MEDIJI IZ SRPSKE DIJASPORE NASTAVLJAJU BORBU ZA OČUVANJE NACIONALNOG IDENTITETA SRBA.

Aleksandar Žigić

       “ I pored pandemije korona virusa, koja je omela u radu mnoge naše saveze, društva, udruženja i klubove, očigledno je da su ovi patriotski zadaci, bitka protiv totalne asimilacije srpskog naroda i borba za očuvanje i razvoj nacionalnog ideniteta Srba u inostranstvu, ostali naš prioritet – zato smo u obavezi i dalje da ih ostvarujemo svi zajedno”.

Andro Gujon

         Ovo je bio generalni zaključak Desete konferencija novinara i medija dijaspore i Srba u regionu, koja je juče, u organizaciji Udruženja novinara Srbije, održana u Beogradu, a koji je izrekao voditelj Rade Dragović. Tema je bila rad medija, organizacija i udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom kovid 19. Arno Gujon, v.d. direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova, koji je otvorio ovu medijsku konferenciju i tom prilikom naglasio:

Intervju Rada Bakračevića, urednika “Štajerske novosti” na Međunarodnom radiju

      „Iskreno se nadam da ćemo u narednom periodu biti u mogućnosti da vratimo onim tradicionalnim načinima okupljanja, na kojima se veliča sabornost – jedna od najlepših karakteristika srpskog naroda.Za nas koji u matičnoj državi pratimo položaj dijaspore i Srba u regionu i svojim radom nastojimo da unapredimo i jačamo te veze, posebno su značajni novinari iz rasejanja i medijski radnici srpskih udruženja iz inostranstva“, rekao je Gujon.
        Učesnicima konferencije poručio je da mogu da računaju da u Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu imaju istinskog prijatelja i saveznika i rekao da je osnovni cilj delovanja Srbije kao matične države prema dijaspori i Srbima u regionu očuvanje i negovanje srpskog jezika i kulture, očuvanje i zaštita srpskog kulturno-istorijskog nasleđa, ali i podrška informisanju na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu. 

Nikola Lončar

     Domaćin, predsednik UNS-a Vladimir Radomirović pozdravio je učesnike i poželeo im uspešan rad. Na koferenciji je predstavljen i sajt umrezavanje.rs, koji je pokrenut u saradnji UNS-a sa Upravom za saradnju s dijsaporom i Srbima u regionu, a nastao je kao rezultat prošlogodišnje konferencije koja je bila posvećena umrežavanju medija matične države sa medijima i organizacijama iz dijaspore i regiona s ciljem da se stvori jedna neformalna mreža koja će omogućiti razmenu informacija i materijala.

      Prema programu učesnici preko video platforme bili su predstavnici srpskog rasejanja iz Hrvatske, Rumunije, Švajcarske, Nemačke, SAD, Slovenije, Norveške, Belgije i Austrije.    Branislav Bijelić, direktor radija “Dunav” iz Vukovara izjavio je da je ovaj srpski medij na početku epidemije koronavirusa u martu 2020. godine zabeležio pad prihoda od 40 odsto. Naveo je da je država Hrvatska pokušala da ublaži pad prihoda kroz davanje nepovratnih sredstava od 500 evra po zaposlenom, ali je dodao da je kasnije medijski sektor ispao iz svih mera za ublažavanje posledica epidemije.

        Anđela Krasojević iz srpskog radija “Mladost” iz Švajcarske izjavila je da taj medij nije prekidao emitovanje sadražaja od početka epidemije, ali da je bilo nužno prilagoditi način rada novonastaloj situaciji. Naglasila je da švajcarski nadležni organi odbijaju da učestvuju u finansiranju “migrantskih medija” jer im to, kako je ocenila, “nije u interesu”. I Aleksandar Žigić, dopisnik RTS i vlasnik Radio-televizije Avala u Čikagu, izjavio je da je epidemija otežala rad i da je teže naći sponzore jer nema ličnog kontakta.

           Diskusija preko video platforme se vrlo brzo prenela sa pitanja položaja i rada srpskih medija u rasejanju, kao i na ukupno stanje srpske dijaspore danas u vreme pandemije. Predstavnici Srba iz Slovenije priznali su da se nalaze u teškom položaju, jer im Slovenci ne priznaju status etničke grupe, a ni nacionalne manjine. Nemaju svoj medij, a nemaju ni Kulturno-informativni centar Srba, koji je devedesetih postojao u Ljubljani. Pred predstojeći popis stanovništva 2021. godine u Sloveniji, slovenački Srbi se bore da odbrane svoj nacionalni identite pred naletom kampanje za totalnu asimilaciju ili brisanje Srba iz liste žitelja dežele.

Veliko priznanje zaslužuje časopis: “Štajerske novice” i njihov glavni urednik i osnivač Rade Bakračević, koga već deset godina izdaje Srpsko kultruno društvo Štajerska zajednica iz Maribora. Štajerske novice je do 29. Decembra 2020

Posetilo 21. milion i petsto hiljada posetilaca iz celog sveta, što predstavlja rekord za “Ginisa”. Spletne novine: “Štajerske novice” dobile su 2019. godine Zlatnu povelju Matice iseljenika Srbije za rekordnu posetu njihovih novina.

        Biljana Jović iz Bergena je govorila o naporima da se sačuva Srpska škola u Norveškoj. Istakla je dobru saradnju Srba i Norvežana, sa kojima pripremaju video Konferenciju o Jasenovcu, kao Aušvicu Balkana, kroz koji su prošli i stradali i mnogi Norvežani.

         Bogdanka Brezovac, kao predstavnik društva “Prosvjeta” iz Štutgarta, navela je da društvo ima 43 odbora u svetu, ali da je odbor u Nemačkoj osnovan u jesen 2019. godine. Zbog naleta pandemije smanjuje svoje aktivnosti, pa je tako otkazan Susret pisaca, ali nije otkazana književnost, jer pisci svoja dela predtavljaju na otvorenim prostorima.

       “Učestvovali smo na tzv. Balkon koncertima i ostvarili saradnju sa nemačkim umetnicima iz Štutgarta i okoline”, istakla je Brezovac, koja se zalaže za umrežavanje srpskih škola u rasejanju i celog srpskog naroda.

         Vlastimir Vidić iz Minhena je u ime Centralnog saveza Srba u Nemačkoj, govorio o iskustvu ove organizacije, koja 14 godina zastupa srpske interese i aktivno učestvuje u nemačkom društvu na afirmaciji srpskih političkih prava i srpske kulture.

        “Mi smo nevladina organizacija, koja se bori za integraciju, a ne za asimilaciju Srba u Nemačkoj. Sarađujemo sa Bundestagom, aa EU, Srbijom i Republikom Srpskom. Mada nam je korona virus ograničio mogućnosti delovanja, ipak učestvujemo na video konferencijama, organizujemo pomoć došljacima u Nemačkoj iz naših zemalja. Mi nismo folklorno društvo da se bavimo pesmom i igrom, već smo politički subekt, koji aktivno štiti srpski narod u dijaspori. Uskoro će nas biti milion u Nemačkoj. I vreme je da dijaspora u Vladi Srbije ima značajno mesto kao faktor razvoja privrede i celokupne države”, smatra Vidić. 

      Sa ovim idejama složila se i profesorka Svetlana Matić iz Beča, koja je kao osnivač Austrijsko-srpskog društva za saradnju “Volhelmina Mina Karadžić”, istakla da je srpsko rasejanje danas bogat resurs za razvoj matice.

       “Beč je prestonica srpske dijaspore i treba da ima Srpski kulturni centar, koji bi ostvarivao stalnu saradnju Srbije sa Austrijom, na zaštiti srpske veoma bogate baštine i preko kog bismo upoznavali Austrijance sa dostignućima srpskog naroda u ovoj zemlji. Osnova za takvu saradnju jeste Sporazum koji su potpisali gradonačelnici Beča i Beograda, a koji važi narednih četiri godine”.

      Matić je istakla veliku angažovanost, i pored pandemije, Zajednice srpskih klubova u Beču i njenog predsednika Luke Markovića, i koji je organizovao prevođenje knjige “Srbi u Austriji” na nemački za Austrijance i koji sprema pokretanje modernih “Novina serbskih” u Beču.

       “Poseban problem u Austriji je školovanje srpske dece, jer ne postoje dopunske škole, pa mališani pohađaju austrijske škole i slušaju nastavu na BHS jeziku (boasnsko, hrvatsko-srpski), a ne na maternjem. Kao centar srpske dijaspore Beč nema ozbiljnu dopisničku mrežu za medije sa nacionalnom frekvencom i štampanja izdanja u Srbiji i Republici Srpskoj. I na kraju Srbi nemaju status nacionane manjine, što nas diskvalifikuje u ostvarivanju politikih prava u Austriji”, naglasila je akademik Svetlana Matić iz Beča.

           U završnoj reči modelator konferencije Rade Dragović je rekao da su borba protiv asimilacije u tuđini i za očuvanje i razvoj nacionalnog identiteta, navek stalni zadatak Srba u rasejanju.

Marko Lopušina