PISMO SRPSKOG VITEZA IZ MARIBORA GRADONAČELNIKU BEOGRADA

Kopiju pisma poslali smo na 2.500 e-majlova sa kojima raspolaže arhiva „Štajerske zajednice“

SRPSKO KULTURNO DRUŠTVO ŠTAJERSKA ZAJEDNICA IZ MARIBORA

Rade Bakračević, univ. dipl. inž, predsednik društva

Prof. Dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda: beoinfo@beograd.gov.rs

Odgovor na predlog, da u Beogradu ukinete ime: Mariborske ulice.

Maribor: 26. 7. 2020. br. 28/RB/DP

Sci. Rade Bakračević, univ. dipl. inž, predsednik Srpskog kulturnog društva Štajerska zajednica iz Maribora, Srpski vitez, zaslužni građanin Kraljeva, dobitnik „Zlatnog pera“, Počasni član Saveza kulturnih društava Slovenije, glavni i odgovorni urednik „Štajerskih novosti“……….govorim u ime Srba iz „Štajerske zajednice“.

Poštovani gradonačelniče Beograda i svi ostali, koji donosite istorijske odluke za dobro žitelja Srba i ostalih državljanja naše Matice.

Samo, da vas obavestim, da u Mariboru postoji beogradska ulica, mada ste Vi napisali da ne postoji!

Zapanjen sam informacijom, da predstavnici Beograda žele, da promene ulicu Mariborsku u Beogradu i da joj daju neko drugo ime. Nešto neverovatno se događa u tom predlogu.

Živim u Mariboru već 60. godina. U toj prestonici slovenačke štajerske pokrajine u Mariboru, gradu na Dravi živi nas Srba oko 8.000. Imamo i svoju crkvu Ćirila i Metodija, koju smo podigli u ovom sadašnjem vremenu. Pre 15. godina u Mariboru smo među prvima u Sloveniji organizovali učenje srpskog jezika.

Godinama je naš Maribor bio pobratimljen sa Kraljevom. Posle nezgodnih vremena (razpada naše zajedničke domovine) uspelo nam je, da pre 15. godina ponovo uspostavimo bratske – prijateljske odnose dva grada Maribora i Kraljeva.

Podsećam vas, da su nekada u zajedničkoj državi godinama vozili vozovi „Bratstva i jedinstva“ iz Maribora za Kraljevo i iz Kraljeva za Maribor. Bio sam svedok tih događaja.

Posle raspada zajedničke države uspelo nam je, da ponovo uspostavimo bratske prijateljske odnose između Maribora i Kraljeva.. U ponovnom povezivanju žitelja dva grada učestvovali su: Boris Sovič, gradonačelnik Maribora, Radoslav Jović, gradonačelnik Kraljeva, Jože Protner, podžupan Maribora, Predrag Stojanović, zamenik gradonačelnika Kraljeva, Slobodan Stojanović, šef službe za rešavanje opštine Maribor, Hadži Momir Bakračević, predsednik Udruženja građana: „Prijateljstvo za nova vremena“ iz Kraljeva i ja Rade Bakračević, počasni konzul Kraljeva. Od tada su nastupila nova srećna vremena za žitelje Kraljeva i Maribora.

Da napomenem: 1941 godine Nemci su iz Maribora u Srbiju iselili hiljade slovenačkih porodica, koje su našle utočište kod srpskih porodica, gde su ih Srbi primili kao braću. Tri, četiri godine, koje su Slovenci proveli kod srpskih porodica ostaće trajno u mislima slovenačkog naroda, koji gostoprimstvo Srba neće nikada zaboraviti. Kao dokaz članova tih slovenačkih porodica koje su nesebično primili Srbi su reči celjskog škofa, koje mi je dao u intervjuju pred 500 izgnanih Slovenaca: „Nikada Slovenci nećemo zaboraviti, da su naše roditelje 1941 g. primili Srbi kao svoju braću. Moji roditelji su preživeli samo zahvaljujući Srbima iz Kraljeva. Hvala im.“

Zabeležio sam i reči Boruta Pahora, predsednika Slovenije izgovorene pred Tomislavom Nikolićem, predsednikom Srbije: »Ne smemo dozvoliti da se ponovi mržnja među Srbima i Slovencima koja je bila vidna devedesetih godina prošlog veka. Srbi i Slovenci su sada  najveći prijatelji“.

Da ponovim još i ove njegove reči: »Slovenci nikada nećemo zaboraviti bratsku pomoć koju su Srbi pružili našem narodu 1941 godine kad su naše očeve i majke, koje su Nemci proterali sa njihovih ognjišta,  Srbi primili u svoje kuće kao braću«.

Velika porodica Srba, kojih nas ima oko 8.000, živimo u pokrajini Štajerskoj još iz vremena zajedničke države. Srbi su ovde svoje korene pustili još pre drugog svetskog rata, pa čak i pre 600. godina. Ovde su primani od Slovenaca sa dobrodošlicom. Najveći prijateljski odnosi između dva naroda nastali su 1941 godine kada su Srbi u svoje domove primili hiljade Slovenaca koje su Nemci proterali iz Slovenije. Tu srpsku pomoć Štajerci nisu zaboravili.

Srbi iz Štajerske, uz pomoć Slovenaca iz Maribora organizovali  smo i podržali dvehiljade četvrte godine izvanredno uzbudljiv istorijski trenutak – ponovo širenje prijateljskih veza između dva, nekada pobratimska grada Kraljeva i Maribora, Slovenaca i Srba – period, nezaobilazan za svakoga ko želi da razume ulogu i sudbinu. Značajan je ne samo zbog načina na koji tretira konkretne događaje nego i zbog umetnosti kojom razotkriva gotovo nepromenjive mehanizme delovanja istorije. Moja trijumfalna i drska tvrdnja da će želja za saradnjom dva grada Maribora i Kraljeva pa recimo i dva naroda Srba i Slovenaca pobediti uspela je. Suze radosnice na licima 600 Mariborčana koje smo, pre petnaest  godina, doveli u Kraljevo dokaz je da nešto privlačno među našim narodima postoji i izgleda da je i to u genima naših mladih pokolenja. Uzimajući u obzir daleko veći raspon naših analiza i dostupnih vrela, te rezultate našeg vlastitog istraživačkog rada uspeli smo da odgonetnemo jednu veliku pitalicu a ta je da Slovenci i Srbi nemaju nikakvog razloga da ne bi sarađivali u dobro oba naroda, čak imaju mnogo više zajedničkih tačaka za saradnju. Imaju više pozitivnih strana nego negativnih što daje mogućnost daljnje nadgradnje pozitivnih odnosa među državama sa ove strane Alpa. Saradnja dva naša naroda se zasniva na neprestanoj igri poznatih elemenata, poređanih u nekoj novoj kombinaciji u težnji da se razjasni sadašnjost i ukaže na srećniju budućnost. Pozitivan odnos naših članova, kako Srba tako Slovenaca i Austrijanaca do saradnje tri naroda dokaz je da je mržnja totalno nepotrebna, nerealna i nerelevantna!

U našim srpskim novinama: „ŠTAJERSKE NOVOSTI“  izveli smo anketu o zajedničkom suživotu dva naroda Slovenaca i Srba. Jednom rečju pitali smo: šta nas razdvaja u moru sličnih gledanja i mišljenja? Dobili smo odgovor većine čitalaca: Ništa. Jedino neke usijane glave koje bi da »love u mutnom« i da našim narodima samo naude. Nama ne treba da sami smišljamo odgovore. Pustimo mlade da se odluče o svojoj budućnosti koja im, na žalost, nije previše naklonjena. Smestimo ih u neki novi svet, neobičnog, atraktivnog, pomalo biblijskog života u kome će raditi ono što je za njih najbolje. Neka njihov život bude duhovit, živopisan, pikantan i čak neka bude i erotičan sa puno specifične energije, bogate erudicije sa iskonskom i patrijarhalnom tradicijom jer ipak ovaj svet je previše destabilizovan i haotičan.

Možda je ovo gledanje samo puko prirodno zaključivanje jednog prosvetiteljskog, pozivističkog i avantgardnog shvatanja naših članova, koji živimo u našoj novoj domovini Sloveniji jer želimo da naša dva naroda što više kontaktiraju međusobom.

Metodološki pristup našem zajedničkom životu iliti druženju je strogo praktičan a pun optimizma, sa mnogo definicija, ilustracija, napomena i saveta što dokazuje da su ljudske strasti, želje i htenja kako starih tako i mladih na ovoj našoj zemaljskoj kugli previše blizu da ne bi bile kompatibilne. Mladi iz ovih razmišljanja moraju izaći kao pobednici jer to je najveći izazov ljudi, koji pozitivno gledaju na opstanak čoveka i hiljadugodišnje postojanje civilizacije u kraljevini totalnog razumevanja bez koga se ne može. Zajednički život različitih naroda i kultura je gotovo sve vreme na sceni istorijskog platna, koje je beskonačno i kao takvo prolazi kroz sva dionizijska raspoloženja tragajući za dopunskim značenjima naših pozitivnih htenja, koja su vidljiva i koja sreću našim generacijama donose. Tako razmišljamo Srbi iz štajerskih pokrajina. Moramo se vratiti civilizacijskim normama i postati deo normalnog sveta ili nastaviti sa mržnjom i nerazumevanjem koje će nas odvesti na đubrište istorije. Razmatranje relevantnih životnih htenja i retoričkih gledišta o suživotu naroda mora nam otvoriti sudbinska vrata svih žitelja ovog našeg izgubljenog planeta u moru galaksija, koji svi zavise samo od jednog izazova a taj je da drugačije se na ovoj zajedničkoj planeti ne može bivati. To je cilj članova » Srpskog kulturnog društva Štajerska zajednica“ iz Maribora, na čijem se čelu nalazim već 15.  godina.

U Mariboru smo radosni,  jer  smo sakupili veliku ekipu sposobnih i poštovanih stručnjaka iz svih oblasti društvenog života ovog grada.

Dogovorili smo se da ponovo oživimo jedno veliko druženje koje je nekada bilo aktuelno,  a odvijalo se u akciji: «Voz bratstva i jedinstva». Zbog čega je to propalo,  sada nije važno. Važno je samo to,  da je veliki broj javnih i kulturnih radnika Maribora zainteresovan da se ponovo počne  sa saradnjom među  žiteljima  dva grada,  Maribora i Kraljeva. Zato ne želimo, da na bilo koji način stanovnici naše otadžbine Srbije unište naše teško stečeno novo prijateljstvo sa našim Mariborčanima. Već se čuju negativni odgovori pojedinih Mariborčana, koji predlažu, da se za revanš izbiše i beogradska ulica u Mariboru i tako redom sve slabije.

 Novu manifestaciju smo nazvali: »Prijateljstvo za nova vremena« koja se održala oktobra 2004. u Kraljevu.

Naša želja je da razvijemo   neke nove odnose generacija koje su u različitim istorijskim vremenima proživele i dobro i zlo.

Za negovanje istorijskog sećanja,  veoma je važno  obnoviti humanizam i dobro u ljudima, koje je istorija  bacila u vrtlog nepoznatog,  zbog  vođenja pogrešne politike monokulturnosti.

Budimo bolji i ne dozvolimo  da lažna nada zamagli razum i pamet, valjda smo ljudi. Šta ćete postići sa brisanjem Mariborske ulic u Beogradu nije nam jasno. Ponovo ćete stvoriti mržnju među nekim Mariborčanima, do Kraljeva i Srbije.

Oktobra 2004. godine smo  u Kraljevu, uz pomoć Ministarstva za kulturu R. Slovenije, Srpskog kulturnog društva Maribor, RTV Slovenije, orkestra «Janko Živko» iz Poljčana i Privredne komore Maribor,  organizovali  «Mariborske dane». Najveću pomoć pružili su nam čelni ljudi Opštine Kraljevo i direktor galerije «Vladislav Maržik»,  Velimir Zelenović: 8. i 9. oktobra 2004 u Kraljevu.

Posle ove veoma uspele akcije porasla je želja za saradnjom Maribora sa Kraljevom. Uskoro smo pod imenom:  «Prijateljstvo za nova vremena», organizovali dolazak 600 Mariborčana u Kraljevo. To je bila istorijska poseta Mariborčana Kraljevu. Autor ove manifestacije bio je Anton Petelinšek, urednik radija Maribor

Našoj manifestaciji se je pridružilo i «Društvo prognanih» iz Maribora,  koje ima nekoliko hiljada članova. Poznato je da je više hiljada Mariborčana našlo utočište kod kraljevačkih porodica od 1941. do 1945. godine. Čak su, nažalost, 49 Mariborčana Nemci u Kraljevu,  zajedno sa 5.000 Kraljevčana,  pobili prilikom masovnog ubijanja žitelja ponosnog partnerskog grada!

Manifestacija je bila od državnog značaja!

Celu manifestaciju, za potrebe dokumentarno – feljtonskog programa,  snimili su naši novinari

Našu manifestaciju pratili su: Borut Šuklje, ambasador Slovenije u SCG, Ivo Visković, ambasador SCG u Ljubljani, Boris Sovič, gradonačelnik Maribora, Radoslav Jović, gradonačelnik Kraljeva i ja Rade Bakračević, počasni konzul..

Toliko pozitivne energije koju su u ovoj emisiji pokazali svi prisutni, naravno, na čelu sa neumornim Petelinšekom, teško se može gde naći. Urednik emisije je naš dobrovoljni  saradnik Stane Kocutar,  koji je u svako doba dana spreman da nam pomogne,  u imenu pravog druženja.

Prilikom zvanične posete delegacije Kraljeva Mariboru, 1. maja 2004. godine dogovorili su se gradonačelnik Maribora Boris Sovič,  Radoslav Jović, gradonačelnik Kraljeva i Rade Bakračević, počasni konzul, da se realizuje manifestacija: »Prijateljstvo za nova vremena«. To je obelodanjeno na sastanku gradonačelnika susednih država Slovenije i grada Kraljeva. Svi gradonačelnici su podprli tu manifestaciju.

Rade Bakračević