Kazne za nepridržavanje mera i 20.000 evra
„Situacija u Grčkoj sa pandemijom je pogoršana. Grčka vlada je danas saopštila da su tokom protekla 24 sata zabeležena 262 nova slučaja virusa korona, što je najveći dnevni broj novozaraženih od izbijanja epidemije. Zaraženo više od 6.100 osoba, a virus je odneo 216 života. Odgovor na ovo stanje je zaoštravanje mera” – javila nam je poslovna žena Gordana Ristić iz Atine.
Saopštava nam da je Grčka primorana da se kolektivno brani od korone virusa i to uglavnom oštrim merama prema onim ko se ne drži preporuka lekara.
“ Sa koronom se Grčka bori iznenađujuće dobro. Grčka država je ozbiljna i nema mnogo prostora za nepoštovanje zakona. Kazne za nepoštovanje mera protiv korone kod ugostitelja su do 20.000 eura, pa do zatvaranja restorana i kafića. Grci se jako pridržavaju mera tokom svih faza. Oni vole svoju državu i kada se pojavila ova opasnost, svi su složni. Zdravstveni sistem je odličan, bez obzira na ekonomsku krizu” – kaže Gordana Ristić, koja se udajom pre desetak godina preselila iz Beograda u Atinu.
Diplomirala je na Beogradskom univerzitetu 1991. godine. Radila je potom novinarske poslove u BK kompaniji, na RTS-u u Politici, da bi krajem devedesetih otvorila svoju kompaniju za komunikacije i marketing. Gordana je oduvek volela Grčku, pa je zavolela Grka, a sada njen muž voli Srbiju.
Grčka je od pre osam vekova privukla prve Srbe, koji su stigli do Soluna, a posle se vratili u balkanski prostor između tri reke Morave. Od Velikog rata 1916. godine Grčka je utočište najmanje sto hiljada Srba, koji su boravili u Solunu i na ostrvima Krf i Vido.
Na Krfu je stradalim ratnicima kao spomen podignuta Srpska kuća, a na Vidu Mauzolej i na Polikastronu spomenik Srpskom ratniku i bista Nikole Pašića. Za spomen živima ostala je ljubav između prijatelja Srba i Grka, ali i između supružnika koji su u to vreme u Grčkoj videli novu otadžbinu. Vlasnik hotela na Krfu udao je svoje tri ćerke za Milana Stojadinovića, Čolak Antića i Marka Kanazirevića, pa su mlade Grkinje postale vrlo brzo i Beograđanke.
Krajem osamdesetih godina Grčku su ponovo počeli da otkrivaju, prvo srpski sportski gastarbajteri, a potom i jugoslovenski biznismeni. I jedne i druge je privukla lepa šansa, ponajviše u Atini i Solunu, da se dobro zaradi.
Nemirne devedesete, pored bogatijih jugoslovenskih turista, odvele su na privremeni rad u Grčku i na hiljade novih srpskih gastarbajtera. U punoj sezoni, ne računajući jugoslovenske turiste, u Grčkoj je 1997. godine bilo oko osam hiljada Srba. Za njih je država Srbija, tačnije RTS na Halkidikiju otvorio radio program “Yugotalasi” da bi mogli da slušaju najnovije vesti i srpsku muziku iz otadžbine. Kasnije su imali i svoje Udruženje Srba u Grčkoj, sa sedištem u Atini, ali se ono ugasilo.
“Danas je naša srpska kolonija meni nepoznata, ali mi Grci govore i pokazuju skupe i velike vile naših ljudi. najviše vila je u Vuli i Vuljagmeniju. Ima bogatih srpskih poslovnih ljudi i sportskih radnika. Dosta je Srba pridošlih u tranziciji, koji rade poslove obezbeđenja u hotelima, diskotekama, rade u administraciji, a mnogi i kao berači voća. Grci ih zovu braćom i sestrama, hvale njihov rad i sve je lepo ovde u Atini” – kaže Gordana Ristić.
I na Kefaloniji, odakle potiče porodica njenog supruga ima Srba, uglavnom Srpkinja, koje su se udale za Grke. Kefalonija je mesto srpskih zetova. Tamo je posebno aktivan Grk, počasni konzul Viktor Ruhotas.
“ Za svoj divan rad na zbližavanju srpskog i grčkog naroda Ruhotas je dobio odlikovanje od Aleksandra Vučića, predsednika Srbije. Ceo Jonski region je pun Grka koji nas obožavaju, jer oni vole istoriju, a Srbi su u njihovoj istoriji plemenit narod. Skovano prijateljstvo se neguje i razvija” – priča nam Gordana Ristić iz Atine.
Marko Lopušina
