Nemci su otrovali Francuze mržnjom prema Srbima

        Korona je poterala pesnikinju Danicu Danu Dodić iz Pariza u Srbiju. Kada je došla u svoj zavičaj, u Trstenik i spremala se da predstavi svoju novu zbirku pesama „Ovde dalеko“, virus se opet isprečio. Promocija je odložena do daljnjeg. Ali, Danica se ne predaje.

       „ Planiram da idem u Frankfurt i da sa udruženjem pisaca „Sedmica“ predstavim na Oktobarskom sajmu knjiga svoje pesme. Potom ću do kraja godine da održim Sabor srpskih i stranih pesnika u Parizu. I napokon 11. novembra ću da održim recital na Srpskom groblju u francuskoj prestonici. To dugujem srpskoj kulturi i srpskoj tradiciji“, rekla nam je Dana Dodić.  

     Njena nova zbirka pesama „Ovde daleko“ je oda gastrabajterskom životu u dijaspori, ali i istorijskim tragovima Srba u Francuskoj.

      „Na Srpskom groblju u Parizu nalaze se grobovi oko 700 srpskih stradalnika iz Velikog rata i drugih ratova. Svake godine francuski Srbi, predstavnici crkve i države, Francuzi odaju počast srpskim junacima sahranjenim u Francuskoj. To je prilika za iskreno druženje, produbljivanje srpsko-francuskog prijateljstva i iskazivanje međusobnog poštovanja dva naroda“. kazuje nam Dana Dodić, koja je iz Trstenika stigla u Beograd.

         Danica Dana Dodić je rođena 1954. u Milutovcu, pored Trstenika.

      „Moj otac Miroslav je bio krojač  i radio je u „Prvoj Petoletki“ u Trsteniku, a majka domaćica koja se bavila sa to malo zemlje, ali i zanatom – šila je jorgane i dušeke od prave vune u selu i van sela. Tokom kriznih godina 1968. i 1969. otac je počeo dolaziti u Francusku na sezonski rad. Mene dovodi krajem 1972, kada se posao lako nalazio u konfekciji. Kao dete sam pomagala ocu i to će biti zanat kojim ću uvek naći posao, bez obzira na kasnije stečene diplome“, seća se Dana svoje mladosti.

       Vratila se u Srbiju da diplomira na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Sve do sredine osamdesetih živela je između dve države, otadžbine Srbije i tuđine Francuske.

         Gotovo sve pesme koje je do sada napisala, nose obeležje nostalgije za otadžbinom, ljubavi prema svom narodu, simpatija prema francuskom narodu, ali bez patetike i suza.

       Tu sponu otadžbine i tuđine, pokazuje, na primer, u svojim zbirkama pesama: “Samo stih, “Pariska svitanja”, “Platno vremena”, “Nevreme” objavljenim na srpskom i francuskom jeziku. Pesme joj štampaju i srpski i francuski izdavači.

       Kao pesnikinja Danica je svoju poeziju uvezala u patriotski napor da okuplja srpske pesnike rasejane širom Zapadne Evrope i time  da značajan doprinos za očuvanje srpskog nacionalnog i kulturnog bića. Osnivač je društva “Umetnost i život”. Član je Udruženja književnika Srbije.  Aktivno učestvuje u različitim manifestacijama svojih sunarodnika u Parizu i širom dijaspore.

        “Moderna kretanja u kulturi navela su me da i ja od klasične pesnikinje postanem moderator različitih zbivanja u umetnosti. Godine 2019. sam organizovala priredbu “Vekovi života” u Parizu. Bila je posvećena jubileju800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve i 630 godina od Kosovskog boja.

        Umesto stihova organizovala sam recital i koncert.  Mnogi beogradski gosti kompozitor Miroljub Aranđelović Rasinski, operski pevači Tanja Andrijić, sopran i Milutin Jocić, bariton, u pratnji Milivoja Veljića na klaviru izveli su muzički recital mojih pesama  „Oj, Srbijo, zemljo junačkih mitova“,„Ovde daleko“ i „Utihnula Una“, priča nam Danica Dodić.

        U duhu obeležavanja stogodišnjice završetka Velikog rata program je istkan od rodoljubivih dela srpskih stvaralaca, stigao je do srcedirajućih i oku suznih pesama „Kreće se lađa francuska“ i „Ovo je Srbija“. Danica je ove recitale nazvala „Nebeski puk“, uz podnaslov „Putevima predaka“.

      Drugi muzički čas održan je u pariskom predgrađu Bondi, u kojem decu srpstvu, kroz srpski jezik, uči nastavnica Blaženka Trivunčić. Svi su bili zadovoljni i srećni što su svojim francuskim prijateljima pokazali deo velike srpske istorije.

      „Srpsko-franucsko prijateljstvo je dugo i iskreno. Iskovano je u savezničkim borbama, školovanju naših ljudi u Francuskoj, obožavanju i korišćenju francuskog obrazovanja i kulture u Srbiji, kroz mnoge druge uticaje preko šansone na našu pop muziku do obostranog razvoja filma i slikarstva. Poslednjih godina, međutim, francuska javnost ne samo da gubi interesovanje za Srbiju, već i stiče pogrešno mišljenje o srpskom narodu i našoj kulturi. Nemci su od kraja osamdesetih, potom devedeseih godina prošlog veka i dalje zatrovali Francuze, posebno mlađe generacije, mržnjom prema Srbima. Pričom da su Srbi krivi za sve loše u Evropi, Nemci su pokušali da razbiju srpsko-francusko prijateljstvo i poštovanje. A kako se Francuzi boje Nemaca i priklanjaju se njihovoj politici, to je netrpeljivost francuske javnosti prema srpskom narodu sve izraženije“, svedoči nam pesnikinja Danica Dodić.

       I podseća nas da je iskreni prijatelj srpskog naroda bio francuski predsednik Franosa Miteran, ali da su predsednici Francuske posle njega sledili nemačku politiku i stavove članica EU. U takvoj situaciji i pariskom okruženju pesnikinja Danica Dodić se vratila u umetnosti i u životu svojim korenima. 

       „ U Francuskoj sam počela da gubim svoj srpski jezik. Nedostaju mi mnogi izrazi, sinonimai i fraze, divne srpske jezičke začkoljice. To vam je usud život a u tuđini. Gubite prvo jezik, a potom i sebe. Kad mi nedostaju reči, metafore, skrivalice, ljubavne fraze ne mogu da napišem dobru pesmu. Nisam iskrena i nisam dovoljno emotivna, jer mi nedostaju reči maternjeg jezija da iskažem svoja osećanja i svoje stavove. Kupila sam rečnik srpskih sinonima da bih ponovo učila maternji jezik i ostala svoja. Bojim se da posle skoro četri decenije života u Francuskoj gubim i smisao života u Srbiji i da ću večno ostati u Francuskoj“, skeptična je psenikinja Danica Dodić.     

Marko Lopušina