Gastarbajteri na meti države i njenih poreznika

     „O ovoj akciji naknadnog oporezivanja nas ljudi iz rasejanja mislim sve najgore”.

Gastarbajteri su uvek spremni da pomognu svoju Maticu Srbiju.

       „ Srbija iznenadnim oporezivanjem gastarbajtera tera nas iz matice, pa će mnogi uzeti strana državljanstva, postati stranci i neće više slati devizne doznake u otadžbinu“.

        „Od ove akcije neće biti ništa. To je samo deo propagande plašenja naroda, kome treba skrenuti pažnju od problema sa pandemijom korona virusa i nesnalaženja vlasti u suzbijanju te opake bolesti“.

       Ovo su tri sasvim različita odgovora naših ljudi iz rasejanja, koje smo anketirali i pitali šta misle o novom predlogu da se prihodi gastarbajtera oporezuju u Srbiji. Različiti odgovori ljudi koji žive u zemljama EU, Severnoj Americi i svetu, govore ponajviše o tome da su gastrabajteri i iseljenici zbunjeni.

       “O ovoj akciji naknadnog oporezivanja nas ljudi iz rasejanja mislim sve najgore. Bivša Jugoslavija je imala ugovor sa mnogim zemljama Zapadne Evrope  da se naši ljudi  ne oporezuju duplo. To je važilo ne samo za pečalbare, već i za detasirane. Da li je Srbija naslednica tih ugovora, ne znam, ali mislim da jeste. I ako jeste ne bi trebalo da nas gastarbajtere, koji plaćamo poreze u Eropi, ponovo oporezuje. U mom slučaju to bi izgledalo drastično”, odgovorio nem je inženjer Milan Š. iz Frankfurta. 

       I objasnio nam je da su porezi na bruto platu u Nemačkoj na platu veliki. Kod samaca čak 30 odsto, a kod porodice manje, jer se daju olakšice za suprugu i decu. Za veće prihode, međutim, porez ide i preko 40 odsto od zarade”.

      “Duplo oporezivanje bi oteralo mnoge ljude iz matice i srpskog državljanstva, kao što je, na primer nemački crkveni porez od 10 odsto mnoge ljude “isterao”, odnosno ispisuju iz crkve”, sluti Milan Š. nemački penzioner iz Požarevca.

     Naši sagovornici tvrde da se srpski radnici na privremenom radu u inostranstvu i njihove porodice, zbog pandemije korona virusa, nalaze u izuzetno teškoj socijalnoj situaciji i da im uvođenje poreza u Srbiji, na njihove prihode ugrožava egzistenciju.

      „Svakog dana po 20 gastarbajtera dolazi u našu Agenciju „Privilež“ po savete kako da prevaziđu krizu u kojoj su se našli. Mnogi su na birou rada, mnogi bez posla, jer ovde u Austriji uvek prvo stradaju strani radnici. Ko ima imovinu u Srbiji, odlazi kući da preživi krizu, a ko nema, ostaje u Austriji da se muči. Srpski porez kod takvih ljudi izaziva strah i želju da sa sakriju od otadžbine, tako što će da pobegnu od Srbije i postanu Austrijanci. Srbija ovim predlogom za oporezivanje faktički tera gastarbajtere od sebe“, kategoročan je Zoran K. biznismen iz Beča.

       Njegovo mišljenje deli i dr Aleksandar M. iz Helsinkija, koji nam otkriva da od svojih prihoda u Finskoj izdržava članove dve porodice, svoje u Srbiji i ženine u Kini. Da porez za gastarbajtere nije u redu, tvrdi i R. Tomović, poslovni čovek iz Poljske, inače, srpski počasni konzul u Katovicama:

          “Mi plaćamo sve moguće zakonom ustanovljene poreze u državi gde smo rezidenti i boravimo više od 183 dana u toku kalendarske godine. Kako sa velikim brojem zemalja  Srbija ima bilateralni ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, to smatram da ne postoji osnov da se po drugi put plaća porez na dohodak građana. Taj predlog je zato u koliziji sa ovom činjenicom”, tvrdi Tomović, koji je poreklom iz Čačka.

       I pored navođenja činjenice da naša zemlja ima ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, sudeći prema medijskoj kampanji u Srbiji oko gastarbajterskog poreza, mnogi naši saradnici misle da će naša država prenebregnuti te ugovore i uvesti porez.

       „Kao što se u Srbiji krše Ustav i zakoni, tako može i ovi ugovori da se krše. Čitao sam da postoji predlog da se uz dokaz da si platio porez u zemlji boravka i rada, može umanjiti srpski porez, to nije rešenje. U takvim slučajevima stotina hiljada ljudi u dijaspori treba u zemljama EU i sveta da vadi potvrde o plaćenim porezima i da ih dostavlja u Srbiju? To je jako bolna i duga procedura. Treba znati da neke države stranim radnicima ne daju takve potvrde“, objašnjava Nenad S. iz Toronta.

    Doktor Slavoljub M. iz Minhena je uveren da duplo oporezivanje gastarbajtera predstavlja kršenje ljudskih prava Srba u rasejanju:

   „Duplo oporezivanje predstavlja ne samo pravno nezasnovanu i u evropskom zakonu neutemeljnu proceduru, nego i kršenje osnovnih sloboda pravno zagarantovanih svakom pojedincu u EU, kojoj Srbija tako žudno teži. Prema tome, u koliko Srbija želi da reguliše pitanje poreza za svoje građane koji rade van Srbije i da pri tome, izbegne kasnije probleme sa usklađivanjem sopstvenog zakona sa evropskim normama, kao i verovatno cunamijem tužbi gastarbajtera pred Evropskim vrhovnim sudom, onda bi Srbija trebala prvo da organizuje potpisivanje ugovora sa svim zemljama ugovor o sprečavanju duplog oporezivanja. Tako bi regulisala da se oporezivanje vrši samo onim građanima, koji imaju stalno prebivaliste u Srbiji ili se nalaze se na sezonskom radu u inostranstvu. A to je veliki posao za Vladu Srbije, ako želi da to uradi na pravedan i pravno relevantan način. Oporezivanje gastarbajtera izgleda primamljivo za punjenje budžeta Republike Srbije, ali može da ima dalekosežno negativne posledice. Gastarbajteri će, prvo tražiti način da ne plate taj porez. Redukovaće bitno sume finansijskih sredstava koja šalju u Srbiju. I dugoročno procedura oporezivanja gastarbajtera ubrzati asimilaciju naših građana u strana društva i u mnogome će smanjiti njihovo investiranje i poslovanje u Srbiji”, predviđa dr Slavoljub M. lekar poreklom iz Kruševca.

     I posebno upozorava da “kako većina gastarbajtera ima pravno osiguranje i zastitu u inostranstvu, to će im olakšati vođene sudskih procesa protiv Srbije”.

     To kao posledicu predviša i dr Miodrag K. iz Frankfurta, kada kaže:

     “Gastarbajteri, koji se nisu odjavilu u Srbiji i imaju status rezidenta, a koji imaju radni odnos u inostranstvu, ne bi uopšte trebalo da plaćaju porez i u Srbiji. Naši mediji najavljuju da postoji namera države, da iako ova grupacija gastarbajtera ne bude plaćala porez u Srbiji, da će ipak morati da plate zdravstveno i penzijsko osiguranje i to retrogradno!

        Ni ta namera neće moći da prođe, jer ako se zdravstvene usluge ne koriste u Srbiji već u inostranstvu – i tamo se plaća doprinos, to Srbija ne može da traži da se gastarbajter plaća i u Srbiji! (Ne možeš da budeš plaćen za neurađeni posao!) Slična situacija je i sa penzijskim osiguranjem. Ko ima regularan posao u Evropi on tamo plaća i penzijsko osiguranje. Može da nastavi sa plaćanjem penzijskog osiguranja i u Srbiji, ako je pre odlaska radio u Srbiji. Tako će imati i inostranu i  srpsku penziju proporcionalno tome koliko je uplaćivao. Za ovu grupaciju gastarbajtera situacija je jasna, tako da svako drugo rešenje koje bi vlast progurala na štetu gastarbajtera ne bi prošlo na evropskim sudovima”, veruje Miodrag K. iz Nemačke.

       Teška situacija radnika na radu u inostranstvu već se odražava na njihovo finansijsko ulaganje u otadžbinu, o čemu su govorili naši sagovornici.  Iz Svetske banke su već stigla upozorenja Srbiji da se priliv deviznih doznaka naših radnika iz inostranstva za poslednjih devet meseci smanjio za 19,8 odsto.  O tome nam je govorio dr Vladimir Grečić, ekspert za dijasporu:

      „ U Izveštaju o evropkim migracijama i prihodima gastarbajtera piše da je Srbija primila tokom 2019. godine doznake vredne 4,2 milijarde dolara. A da je za devet meseci ove godine taj priliv novca gastabajtera svega 3,4 milijarde dolara. Istovremeno prema podacima Svetske banke udeo deviznih doznaka gastarbajtera u srpskom bruto domaćem proizvodu opao je sa 9 odsto na 6,6 odsto, koliki je u ovoj godini. To je pokazatelj da naši radnici u inostranstvu manje zarađuju, da više troše na obezbeđivanje svoje porodice u inostranstvu i da ekonomska kriza izazvana pandemijom slabi veze dijaspore sa maticom“, zaključuje dr Grečić.

       Predrag R. iz Štutgarta, Dragan O. iz Beča i Đuro P. iz Berlina, uvereni su da zbog pravnih i političkih zavrzlama od poreza za gastrabajtere neće biti ništa:

       „Od ove akcije neće biti ništa. To je samo deo političke propagande plašenja naroda  i medijske kamuflaže, kojima treba skrenuti pažnju od problema sa pandemijom korona virusa i nesnalaženja vlasti u suzbijanju te opake bolesti. Ovakva odluka bi bitno uticala na pogoršanje, i onako, loših odnosa i veza matice i srpske dijaspore. Srbija mora po svaku cenu da sačuva svakoga svog državljanina u inostranstvu, ma gde on živeo, jer ljudi iz rasejanja, posebno mlađi, su sa mladima iz otadžbine, budućnost Srbije”, tvrdi Đuro P. žitelj Aranđelovca na radu u Nemačkoj.    

Marko Lopušina