Arno Gujon, nosilac ordena Svetog Save, spasilac kosmetskih Srba i dijaspore

Arno Gujon daruje plastenik Srbima na KIM

       Francuski humanitarac, osnivač organizacije “Solidarnost za Kosovo“ Arno Gujon poput nobelovca Petera Hankea ima srpski sentiment u sebi. To je i očekivano, jer je Gujon srpski zet, spasilac kosmetskih Srba i Srba u dijaspori. Ovaj direktor Uprave za Srbe u dijaspori i regionu Ministarstva spoljnih poslova Srbije rođen je 1985. u Grenoblu. Po zanimanju je inženjer za prevenciju rizika. Sa suprugom Ivanom, koja je Srpkinja rođena u Francuskoj, ima dve ćerke.

Arno Gujon sa Srbima iz Slovačke i Slovenije

  • Ljubavlju prema Srbiji zadojili su me moj otac i deda, koji su mu pričali o tradicionalnom prijateljstvu Srba i Francuza još iz vremena Prvog svetskog rata. Biti Srbin po izboru to je nešto mnogo zahtevnije nego biti Francuz po rođenju. Morate kao prvo da naučite jezik. Morate da učite istoriju, kulturu, možda više i od učenja, da doživite tu kulturu i da uspevate da se osećate kao da ste Srbin među Srbima. Ne osećam se kao stranac kad sam među Srbima, a kad sam u Srbiji osećam se kao domaćim – izjavio je Gujon na promociji svoje knjige  “Svi moji putevi vode ka Srbiji” u Kosovskoj Mitrovici.

     Arno je od oca intelektualca naučio da misli svojom glavom i nije baš prihvatao sve što se servira kao medijska propaganda protiv Srba, već je iznosio drugačije stavove.

      – Kada je NATO bombardovao Srbiju imao sam 13 godina i otac mi je pomogao da ne postanem žrtva propagande koja je pravdala rušenje i ubijanje ljudi. Sećam se kada su izbili ratovi na prostoru bivše Jugoslavije, moj otac je gledao na ta dešavanja iz nekog drugog ugla, ne iz medijskog ugla, koji na žalost bio veoma pristrasan, i uvek smo se trudili ne da branimo Srbe i Srbiju po svaku cenu nego da razlučimo istinu od laži, istinitog izveštaja od propagande. Onda smo uvideli da je Srbima i Srbiji učinjena velika nepravda i da nisu žrtve sa jedne strane i loši momci sa druge nego kao u svim ratovima, kao u svakoj svađi uglavnom ima i dobrih i loših sa obe strane.

        Imao je svega četrnaest godina kada je prvi put u školi ustao u odbranu Srba i Srbije. Na času istorije usprotivio se debati o opravdanom bombardovanju NATO.

  • Profesor istorije je opravdavao cilj, odnosno bombardovanje beogradske televizije, tako što je rekao da je to bio vojni cilj, zato što je RTS emitovala propagandu. Ja sam se javio za reč i rekao sam da medijska kuća, kakva god da je ne može da bude i postane vojni cilj. I da ne činimo humanitarno delo tako što ubijemo novinare, tehničare, ljudi koji su civili i koji nisu ni krivi ni dužni izgubili život. Pri tom sam dodao, to sam od oca uzeo, da smo i mi žrtve propagande u Francuskoj, i da bi trebalo sa malo manje emocija da govorimo o svemu tome, zato što tamo ljudi stradaju. Bio sam mlad i veoma učtiv u svom izražavanju, ali taj profesor je izgubio nerve i zamalo da me je izbacio sa časa. Tada sam razumeo da su emocije dostigle svoj vrhunac i da ne možemo da racionalno razgovaramo sa njima, jer oni razmišljaju samo emocijama i još krivljim emocijama – sećao se Arno Gujon.

      Koliko su njegove reči imale odjeka, čak i kod tog profesora, govori činjenica da mu se nekoliko godina kasnije, profesor izvinio i rekao da je on od tad promenio mišljenje i da nije mogao da zamisli da se tako ponašao.

       Kada je imao 19 godina Arno se susreo sa Srbima na Kosovu i Metohiji. Oni su mu, priznaje, promenili život.

  • Srbi su promenili moj pogled na svet i pokazali mi pravi značaj borbe za slobodu. Kako je to moguće da jedan mladi Francuz, bez srpskih korena, odluči da pomogne Srbima na Kosmetu, da uči njihov jezik i da nakon toga poveže svoju sopstvenu sudbinu sa sudbinom Srba tako što se nastanjuje u Srbiji? Odgovor je možda baš zbog toga što sam to čuo u detinjstvu, što sam osećao da sam blisko sa tim narodom, koji pati i za koji niko ne brine. Želeo sam da učinim nešto konkretno, nešto pozitivno za Srbe, za te ljude koji su napustili svoje domove, svoje kuće, bez igde ičega – u dahu priča Arno Gujon svoj put ka Srbiji.

     Naime, u vreme martovskog pogroma 2004. godine, kada su Albanci opljačkali i popalili srpske kuće, crkve i manastire, Arno je sve to pratio kao mladi čovek zajedno s bratom. Bio je šokiran i tužan. Tada su doneli odluku da pokušaju nešto da učine konkretno i pomognu Srbima na Kosovu. Osnovali su humanitarnu organizaciju “Solidarnost za Kosovo“ 2004. godine, iako o tome nije imao nikakvo iskustvo:

  • Nismo znali ništa o organizovanju humanitarnih akcija, ni o humanitarnim konvojima, o Kosmetu, ni kako će nas ljudi dočekati dole. Krenuli smo u Srbiju i na Kosmet svim srcem, sa željom da organizujemo nešto konkretno, nešto realno. To je bio jedan kombi sa osam kubnih metara humanitarne pomoći. Jeste to je bilo skromno, to je bilo malo, i mnogi su mi tada rekli šta ćete promeniti sa osam kubika humanitarne pomoći. Možda nismo promenili celokupnu situaciju zahvaljujući ovom prvom konvoju, ali smo ipak vratili osmeh na lice stotini dece koja su nas dočekala u Kosovskoj Mitrovici kada smo prvi put došli. To je bio kamen temeljac naše organizacije, bez tog prvog konvoja, skromnog ali realnog, ne bismo mogli danas da organizujemo konvoje, šlepere pomoći –  priseća se Arno prvih paketa pomoći.

    Kada je prvi put bio na Kosovu i Metohiji 2005. godine , sa Srbima je razgovarao uz pomoć prevodioca. Zato je došao na ideju da nauči srpski.

      – Posle nekoliko dolazaka upoznao sam mladića u jednoj enklavi koji je savršeno znao francuski, i ja sam tada sebi rekao “Arno, ako je on uspeo u svom srpskom selu da nauči francuski, moraš ti u svom francuskom selu da naučiš srpski”. I krenuo sam da učim srpski. Padeži su me dosta namučili – priznao je Arno Gujon.

       Potom je odbio jako tražen posao zaštita na radu i ekologiji u kompaniji “Loreal” i dobru platu. Oženio se Srpkinjom. Posvetio se pomoći srpskom narodu na KiM. Vodio je informativnu kampanju po Francuskoj, preko interneta po čitavoj Evropi sa istinama o surovom kršenju ljudskih prava kosmetskih Srba, a i čitavog srpskog naroda na Balkanu. Okupio je u svojoj organizaciji čak 12.000 donatora, dobrotvora i humanitaraca. To su, uglavnom, stranci, obični ljudi, nisu iz prebogate porodice, već ljudi koji možda od svojih penzija, ne baš tako visokih zarada, odvajaju po malu donaciju. Nekad 50 evra, nekad 30 evra.

      Od novca koji je dobila za Božić, učenica Klara, koja živi u Bretanji u Francuskoj, izdvojila je 50 evra za decu sa Kosova i Metohije. Uz to je Arnu poslala driljivo pismo njene ogromne ljubavi koju je pokazala prema svojim vršnjacima na dalekom Kosovu:
         “Draga deco sa Kosova, dobila sam nešto novca za Božić i srećna sam što mogu da ga podelim sa vama. Sa mojim roditeljima i moje tri mlađe sestre se molim za vas i vaše porodice. Neka vas Bog blagoslovi. Klara, 9 godina, iz Plugastela u Bretanji – Francuska”.
         Arno Gujon je pomerao granice ljudske humanosti prema narodu na Kosmetu. Zahvaljujući njemu je dvanaestogodišnja devojčica prvi put imala svoju lutku u rukama. Slika koju nikada neće zaboraviti je susret sa grupom dece koji su za Novu godinu dobili darove od francuskih donatora. Među njima je i bila ova devojčica koja za svojih dvanaest godina nije imala prilike da drži lutku u svojim rukama. Mnogi su prvi put osetili more baš sa njim.

  • U sakupljanju pomoći nailazio sam na ljude koji su loše reagovali i koji su mislili da idu da pomažu bukvalno đavolu, lošim momcima. Pričali smo ljudima ono što su videli, ne istoriju: da je njih 250 hiljada napustilo svoje domove, da je srpskom narodu spaljeno 150 crkava, da je srpski narod žrtva terora i agresije ekstremista, da tim ljudima treba pomoći i što je najvažnije da oni nisu ni za šta krivi – priča Arno Gujon.

        Uvek je koristio priliku da strancima kaže zašto voli Srbe:

  • Srbi su srčani. Emocionalno razmišljaju i prihvataju stvari srcem. Zato su gostoprimljivi i zato imaju odlične pesnike, odlične muzičare, odlične pisce. Ali ta emocionalnost može da se pretvori u manu, kad treba racionalno razmišljati, bilo da se radi o diplomatiji, o politici i da u tom slučaju ta emocionalnost postaje mana – iskren je bio naš srpski zet Arno.

        Omiljeni srpski pisac mu je Ivo Andrić. Arno Gujon sa porodicom slavi krsnu slavu Vidovdan.

     Posredstvom organizacije “Solidarnost za Kosovo”, Arno Gujon, ali i njegov otac, majka, brat i sestre sa prijateljima srpskom narodu na Kosovu i Metohiji je od 2004. godine poslao pedeset konvoja pomoći. Od prodaje svoje knjige samo u Kosovskoj Mitrovici prikupio je 2.420 evra i dao ih za letovanje 42 dece sa Kosmesta na moru u Tivtu.

     Darovao je pet i po miliona evra u vidu različitih projekata, niz samoodrživih imanja: mlekare, plastenike, sušare za voće, farmu za tov bikova, farmu alpskih koza. Darivao je sportsku opremu za 4 sportska kluba u Lapljem selu, Gračanici i Starom Gradsku, za oko 160 mladih sportista za treniranje kik boksa, karatea, fudbala i odbojke.  Pomaže da se ljudi zaposle, da rade i zarade, da žive normalno.

         Vlasti tzv. nezavisnog Kosova su u više navrata sprečavala deolazak Arno Gujona i njegovih humanitaraca u pokrajinu. Tokom 2019. godine su mu trajno zabranile ulazak i rad na Kosmetu. Istovremeno, pojedini francuski mediji su ga kritikovali što “toliko voli i pomaže Srbe”.

       Zbog reportaže o životu Srba na KiM u francuskom listu „Figaro“, zamenik urednika tog lista Žan-Kristof Bison dobio je pretnje smrću, a osnivač humanitarne organizacije Solidarnost za Kosovo Arno Gujon uvrede da je „francuski Milošević, fašista i ruski špijun“.

  • Ne znam zašto mi sve ovo rade. Moj humanitarni angažman je potpuno apolitičan. Meni su dečji osmesi najveća nagrada – začuđen je Arno.

      Gujon se trajno preselio u Srbiju i živi u Beogradu. Sa suprugom Milenom ima dve ćerke. Od 2015. je vlasnik srpskog pasoša. Dobitnik je Zlatne medalje za izuzetne zasluge u oblasti humanitarnog rada, koju mu je 2016. uručio Tomislav Nikolić, tadašnji predsednik Srbije. Na Kosmetu danas rade njegovi volonteri.

      – Moji volonteri idu od sela do sela ovih dana i sreću se sa svim starim ljudima, bili su u Štrpcu, Prizrenu, Velikoj Hoči, Orahovcu. Neki volonteri su tu prvi put i oni su iznenađeni stanjem u enklavama. Mnogi Srbi preživljavaju zahvaljujući narodnim kuhinjama – to su uglavnom stariji ljudi ili porodice sa mnogo dece.To su ljudi koji su hrabri i koji nemaju mnogo, a dali bi nam sve, koji su spremni da se bore da imaju nešto da ostave svojoj deci, a to su kuće, imanja. Oni zato ne napuštaju KiM, žele da opstanu, a na nama je da im pomognemo – kaže Arno Gujon.

        Ističe da su, u proleće 2020. godine, vremenu kada je virus korona pogodio ceo svet, Srbi sa Kosova i Metohije u posebno teškom položaju jer su ugroženi ne samo od virusa, nego i od poteza prištinske vlade.

  • Njihova se prava, slobode i dostojanstvo krše u sramnoj tišini mnogih u svetu. Sa krizom prouzrokovanom virusom korona oni su sada dvostruko ugroženi, jer ako se virus bude proširio po srpskim sredinama, posledice bi mogle da budu katastrofalne. Zdravstveni sistem u enklavama je u mnogo lošijem stanju nego u ostatku Srbije. Pitanje je kako bi se odnosio kosovski zdravstveni sistem prema srpskim pacijentima u slučaju epidemije, pogotovu kad bi trebalo, kao u Italiji, da se bira ko će dobiti lečenje, a ko ne. Mi nastavljamo da radimo, iako su uslovi još teži nego ranije. Imamo trend naglog smanjenja donacija. Zato sam apelovao na sve ljude dobre volje, kako u Francuskoj, tako i u Srbiji, da nastave da pomažu Srbima na Kosmetu.

   Ovaj mladi Francuz, kog Srbi u rasejanju doživljavaju kao drugog Arčibalda Rajsa sanja kada će opet Božić i Vaskrs i mnoge druge dane provesti u smislu svog života – sa Srbima na Kosovu i Metohiji. Zato i ostaje u Srbiji:

  • Opstanak ljudi i povratak je pitanje svih pitanja. Ja ostajem ovde, moje ćerke i supruga ostaju ovde. Ja živim ovde, nisam turista, svestan sam ogromnog potencijala koji Srbija ima i verujem u njenu i moju budućnost – rekao je Arno Gujon, kada mu je patrijarh srpski Irinej uručio Orden Svetog Save.

Marko Lopušina