ANTONIJA JAVORNIK – SLOVENAČKA MILUNKA SAVIĆ

Slovenačka Milunka Savić je junački branila Srbiju i zavolela Beograd       

ANTONIJA JAVORNIK

        Mladi gospodin Vladimir Kokanović, predsednik Saveza Srba Slovenije, koji živi i radi u Ljubljani je u Beogradu dočekao Novu 2021. godinu. Priprema se i za Badnje veče i doček Božića u crkvi na Voždovcu. U društvu beogradskih rođaka i prijatelja najčešće priča o tome kako običan slovenački narod obožava Srbe i rado priča o nama. I kako postoje mnoge porodične i prijateljske veze Srba i Slovenaca,

      “ Još od 15. veka Srbi žive u Celju i u 16. veku u Beloj Krajini, na jugu Slovenije, dok Slovenci pristižu masovnije u Srbiju početkom 20. veka. Jedna od prvih osoba koja je  zavolela Srbiju bila je Antonija Javornik, slovenačka maturantkinja, koja je otišla u Srbiju, da pomogne srpskom narodu u njegovoj misiji oslobođenja i ujedinjenja južnih Slovena”, objašnjava te bliske veze i susrete srpskog i slovenačkog naroda Vladimir Kokanović.

Vladimir Kokanović gost Ministra Nikole Selakovića

       U Srbiji je Antonija Javornik imala strica Martina Javornika. On je, kao austrougarski oficir, dezertirao i prebegao u Srbiju, gde je postao kapetan u 11. pešadijskom puku „Karađorđe“.

       “Antonija Javornik se rodila u Mariboru, u Sloveniji 1893. godine. U Prvom balkanskom ratu (1912/13.) bila je bolničarka u puku “Karađorđe”, pod komandom svog strica. Učestvovala u oslobođenju srpskog Kosova i Metohije i opsadi Skadra. U Drugom balkanskom ratu (1913.) borila se kao dobrovoljac, sa puškom u ruci. Zarobila je čitavu bateriju bugarskih topova i dobila svoje prvo odlikovanje”, kazuje nam Kokanović njenu ratnu srpsku istoriju.
         U Prvom svetskom ratu (1914-1918.) mlada Slovenka se borila se sa srpskim vojnicima na Ceru, Drini i Kolubari. Prijavila se pod lažnim imenom Natalija Bjelajac, da bi, prema sopstvenom svedočenju, zaštitila porodicu u Mariboru od austrijske odmazde, u slučaju da je neprijatelj zarobi.

       U jednoj od tih bitaka istakla se kao pomoćnik mitraljesca za šta je ponovo odlikovana. U Cerskoj bici junački je poginuo njen stric Martin Javornik, ali je Antonija nastavila da se bori sa još većim žarom.

        “Postala je slovenačka ratna heroina u Srbiji, snažna ličnost i borac, kakva je bila Milunka Savić – priča Vladimir Kokanović –  U borbama na Kajmakčalanu (12‐30. septembra 1916.), Antonija Javornik je sama zarobila 30 bugarskih vojnika, pa je ponovo odlikovana. Pri proboju Solunskog fronta, 15. septembra 1918. godine, istakla se lavovskom hrabrošću, ali je teško ranjena u nogu i u grudi. Uspeli su da je spasu u Niškoj vojnoj bolnici, ali joj je jedan šrapnel ostao u nozi do kraja života, kao bolna uspomena na prolazak kroz „Kapiju slobode“.

          Kraj rata Antonije Javornik tj. Natalija Bjelajac je dočekala u činu narednika Srpske vojske. Dvanaest puta je ranjavana i dvanaest puta odlikovana. Ona je strankinja sa  najviše srpskih odlikovanja. Pored nekoliko Medalja za hrabrost i Ordena belog orla s mačevima, Antonija je dobila titulu viteza Karađorđeve zvezde s mačevima i francuskog viteza Legije časti.

         “Hrabra Slovenka je u miru živela u Beogradu od svoje plate. Nikada ništa nije tražila od naroda i države, kojoj je poklonila najbolje godine svoje mladosti. Za vreme nemačke okupacije 1941‐1945, Gestapo ju je uhapsio kao osvedočenog srpskog patriotu. Devet meseci je Antonija Javornik provela u nemačkom koncentracionom logoru na Banjici”, priča o njenoj tragičnoj sudbini Vladimir Kokanović, prvi čovek Saveza Srba u Sloveniji.

          Slovenka i srpski heroj Antonija Javornik je preminula u Beogradu u osamdeset prvoj godini,  (16. avgusta 1974. ), tačno na šezdesetogodišnjicu Cerske bitke.  

Marko Lopušina