-sa-jubilarnom-tortom

Slavljenik Danilo Vujičić sa jubilarnom tortom.

U eri “crnih vesti” o koronavirusu, najavi migrantske krize, rata u Siriji, moguće ekonomske krize, najave ratnih sukoba – jedna lepa, topla ljudska priča iz Novog Sada: doktor društveno-ekonomskih nauka prof. Danilo Vujičić proslavio je u krugu porodice 9. marta 100. rođendan, a taj životni jubilej slavljenik prof. dr Vujičić je “overio” i juče (utorak, 10. marta 2020. godine) u prostorijama Udruženja penzionera „Naftagasa” uz skromno slavlje i poklone kolega, s kojima je evocirao uspomene na zajednički rad i uz prisustvo novinara koji su pozvani da zabeleže ovu izuzetnu i lepu priliku.

2-vujicic-je-odgovarao-na-mnoga-pitanja-novinara

Vujičić je odgovarao na mnoga pitanja.

Inicijator ovog lepog, nesvakidašnjeg dešavanja je 83-godišnji Vučina Popović , inače i poznati pesnik (dobitnik pesničke nagrade u Sremskim Karlovcima) objasnio je novinarima da su on i njegovi prijatelji i kolege još pre godinu odlučili da o svom trošku proslave Danilov 100. rođendan u znak zahvalnosti i poštovanja jednoj od najzaslužnijih ličnosti u njihovom kolektivu – “Naftagasu”.
– Danilo je maksimalno doprineo „Naftagasu”, a kao čovek, on je uvek bio društven, veseo, razdragan, voljan da svakom pomogne i u svakom trenutku, on je jedna ljudska toplina, erudicija, sve što krasi jednog dobrog čoveka – rekao nam je Popović, i dodao da je Danilo Vujičić svestran i veseo čovek vredan poštovanja. – Poznajem ga i njegovu porodicu više od 50 godina. Kada se Danilo iz „Naftagasa” preselio u Rafineriju, sretali smo se na šetalištu kraj Dunava, bili bismo radosni što možemo da se vidimo i popričamo.-

3-vujicic-rad-je-stvorio-coveka

Vujičić: Rad ja stvorio čoveka.

Danilo Vujičić je, oko 12 godina radio u „Naftagasu” kao direktor plana i analize, a kasnije je radio na izgradnji Rafinerije „Novi Sad” i nabavci rezervoara za naftu i gas, na naftovodu Krk – Novi Sad – Pančevo, izgradnji železničke pruge koje je išla do rafinerije i još mnogo drugih značajnih poslova.
Danilo Vujačić je bio vrlo rapoložen da odgovora na brojna novinarska pitanja. Na svojoj “ Slavljeničkoj press konfenerenciji” govorio je argumentovano, jasno, zanimljivo bez greške i zastajkivanja i odgovario na sva pitanja ljubopitljivih novinara. Po po ponašanju i izgledu Vujačić deluje dve-tri decenije mlađi (!).
Najpre se pohvalio kako je proslavio 100. rođendan u krugu porodice 9. marta:
– Skupilo se naroda oko mene, do ponoći su ostali za rođendan i bilo mi je lepo – priča Danilo Vujičić. – Primio sam 30 poziva, a oko 20 članova rodbine i prijatelja mi je bilo na rođendanu. Morao sam da duvam svećice sa čak dve-tri torte. Nije mi teško, ali je ipak sto godina – sto godina…-

4-vucina-popovic-cestita-vujicicu-100-rodendan-svojom-pesmom-za-tu-priliku

Vučina Popović čestita Vujičiću 100.-rođendan svojom pesmom za tu priliku.

Novinarima je odao tajnu dugovečnosti da nikome u životu ne naudi. Kako kaže, tajna dugog života je u izbegavanju svađa, zbijanju šala i radu koji ga je ispunjavao. Tokom karijere nikada se nije posvađao s kolegama, uvek je bio spreman da pomogne i imao je na umu da svaki čovek ima dušu, potrebe i želje. Od društva, tvrdi, nije ni tražio ništa, sem staža, koji je bio dupli jer je bio učesnik Narodnooslobodilačke borbe tokom Drugog svetskog rata. Uvek se trudio da uči i radi jer mu je to društvo i omogućilo.
Rođen je 1920. godine u Crnoj Gori, u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a želja za učenjem i radom doveli su ga nakon Drugog svetskog rata u Vrbas, a potom u Novi Sad. Radio je kao rukovodilac računovodstvenih, ekonomskih i investicionih poslova, objavio više brošura, knjiga i članaka iz oblasti privrede, bio je profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu (FTN), na šta je posebno ponosan jer je, kako kaže, tu ostao do duboke starosti. Bio je i novinar-dopisnik novosadskog „Dnevnika” i beoradske „Borbe”. Pohvalio se da je u novinama objavljeno više od 1.000 njegovih tekstova, a ima i 15 stručnih udžbenika i oko 200 naučnih radova u stručnim časopisima. Kako kaže i dalje ga „svrbi jezik za pisanjem” pa je pre tri nedelje jedan od njegovih tekstova objavio i list „Politika”.

5-slavljenik-vujicic-je-dobio-brojne-poklone-od-svojih-kolegaSlavljenik Vujičić je dobio brojne poklone od svojih kolega.

– Novinarstvo je lep poziv, iako sam ja bio amater – kaže da je pratio poljoprivredu, naročito stočarstvo.
Danilo Vujičić potiče iz seljačke porodice, ali je još od detinjstva voleo da radi i da uči, te je već s 15 godina dobio prvi posao na izgradnji puta kroz Crnu Goru.
– Bio sam dobar đak i nije mi se ostajalo na selu te sam sreću potražio na Primorju, u ugostiteljstvu i trgovini, što mi je kasnije otvorilo vrata da odem u Sarajevo, gde sam se zaposlio u velikom preduzeću „Jeftanović” – priseća se naš Danilo. – Oduvek su me zanimale razne stvari. Nemački sam naučio zahvaljujući delovima poznatog priručnika „Nemački u 100 lekcija” koje je objavljivao list „Politika”. Uspeo sam toliko dobro da ovladam jezikom da sam se s Nemcima, kojih je nakon Drugog svetskog rata bilo mnogo u Bosni i Hercegovini, sporazumevao bez problema. U slobodno vreme pohađao sam brojne kurseve, među kojima je bio i knjigovodstveni, koji će, kako se kasnije ispostavilo, biti presudan u poslu kojim sam se bavio. Osim toga, išao sam na časove plesa i daktilografije, a ta veština mi je pomogla da tokom rata budem premešten u vojni štab jer sam znao brzo da kucam na pisaćoj mašini. Zahvaljujući njemu, bio sam zaštićen, imao bolju hranu i mesto za spavanje od mojih saboraca. Tokom Drugog svetskog rata učestvovao u NOB-u, i danas za sebe kaže da je partizan.

6-nas-urednik-cubranovic-u-drustvu-vujicica-i-popovica

Naš urednik Čubranović u društvu Vujičića i Popovića.

Kada se završio rat, 1946. godine Vujičić se iz Sarajeva preselio u Vrbas kod rođaka. Ubrzo je saznao da se u lokalnoj uljari traži knjigovođa i, na nagovor rodbine, prijavi se na to radno mesto.
– Tokom rata sam naučio posebnu tehniku knjigovodstva koju su koristili Nemci, a koja je tek trebalo da bude uvedena u naša preduzeća. Zahvaljujući tom znanju, munjevito sam napredovao i ubrzo sam postavljen za privrednoračunskog direktora uljare – kaže Vujičić. – Kada je osnovano sindikalno KUD „Đura Jakšić”, predloženo je da budem njegov sekretar. Nedugo potom, u Vrbas je došla došla učiteljica iz Beograda Milena Alargić koja je bila aktivna članica KUD-a i glumila u našim predstavama. Jednom prilikom smo zajedno nastupili u predstavi glumeći ljubavni par. Iskoristio sam priliku da joj kroz šalu izjavim ljubavi pa sam koj kazao: „Ovo može da se pretvori u naviku”, a ona mi je otresito odgovorila: „Sigurna sam da neće!” Međutim, vraga! Predomislila se i ubrzo je usledilo venčanje i dobili smo ćerku Gordanu, koja je diplomirani pravnik.
Danilo Vujičić zaposlio se u Srezu Novi Sad (nekadašnja upravna i samoupravna jedinica) 1955. godine, gde je radio kao šef sreske uprave za investicije. Tu mu se ispunila želja da studira pa je u Novom Sadu upisao Višu komercijalnu školu, a u Subotici Ekonomski fakultet.
– Nakon ukidanja srezova, karijeru sam nastavio u gigantu „Naftagasu”, gde sam radio kao direktor finansiranja investicija, ali sam nakratko prešao u preduzeće „Dunav–Tisa–Dunav” – ističe Vujičić. – Međutim, iznenada sam dobio poziv da se vratim u „Naftagas” jer su pokrenute velike investicije, kupovala se skupa oprema i bilo im je potrebno moje znanje i iskustvo. Radio sam na izgradnji Rafinerije„Novi Sad”, nabavci brojnih rezervoara za naftu i gas, na naftovodu Krk – Novi Sad – Pančevo, izgradnji železničke pruge koja je vodila u rafineriju…
Vujičić je titulu doktora društveno-ekonomskih nauka stekao pred odlazak u penziju 1981. godine, a tada je angažovan za nastavu ekonomije i organizacije na FTN-u.
Za rad u preduzećima i fakultetu dobio je brojna priznanja, među kojima je odlikovanje Prezidijuma Jugoslavije, Povelja Saveza sindikata Srbije, Povelja klubova samoupravljača Jugoslavije, Prvomajska nagrada Sindikata Novog Sada, te brojne novčane nagrade, plakete i zahvalnice…

Radomir Čubranović
Fotografije: Aleksandra Čubranović