Viktor Kin, doktor koji je spašavao Srbe

Viktoru Kinu spomenik u Ribarskoj banji

       Navršilo se sto godina od kako je doktor Viktor Kin, švajcarski humanista, stradao od srpske ruke u sanatorijumu “Milezes” u Lejsinu. Švajcarski Srbi ne žele da ga zaborave, jer je ženevski doktor Kin početkom prošlog veka lečio naše ranjenike i bolesnike od kolere i tifusa u tri srpska rata. 

        Ženevski Srbi žele da postave bistu  doktora Kina, ovog humanitarca i velikog srpskog prijatelja u Ženevi.

“ Doktor Viktor Kin je rođen 1887. u porodici nemačkog lekara. Kao đak i student medicine drugovao je u Ženevi sa decom kralja Petra Karađorđevića, kraljevićima Aleksandrom i Đorđom Karađorđevićem, Odan svojim prijateljima, kad su izbili Balkanski ratovi doktor Kin je kao hirurg i specijalista za zarazne bolesti došao u Niš 1912. i stavio se pod komandu kneza Aleksandra. Lečeći ranjenike mnogim Srbima je tada spasao živote – pričaju ženevski Srbi.

Srbi iz Švajcarske

Opisuju ga kao čoveka srednje visine, tanke i krhke građe, plave kose, okruglastog lica, jakog i odvažnog karaktera. Po završetku Balkanskih ratova doktor Kin se vraća u Ženevu 1913. gde je neko vreme bio lični lekar ruskog princa  Aleksandra Orlova. Njegov idilični život u Švajcarskoj, jer se u to vreme verio sa pijanistkinjom Bertom Rosin, prekida Prvi svetski rat.

– Kin se opet vratio u Srbiju, ali je ovog puta 1915. došao sa još deset švajcarskih lekara i mladom suprugom. Ženu Bertu je obučio da bude medinsika sestra. Prešao je sa Bertom i kolegama gotovo sva srpska ratišta i borio se za život svakog Srbima. Išao je sa srpskim ranjenicima i do Albanije. Svojom novom metodom lečenja iskorenio je koleru i tifus i opet, mnogim Srbima spasao živote  – kazuje Mile Topalović, ženevski gastarbajter.

Viktor Kin je kao vojni lekar radio ukupno četiri godine u Srbiji. Bio je u Nišu, Kruševcu, Ribarskoj Banji i Valjevu sve do kraja 1918. godine, kada se njegova supruga ozbiljno razbolela, pa su se vratili u Ženevu. Kad je došao u Srbiju doneo je sa sobom švajcarsku zastavu, da ga, ako pogine, Srbi sahrane u njoj. A kada se vratio u Švacajrsku poneo je jednu staru ratnu srpsku zastavu da ga tamo sahrane u njoj.

– Kao da je slutio smrt. Po povratku u Švajcarsku doktor Kin je postao upravnik sanatorijuma “Milezes” u Lejsinu, u kome je ponajviše lečio Srbe. Sudbina je htela da je 26. januara 1919. pacijentu Dragoslavu Milosavljeviću u goste došao brat Milosav. U nastupu šizofrenije Milosav je Kinu zabio nož u stomak i ranio još petoro ljudi. Doktor je na samrti tražio da njegov ubica, bolesni Srbin ne bude kažnjen –  opisao je ovaj događaj istoričar Gane Milosavljević.

Doktor Kin je sahranjen uz velike državne počasti 1919. godine u Ženevi. Njegov kovčeg su na groblje nosili srpski studenti. A reči zahvalnosti mu je uputio srpski konzul. Ubrzo je, međutim, Kin i u Švajcarskoj pao u zaborav. Grob je bio zapušten, pa je prema ženeskim propisima Kinov kovčeg prebačen u zajedničku grobnicu. Tek zalaganjem Svetomira Milenkovića, gastarbajtera porklom iz Kupaca kod Kruševca,  otkriveno je da telo doktora Viktora Kina počiva u grobnici broj 25.

Doktor Kin je imao 32 godine kada je ubijen. Iza njega je ostala ucveljena udovica Berta bez poroda, sa pregrštom napisanih knjiga i članaka. Kin je, naime, pisao drame, ali i knjige o stradanju Srba od Bugara i oko 500 članaka u švajcarskoj i francuskoj štampi o srpskom pitanju.

 – Doktor Kin je srpstvu dao ono najdraže – živote srpskih ranjenika i bolesnika. Kralj Petar mu je za života darivao Orden Karađorđeve zvezde. Ali, od sahrane Viktora Kina u Ženevi 1919. godine u Srbiji se o njemu kao srpskom dobrotvoru ništa ne zna. U arhivama, bibliotekama i muzejima u Srbiji ne postoji ni jedan podatak o ovom velikom humanisti. Komunisti su 1945. godine zabranili da se njegovo ime pominje, jer je dr Viktor Kin bio prijatelj kralja Aleksandra – tvrde ženevski Srbi.

Tek 2009. godine u krugu Specijalne bolnice u Ribarskoj Banji otkrivena je bista doktora Viktora Kina. Bronzani lik Viktora Kina stoji pored spomenika kralja Petra, kog je doktor dobro poznavao.  Ženevski Srbi se danas trude da urade kopiju ove biste i postave je u Ženevi, na mestu gde su po drugi puta sahranjeni posmrtni ostaci ovog velikog srpskog prijatelja.

Marko Lopušina