NOVI SAD OBELEŽAVA 100 GODINA OD ROĐENJA VAJARA JOVANA SOLDATOVIĆA

Jovan Soldatović

Juče (sreda, 25. novembar 2020.) u Galeriji Izdavačke kuće “Prometej” u organizaciji udruženja EUprogress, nosioca Projekta, održan je Program povodom stogodišnjice rođenja velikog novosadskog i srpskog umetnika, vajara Jovana Soldatovića.  U odlično organizovanom Programu u otežanim uslovima socijalno-zdravstvene zaštite od Covida 19 učestvovali su: član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić, direktor Istorijskog arhiva Novog Sada Petar Đurđev, sin vajara Soldatovića primarijus dr Srđan Soldatović,  sportski lekar, dizajner, multimedijalista, Radomir Čubranović, predsednik udruženja EUprogress iz Novog Sada i Zoran Kolundžija glavni urednik izdavačke kuće “Prometej”.

Dalibor Rožić

            Posetioci (ograničen broj zbog mera zaštite od Covida 19)  imali su izuzetnu priliku da vide izbor skulptura manjeg formata, seriju crteža i studija-predložaka za spomenike, filmski zapis o Jovanu Soldatoviću i fotografije najvažnijih Soldatovićevih izvedenih spomenika.

            -Velika mi je čast da se u ime Grada Novog Sada obratim na skupu posvećenom jednoj od naših najznačajnijh ličnosti, istinskom velikanu, akademskom vajaru Jovanu Soladatoviću. O njegovim delima koliko god da govorimo, čini se da je nedovoljno. Toliko toga vrednog je ostavio budućim generacijama i kroz izvanredan umetnički izraz, kroz formu skulpture predstavio važne društvene fenomene. Spomenik Porodica na keju, spomenik Đure Jakšića u Dunavskom parku, samo su neka od njegovih mnogobrojnih veličanstvenih dela. Bio je začetnik inicijative da se na Petrovardinskoj tvrđavi uspostave umetnički ateljei, učestvovao je u formiranju Akademije umetnosti, a njegove skulpture predstavljane su na svetskim izložbama, i krase mnoga važna mesta u celom svetu. Zaista je nemerljiv značaj Jovana Soldatovića za kulturu našeg grada, naše države, regiona i šire. Naša je dužnost da odamo počast začetniku moderne skulpture kod nas, čiji rad je prepoznat u čitavom svetu i koji je ostavio neizbrisive, poštovanja vredne, tragove u našoj istoriji, rekao je u pozdravnoj reči Dalibor Rožić, član Gradskog veća za kulturu.

Deo bogatog izložbenog prostora

            Predsednik udruženja EUprogress i naš urednik za Vojvodinu Radomir Čubranović je podsetio da je “EUprogress” u proteklih 13 godina uspešnog rada bio posvećen projektima , pre svega, kulturi, civilizaciji i humanom radu.

-Jovan Soldatović je bio kosmopolita svetskog formata i izuzetni umetnik tako da je udruženju EUprogress velika čast i poverenje što u saradnji sa “Prometejem” realizujemo ovaj projekat kao značajni doprinos umetničkog predstavljanja grada Novog Sada pred početak mandata titule Evropske prestonice kulture, istakao je Čubranović.

Srđan Soldatović

Jovan Soldatović je svoj stvaralački opus od više od stotinu postavljenih skulptura i spomen obeležja širom Vojvodine posvetio borbi za mir i humanizaciju života na  planeti. Tako je, pored ostalog,1968. godine napravio veliku izložbu na Petrovaradinskoj tvrđavi u prilog povelji Ujedinjenih nacija u borbi za prava svih naroda i pojedinaca, na kojoj je dominirala skulptura “Figura sa mrtvim detetom”, visine 10 metara. Soldatović je ovim gestom osudio zločin atomske kataklizme u Hirošimi i Nagasakiju. Soladatović je autor  brojnih poznatih skulptura i spomenika, najistaknutijih su: spomenik “Streljanim rodoljubima” u Žablju 1962. spomenik žrtvama racije “Porodica” u Novom Sadu 1971, spomenik žrtvama racije u Čurugu, spomenik deci – žrtvama racije “Majka i dete” u Čurugu, Spomen-park na Sremskom frontu…

Radomir Čubranović, Zoran Kolundžija, Dalibor Rožić

Projekat, koji će trajati u novembru i decembru, ujedno će predstavljati ne samo stvaralaštvo Jovana Soldatovića, već porodicu Soldatović. Ovu posvećenost u okviru porodice Soldatović nastavio je sin Srđan u svim svojim nastupima bilo kao dizajner ili multimedijalista, dokazujući umetničkim stvaranjem da „krv nije voda“. Stoga ovaj Projekat će na zanimljiv i originalan način predstaviti i podsetiti, u okviru obeležavanja stogodišnjice rođenja vajara Jovana Soldatovića, njegov umetnički opus za nezaborav, s jedne strane, i nastavak porodične umetnosti za večnost iz umetničkog stvaranja sina Srđana Soldatovića, s druge strane.

Katalog za pamćenje

Biografija: Jovan Soldatović (1920. – 2005.), akademski vajar: 26. 11. 1920. rođen u Čereviću; 1939. završio gimnaziju u Novom Sadu; 1940. upisao se na Arhtektonski odsek Tehničkog fakulteta u Beogradu; od 1941. saradnik narodnooslobodilačkog pokreta, od 1943. učesnik narodnooslobodilačke borbe; od 1945. u Beogradu studira vajarstvo u klasi profesora Tome Rosandića, od 1949. je saradnik u Državnoj majstorskoj radionici Tome Rosandića, a prvu samostalnu izložbu skulpture priređuje 1952. godine u beogradskoj galeriji “Grafički kolektiv”; 1952. u Novom Sadu učestvuje u organizaciji i otvaranju Likovnog odseka Više pedagoške škole; istovremeno, jedan je od inicijatora otvaranja umetničkih ateljea na Petrovaradinskoj tvrđavi i utemeljivača jedne od danas najvećih likovnih kolonija u svetu; stvarajući nadalje u Novom Sadu, već 1955. priređuje prvu izložbu skulptura u slobodnom prostoru; od 1952. do 1981., kao prvi profesor vajarstva radio na Likovnom odseku Više pedagoške škole, a potom, u zvanju vanrednog profesora, i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu; imao zapažena izlaganja u inostranstvu i na našim prostorima; nagrađivan, autor je brojnih skulptura i spomen-obeležja očuvanih u galerijama, na otvorenom prostoru ili u institucijama u nas i širom sveta; preminuo 2005. u Novom Sadu, počiva u Čereviću.

Domaćin galerije Zoran Kolundžija

Biografiju Jovana Soldatovića završavamo toplim zapisom sina Srđana:

Radomir Čubranović i Srđan Soldatović

“Rođen i rastao u Čereviću. Zaputivši se u život, niz Dunav i preko – krenuo u prostranstva ljudskog učenja, prožimanja i stvaranja, ostajući uvek blizu. Ostao Sremac i po dobru i po olujnoj naravi, obeležen usudom jednovremenog izrastanja u svet i urastanja u zavičajne prostore. Likovnim stvaralaštvom i porukama ljudskosti plemenio je savremenike na ovim prostorima… …beležio čoveka u treptajima silovite i surove lepote ili gorčine postojanja… …delima upućenim čoveku premošćavao daljine u kulturnoj baštini sveta… …i ostajao skriven, očovečen, sada i tih, iza sopstvenih misli izrečenih i izvajanih – u Čereviću, iz koga se svet vidi, u koji se iz sveta gleda…

                                                              Aleksandra Čubranović

                                                              Fotografije: Branko Vujkov