Matica iseljenika Srbije na kolenima

      “Da li znate da je sa postojanjem Matice iseljenika Srbije i Srba u regionu gotovo? Restitucijom je prostor vraćen vlasnicima, a Matica mora da se iseli. Već je to trebala da uradi i gomilaju se troškovi kirije, a prihoda nema. Lično mislim da je ovo kraj postojanja Matice iseljenika Srbije kao udruženja i to je tužno”.

      Ovo nam je javila dr Sarah Zorica Mitić, aktivista iz Norveške i saradnik Miodraga Jakšića, predsednika Matice iseljenika Srbije.

      “Ja ne smatram da je ovo kraj postojanja Matice iseljenika Srbije kao udruženja. U toku je proces našeg iseljenja i nalaženja drugog radnog prostora u Beogradu”, rekao nam je kratko Jakšić.

     I podsetio nas na bogat istotijat ove insitutcije za negovanje odnosa između matice i srpskog rasejanja.

        Pre 70 godina, po uzoru na slične nacionalne institute evropskih država, poput Geteovog ili instituta Servantes, osnovana je Matica iseljenika Srbije. U pitanju je najstarija organizacija koja se bavi saradnjom sa našim ljudima u rasejanju.

      Po završetku Drugog svetskog rata veliki broj ljudi, među kojima oko 340 hiljada Srba, našlo se u zarobljeništvu u Nemačkoj i drugim zemljama. Tada je jugoslovenska Vlada donela odluku o stvaranju Matice iseljenika, pa su formirane Matica iseljenika Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, iako su tada svi oni bili “jugoslovenski iseljenici”,

     “Od osnivanja, pa sve do 2007. godine Matica iseljenika Srbije, bila je državna institucija. Njeni predsednici bili su srpski uglednici Koča Jončić, Bogdan Knežević, Ljubica Purić, Milić Bugarčić, Brana Crnčević, Radovan Kalabić, Radivoje Dabić, Jelena Kiš. Odlukom ministarke za dijasporu Milice Čubrilo, 2007. godine Matica je skinuta sa liste državnih institucija i sa državnog budžeta. Ipak, nastavila je sa uspešnim radom“, kaže Jakšić.

     Matica iseljenika je obnovila dodelu nagrade „Rastko Petrović“, uvela dodelu Povelje Matice i Zahvalnice Matice vrednim i uglednim ljudima iz rasejanja. Na taj naćin je ohrabrila patriotizam i kulturnu kreativnost naših iseljenika. A zdanje Matice iseljenika Srbije u Nušićevoj ulici broj 4 pretvoreno je u hram kulture svih Srba sveta.   

      „U prethodnoj 2019. godini, svojim prilozima, angažovanjem i idejama organizovali smo više od 170 programa u našem prostoru u Nušićevoj 4 u Beogradu. Bili smo prva adresa i kuća naših ljudi širom sveta u njihovoj Srbiji. Uz sve teške materijalne probleme koje nas opterećuju, prethodnu godinu smo zaključili dostojanstveno i uspešno“, rekao nam je Miodrag Jakšić, koji sa sekretarkom Aleksandrom Radaković vodi ovo udruženje.

    Kako je beogradsko pravosuđe povratilo zgradu u Nušićevoj broj 4 starim vlasnicima, koja je bila oduzeta u procesu nacionalizacije, to su oni odlučili da zdanje isprazne , renoviraju i puste na tržište nekretnina.  

    “Nismo u mogućnosti da plaćamo novu kiriju i dogovorili smo se da se iselimo. Našu službenu dokumentaciju ćemo da prebacimo u Arhiv Srbije, u kome već postoji depo Matice iseljenika Srbije. Biblioteku i Legat knjiga o dijaspori poklonićemo “Udruženju “Adligat”, sa kojim, inače, godinama sarađujemo. Potom ćemo da tražimo novi poslovni prostor u Beogradu i potpuno obnoviti rad Matice iseljenika Srbije i Srba u regionu”, rekao nam je Miodrag Jakšić

Marko Lopušina