Ambasadorka Snežana Janković i aktivista Đuro Plavšić iz Berlina

Prema najnovijem izveštaju Narodne banke Srbije u prvih pet meseci ove godine priliv po osnovu doznaka iz inostranstva iznose milijardu evra. Taj iznos je manji za 23,8 odsto ili 328,7 miliona evra u odnosu na isti period 2019. Ekonomista dr Mlađen Kovačević smatra da je razlog za umаnjen priliv deviza od naših ljudi na privrmenom radu u inostranstvu uzrokovan pandemijom korona virusa. Doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, koje su upućene fizičkim licima evidentiraju se u Narodnoj banci Srbije. Lane su doznake gastarbajtera i deviznih penzionera, iz inostranstva  dostigle vrednost od 3,51 milijardu evra. Najviše deviza pristiže iz Nemačke (jedna milijarda evra), Švajcarske (oko 500 miliona evra) i iz Austrije (290 miliona evra).

       Decenijama su srpski radnici na privremenom radu i iseljenici bili najbolji izvozni artikal Srbije u inostranstvo. Pamtimo godine kada su gastarbajteri na štednji u našim bankama u zemljama Zapadne Evrope imali i po 20 milijardi maraka. Bankari prihod od naših ljudi iz inostranstva, koji ostvaruju njihovi roditelji i bliska familija u Srbiji nazivaju doznake. Na­ve­de­nu su­mu do­zna­ka od milijardu evra či­ni re­gi­stro­va­ni deo, ko­ji u Srbiju sti­že pu­tem ban­kar­skih ra­ču­na i br­zog pre­no­sa nov­ca. “ Devize iz inostranstva prima oko 800.000 ljudi u otadžbini. Država ne registruje deo deviza iz dijaspore, ko­je pristižu nezvaničnim putevima, preko prevoznika i kurira iz rasejanja. Prošle godine je, na primer, samo u Požarevcu i Despotovcu tokom godišnjih odmora od gastarbajtera zarađeno na raznim proslavama milion evra. Osam miliona evra se potroši za Božić, kada u otadžbinu dođe 300.000 gastarbajtera” – tvrdi ekonomista dr Vladimir Grečić.. Najinteresantnije je da su i u BiH doznake opale, koje šalju Srbi iz Republike Srpske svojoj porodici u zavičaju, i iznose oko milijardu evra.  I da deo deviza Srba iz BiH na radu u inostranstvu stiže i u Srbiju, jer mnogi od njih imaju stanove i kuće u matici, pomažu rodbinu ili  školuju decu, koji borave u Srbiji. Nažalost, kako tvrde sami gastarbajteri, taj neregistrovani prihod i u devizama i doznake, će biti sve manje narednih godina. “ Za narednih deset godina prihod od doznaka će pasti ispod dve milijarde evra. Razloga za to ima više” – kaže Mića Kreculj iz Minhena. Prvi razlog za umenjenje doznaka je penzionisanje stare garde radnika na privremenom radu, koji neće više primati „velike devizne plate i nadnice“, već male penzije. Srbi zaposleni u stranim fabrikama u inostranstvu decenijama imaju običaj da izbegavaju plaćanje poreza i doprinosa za penzijsko osiguranje, pa odlaze u penziju sa hiljadu evra i manje. Sa tim parama dolaze kući da žive, jer u Nemačkoj ili Švedskoj, to nije dovoljno za opstanak. “Drugi razlog je smena generacija Srba na privremenom radu u inostranstvu, jer umesto vredne radne snage iz Srbije u zemlje EU poslednjih godina odlaze školarci  i diplomci, koji nisu produktivni ili kao početnici ne zarađuju veliki novac. Naši mladi ljudi, koji se zaposle u EU nemaju toliko deviza da bi ih slali kući roditeljima i rodbini. Kako reče jedan stariji gastarbajter, „mladi Srbi nemaju suzu, ne plaču za rodnim krajem i ne šalju evriće mami i tati, već ih roditelji iz Srbije pomažu i finansiraju“ – kaže Đuro Plavšić iz Berlina. Treći razlog opadanja vrednosti doznaka naših ljudi iz rasejanja, jeste kriza u odnosu matice Srbije prema iseljenom narodu. Ako je osamdesetih godina jedna državna organizacija (SSRNJ) sa našom diplomatijom (SMIP) brinula o gastrabajterima u Evropi i iseljenicima u prekookeanskim državama, slala im ambasadore, konzule, bankare i pevače, a uzimala im doznake i stavljala u naše državne banke, danas država Srbija ne radi ništa od toga. Nova demokratska vlast je procenila da doznake same dolaze, a stranke nemaju politički profit od gastarbajtera i iseljenika, i namerno ih je zapostavila. Kako napisa jedan ugledni Srbin iz Vašingtona, dvojica visokih funkcionera DOS-a su mu poručili: „ Dajte vi nama pare, mi znamo šta ćemo sa njima da radimo“ i „Šta, vi hoćete vlast!“. Ove poruke izgleda važe i danas, pa država ne podstiče direktno ili preko svojih diplomatskih predstavništava iseljene Srbe da više štede, da učestvuju u akcijama pomoći, da više doznaka šalju roditeljima, rodbini i srpskim bankama, da investiraju u zemlji i da tako pomažu i sebi i otadžbini. I napokon, kako tvrde današnji ekonomisti pandemija virusa korona izazvala je ekonomsku krizu. Troškovi života Srba u rasejanju su naglo porasli, pa ne šalju novac svojoj familiji u otadžbini. A i zbog zatvorenih granica sve manje ljudi iz dijaspore dolazi u zavičaj i sve manje troši svoje devize u Srbiji.Ipak, kako je izjavio medijjima, dr Mlađen Kovačević veruje da će situacija sa doznakama u drugom delu 2020. godine biti znatno bolja: “ Srpska dijaspora je jedna od najvelikodušnijih i sigurno da će nastaviti da šalju svojim roditeljima i rođacima”.

Marko Lopušina