SRBI SU VEKOVIMA U SRBIJU DOVODILI SNAJKE PLAVE KRVI IZ 20. DRŽAVA

NJKV Katarina, Njegova Svetost Patrijarh Irinej, Princ Filip, Princeza Danica i drugi (foto: Rade Bakračević Štajerske novice)

      Još u srednjovekovnoj Srbiji naša vlastela ženila se strankinjama. Kada su lepe i moćne strankinje osvajale srca srpskih vladara, donosile su u Srbiju uticaj svojih uglеdnih porodica iz inostranstva. Postajale su potom i Srpkinje i odgajale decu, čiji su dedovi i babe bili krunisane ličnosti iz sveta.

       U pitanju su, na primer, dame i snajke iz Vizantije, potom Bugarske, Ugarske, Mađarske, Rumunije, Francuske, Grčke, Nemačke, Italije, Austrije, Rusije i drugih država. Imali smo kao srpsku snaju Mlečanku Anu Dandolo, Francuskinju Jelenu Freničku tj. Anžujsku.

Aleksandra od Jugoslavije

      Žena despota Stefana, Jelena, bila je po ocu poluitalijanka, a po majci polugrkinja. Žena Đurđa Brankovića, Irina, kod nas Jerina, takođe je bila Grkinja – kazuje istoričar Simić Kalpački.

        U novovekovnoj Srbiji, knjaz Miloš je imao u porodici strankinje za snajke. Supruga kralja Mihaila Obrenovića bila je Julija, Mađarica, a kralja Milana, poluruskinja Natalija.

       Knjazov pisar Vuk Karadžić je u Beču upoznao Anu Mariju Kraus, (1789.- 1876.), ćerku austijskog trgovca i svog stanodavca, sa kojom se oženio i imao trinaestoro dece. Zvala su se: Milutin, Milica, Božidar, Vasilija, Sava, Ruža, Amalija, Aleksandrina, Vilhemina, Dimitrije. Ostala su bila nekrštena i rano umrla. Muška deca su krštena u pravoslavnoj, a ženska u katoličkoj crkvi.

Aleka Kamilu i Peđa Stojaković

       Najviše srpskih snajki iz inostranstva došlo je u Srbiju iz pravoslavne Grčke. Prva među njima bila je Jelena Gatiluzio, rođena u 14. veku u Grčkoj. Jelena je pripadala grčkoj porodici Gatiluzio čiji je osnivač njen deda, Frančesko I Gatiluzio (1355-1384). Bila je ćerka Frančeska II Gatiluzija, vladara Lezbosa (1384-1404).

        U istorijskim izvorima Jelena od Grčke pominje se septembra 1405. godine kada je sklopljen brak sa srpskim despotom Stefanom Lazarevićem. Ovaj brak ugovoren je prilikom Stefanove poslednje posete Carigradu. Zahvaljujući braku sa Jelenom, Stefan se orodio sa vizantijskom dinastijom Paleolog što mu je omogućilo da ponese titulu despota. Tako je srpska država postala Despotovina.

Srpska snaja Jelena Lazarević se ne pominje nakon 1405. godine. Nije prikazana ni na ktitorskim kompozicijama Stefanovih zadužbina. Srpski despot uvek je naslikan sam. Despot Stefan i despotovna Jelena Lazarević. nisu imali dece. Naslednik njihove države bio je Đurđe Branković, koji je postao grčki zet.

        Prokleta Jerina

Irina Kantakuzina tj. Irina Branković sa mužem

     Žena despota Đurđa Brankovića, sa kojom je bio u braku od 1414. do 1456. godine bila je, takođe, Grkinja. Njeno porodično ime je bilo Irina Kantakuzina. Rođena je u Konstinopolju. Njen otac bio je Dimitrije I Kantakuzin, koji je imao titulu sevastokratora od decembra (1357.) i despota Moreje 1383. godine. Dimitrije je bio unuk vizantijskog cara Jovana VI Kantakuzina, koj ije vladao od 1347. do 1354.

        Irina se sa samo petnaest godina udala za srpskog despota Đurđa Brankovića, koji je bio dvadeset godina stariji od nje. Bila je despotova druga žena. Imali su mnogo zajedničkih interesovanja i jaku ljubav. Venčali su se 26. decembra 1414. godine. Ona je dobila ime Jerina Branković i titulu despotice. U srpskom narodu, međutim, bila je poznatija kao Prokleta Jerina.      

      Despot i despotica su vladali veoma teško, jer su Ugari sa severa i Turci sa juga napadali Srbiju. Kada je Beograd okupiran preselili su se u Smederevo, u kome su započeli izgradnju dvora. Veliku ulogu u izgradnji imala je sama despotica Jerina, koja je dovela neimare iz Grčke da tvrđavu grade po uzoru na carigradske, a u tome je pomagao i njen brat Toma. Kako je narod bio prinuđen da gradi, mnogima se nije dopadalo što će učestvovati u ovom poduhvatu. Narod je bio gladan i besan. Narod je opevao i kao majku spasioca, ali i kao vladarku koja je upropastila Srbiju. Zato je i dobila nadimak Prokleta Jerina.

      Kada je Đurađ Branković umro 1456. godine despotica Jerina je vladala Srbijom kao regent. Po narodnom predanju bila je surova vladarka. Gradila je utvrđenja, dvorove i kamene gradove po Srbiji, koje je narod nazivao Jerinin grad.

      Sa despotom Đurđem despotica Jerina je imala petoro dece: sinove Todora Brankovića (1415—1428), Grgura Branković (1417 — 1459), Stefana (1425—1476), srpski despot od 1458. do 1459. godine i Lazara Brankovića, (1427 — 1458), srpski despot od 1456. do 1458. godine i ćerku Katarinu Branković (1418 — 1492), koja je bila udata za grofa Ulriha Drugog Celjskog.

       Njen najmlađi sin Lazar, tada već naslednik i njegova žena Jelena proterali su Jerinu i porodicu iz Smedereva, smatrajući da se od njih krije blago porodice Branković. Sumnja se da je sin Lazar otrovao da bi tako preuzeo vlast. Kraj života Jerina je dočekala kao monahinja u Majdanu na Rudniku. Despotica Jerina Branković je preminula u maju 1457. godine, ali je ostala u srpskoj narodnoj poeziji kao Prokleta Jerina.

       I ljubavnica kralja Milana Obrenovića bila je Grkinja. Artemiza Joanidis bila je udata za Milana Hristića, sekretara srpske ambasade u Carigradu. Kralj Milan se razveo od kraljice Natalije, a Artemiza od Milana Hristića. U vanbračnoj vezi kralja i ljubavnice rođen je 1889. godine sin Đorđe Obrenović. Svo troje su se odselili u Pariz i živeli pod imenom Milan Obrenović, grof od Takova.

Majka kneginje Jelisavete

         Kada je knez Pavle Karađorđević (1893-1976.) bio student na Oksfordu upoznao je grčku princezu Olgu od Grčke i Danske (1903-1997). Bila je najstarija ćerka princa Nikole od Grčke, sina grčkog kralja Đorđa Prvog, njegove žene velike ruske kneginje Jelene Vladimirovne, unuke imperatora Aleksandra Drugog i sestre Kirila Vladimiroviča kasnijeg pretendenta na ruski presto.

      Nova snaja kod Karađorđevića i srpska kneginja rođena je u Atini u kraljevskom dvorcu Tatoj.  Pavle i Olga venčali su se u Beogradu, 22. oktobra 1923. godine. Venčani kum im je bio vojvoda od Jorka, budući britanski kralj Džordž Šesti i njegova supruga Elizabeta, vojvotkinja od Jorka. U avgustu 1924. godine, rodio im se sin Aleksandar Pavlov Karađorđević.

         Od 1925. godine knez i kneginja stanuju u Beogradu, u Starom dvoru. Leta provode na Bohinjskom jezeru (Slovenija) i na putovanjima. Zajedno su radili na tome da se osnuje Muzej savremene umetnosti u Beogradu.

Kada je u Marselju  1934. godine, izvršen atentat na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića testamentom ovog monarha knez Pavle je bio predviđen za namesnika. Na mestu namesnika, knez Pavle je ostao sve do puča 27. marta 1941. godine, kada je otišao u izgnanstvo.

        Oboje su izgnani 1941. godine iz Jugoslavije kao politički protivnici komunizma i živeli sa decom u emigraciji u Egiptu, Keniji, Južnoj Africi, Engleskoj, Švajcarskoj i Francuskoj. Povodom smrti kralja Džordža Šestog, februara 1952. godine, knez je bio pozvan u Vindzor i prisustvovao je sahrani odanog prijatelja. Naredne godine je, kao kraljevski srodnik, pozvan je i na krunisanje britanske kraljice Elizabete Druge. Time su se Karađorđevići orodili sa dinastijom Vindzor.

       Knez Pavle Karađorđević je preminuo 14. septembra 1976. godine, u Američkoj bolnici u Neiju, kraj Pariza. Sahranjen je na groblju u Lozani. Kneginja Olga je preminula je 16. oktobra 1997. u Parizu i sahranjena pored muža i sina Nikole na groblju Boa de Vo u Lozani. Posmrtni ostaci kneza Pavla, kneginje Olge i njihovog sina kneza Nikole preneti su u crkvu Svetog Đorđa na Oplencu, gde su sahranjeni 6. oktobra 2012. uz najviše državne počasti. Knez i kneginja su politički rehabilitovanu u Srbiji tek početkom 21. veka.

       Kneginja Olga Karađorđević je sa knezom Pavlom imala troje dece – sina kneza Aleksandra (1924—2016), sina kneza Nikolu (1928—1954) i kćer kneginju Jelisavetu (1936).

Aleksandra od Jugoslavije

       Najstariji sin kralja Aleksandra i kraljice Marije Karađorđević, poslednji jugoslovenski kralj Petar Drugi oženio se usred Drugog svetskog rata. Protiv braka sa Aleksandrom, princezom od Grčke i Danske bili su protiv i britaski ratni premijer Vinston Čerčil, ali i sama kraljica Marija.

     Mlada grčka princeza Aleksandra upoznala je kralja Petra aprila 1942. u Londonu na čajanci u Klubu savezničkih oficira. Roditelji su joj bili kralj Aleksandar Grčki, nemačkog porekla i majka Aspazija Manos, potomak fanariotske porodice Manos, koja je pripadala grčkoj eliti u Carigradu.

       Za jugoslovenskog kralja Petra Drugog udala se 1944. godine kada je on već bio u izgnanstvu. Udajom dobila je titulu Njeno veličanstvo kraljica Jugoslavije, koje je ubrzo 1945. zamenjeno za Njeno veličanstvo Aleksandra, kraljica od Jugoslavije. Kao vladarka nikada nije posetila Jugoslaviju i Srbiju.

     Živela je sa kraljom Petrom i sinom Aleksandrom (1945) drugim Karađorđevićem u Velikoj Britaniji i Francuskoj. Razišli su se već posle pet godina braka, iako se zvanično nikada nisu razveli. Nikada nije prebolela rastanak od muža. Govorila je da je on čitav život posvetio politici i izgubljenoj kruni.

     Kralj Petar Drugi je emigrirao u SAD, a kraljica Aleksandra je ostala da živi u Londonu. Bila je nosilac Ordena Karađorđeve zvezde, Velikog krsta (Kraljevina Jugoslavija), Ordena Belog orla, Velikog krsta (Kraljevina Jugoslavija), Ordena Jugoslovenske krune, Ordena Svetog Save i Ordena svete Olge i Sofije, Dama Veliki krst (Kraljevina Grčka).

     Kraljica Aleksandra Karađorđević umrla je u Ist Suseksu 30. januara 1993. godine. Bila je sahranjena 7. februara 1993. na kraljevskom groblju Tatoj u Grčkoj, odakle je 9. maja 2013. preneta u kapelu dvora na Dedinju, da bi 26. maja 2013. bila u okviru državne sahrane bila sahranjena na Oplencu. Bila je poslednja jugoslovenska kraljica.

Princeza Katarina

          Sin kralja Petra Drugog i kraljice Aleksandre Karađorđević, princ prestolonaslednik Aleksandar Drugi, koji je odrastao i radio u Velikoj Britaniji, ženio se strankinjama. Time su Karađorđevići opet dobili dve srpske snaje. Prva Aleksandrova supruga bila je Marija da Glorija od Orleana i Braganse,  princeza od Brazila i Portugalije. Venčali su se 1972. godine u mestu Viljamanrike de la Kondesa (Španija). Dobili su tri sina, princa Petra, koji je rođen u Čikagu 1980. godine i blizance Filipa i Aleksandra, 1982. godine, koji su rođeni u Ferfaksu. Brak je razveden 1983. godine.

             Godinu dana kasnije prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević se oženio sa Katarinom Batis iz Grčke. Poslovna žena Katarina upoznala je princa Aleksandra 1984. godine u Vašingtonu (SAD). Venčali su se u Londonu 21. septembra 1985. godine. Kum im je bio grčki kralj Konstantin, a stari svat kraljević Tomislav, stric princa Aleksandra. I njoj je ovo bio drugi brak. kao srpska snaja i maćeha prinčeva Petra, Filipa i Aleksandra princeza Katarina je podigla i vaspitavala sinove svog supruga prestolonaslednika Aleksandra. Svi su živeli u Velikoj Britaniji.

      Princeza Katarina Karađorđević je od 1985. godine nosilac titule Njeno Kraljevsko Visočanstvo prestolonaslednica Katarina Karađorđević od Srbije i Jugoslavije. Nosilac je Ordena Svetog Save, (Veliki Krst za dame) , Kraljevska kuća Karađorđević, Sveti Vojni Konstantinopoljski ordena Svetog Đorđa, (Veliki krst za dame),  Ordena Kraljevska kuća Burbon-Dve Sicilije, Jubilarne medalje povodom 50 rođendana kralja Karla XVI GustavaKraljevina Švedska i Jubilarne medalje povodom 70 rođendana kralja Karla XVI GustavaKraljevina Švedska.

     Prestolonaslednikova porodica Karađorđević je 1991. prvi put došla u zvaničnu posetu Srbiji. Potom je princeza Katarina posetila Srbiju 1992, 1993, 1994, 1995, i 2000. Išla je u Crnu Goru, na  Kosmet,Bosnu i Hercegovinu. Princ prestolonaslednik Aleksandar se sa suprugom Katarinom i sinovima naselio u Kraljevski dvor 2001. godine. I dok mladi prinčevi žive i rade u Londonu, kraljevski par trajno boravi u Beogradu. 

        Princ i princeza su organizatori i domaćini mnogih državnih, verskih i društvenih svečanosti i manifestacija. Javno proslavljaju svoju porodičnu slavu, Dan državnosti i vaskrs. Pomažu školovanje talentovane dece, đaka i studenata, pomažu siromašan narod. Princeza Katarina je pokrovitelj mnogobrojnih humanitarnih organizacija, uključujući svoje fondacije  “Lifeline Humanitarian Organization”, “SOS–Appeal for Life” i “United Orthodox Aid”. Računa se da je kao humanitarac princeza Katarina darivala svom nardodu od 2001. godine do danas pomoć vrednu 20 miliona evra.

Lepa Aleka

       Istovremeno Đorđe Mihailović, koji je nasledio od dede Save Mihailovića i oca Đorđija porodičnu tradiciju čuvanja srpskog groblja Zejtinlik u Solunu, oženio se Grkinjom i dobio sina za kog veruje da će postati novi čuvar Zejtinlika..

     U novije vreme Srbi su nastavili da se žene Grkinjama. Predrag Đorđević je to učinio krajem devedesetih godina. Ovaj bivši srpski fudbaler i reprezentativac nacionalne selekcije igrao je za grčki “Panatenaikos”(1993-1996) i “Olipijakos” (1996-2009), gde je bio kapiten i veoma cenjen igrač. Smatran je najboljim stranim igračem u istoriji kluba “Olimpijakos”. Oženio se Grkinjom i uzeo grčko državljanstvo.

      Slavni košarkaš Predrag Peđa Stojaković, dok je igrao za “PAOK” upoznao je lepu manekenku Aleka Kamilu. Rođena je u Solunu 1974. godine. Tri godine je starija od njega. Venčali su se 2006. godine u crkvi Svetog Dimitrija u Solunu. Žive u Americi, gde je Peđa Stojaković postao legenda NBA. Imaju troje dece.

Marko Lopušina