Amerikanac spasilac srpske dece, kog ne smemo da zaboravimo

         

Džon Frotingam, američki dobrotvor

Doktor prava Džon Frotingam, srpski zet iz Njujorka, veliki srpski dobrotvor nema ni ulicu, ni spomenik u Beogradu. Retko ko je od modernih Srba uopšte čuo za njega. A trebalo bi da znamo i slavimo ovog “gospodina Amerikanac”, kako su ga zvala naši ratni siročići posle Velikog rata.

      “ Fascinantan je lik Džona Frotingama, muža Jelene Lozanić, koji je diplomirao na Harvardu. On je kao pripadnik jedne od najbogatijih i najuglednijih američkih porodica tog vremena otvarao bolnice i sirotišta u Đevđeliji, Vranju, Sremskoj Kamenici, potom u Nici, spasio je život nekoliko hiljada srpske dece”, govori o njemu režiserka Jelene Kajgo.

Srpska deca u Velikom ratu

       Džon Frotingam je u Srbiji organizovao je 11 dečjih domova. Osnivač je i prve zanatske i prve domaćičke škole u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

         “Za dvadeset godina finansiranja ovih, kao i brojnih drugih humanitarnih delatnosti Džon Frotingam je donirao više od 250 miliona dinara, što je „vredelo kao tri i po godine budžeta Kraljevine Srbije iz 1915. godine”,– tvrdi Tomislav R. Simonović u svojoj knjizi “Džon Frotingam: zaboravljeni srpski dobrotvor”.

       Frotingam (1879 — 1935.) je bio američki pravnik, industrijalac, savremenik i učesnik Velikog rata i veliki ljubitelj muzike. Rođen je u Bruklinu, u bogatoj i uglednoj porodici iz koje potiče i jedan od najvećih američkih slikara Džejms Frotingam. Završio je studije francuskog jezika, svirao je klavir i bavio se komponovanjem. Preko muzike je doznao za sudbini slovenskih naroda u ratu, kome je pomogao.

       Sa Srbima, čiji će veliki dobrotvor postati u Prvom svetskom ratu, došao je u kontakt preko iseljeničkih društava, koja su svirala balkansku etno muziku u SAD. Kao zaljubljenika balkanske muzike, nesreća Srbije u Velikom ratu, u leto 1914. godine pogodila ga je toliko da je u više navrata donirao medicinski materijal i novac za ratom zahvaćenu zemlju Srbiju.

       Sa svojom sestrom i ujacima 1914. godine, kada je čuo o sudbini Srbije u Velikom ratu, potražio je način kako da pomogne. Frotingam je najpre donirao 10 hiljada dolara što je bio samo početak njegovog rada na pomoći Srbiji i njenom narodu. Potom je u novembru 1914. godine poslao čitavu jednu bolnicu za Beograd, sa opremom i osobljem od ukupno deset lekara i pomoćnika. Vrednost bolnice sa svim pratećim materijalom iznosila je oko 200 hiljada tadašnjih dolara.

        Kada je humanitarna radnica Jelena Lozanić 1915. godine, u ime Crvenog krsta Srbije otputovala u Ameriku, Frotingam se upoznaje s njom. Rodila se ljubav između Jelene i Džona, koju su oni 1921. godine ozvaničili pred oltarom ruske crkve u Njujorku i rođenjem devojčice Ane.

         U okviru “Američke pomoći Srbiji” u Prvom svetskom ratu preko Jelene Lozanić i sa Mihajlom Pupinom i jeromonahom Nikolajem Velimirovićem, počinje njihov zajednički humanitarni rad, koji će trajaće više od dve decenije. A taj rad između ostalog rezultovao je osnovanjem i do kraja postojanja finansiranjem dva doma za srpsku ratnu siročad.

      Prvi je bio Srpsko-američki dom, koji je sa ogromnom predanošću i zalaganjem vodila Darinka, poznata kao mama Grujić. Dom je prošao ceo ratni put od Beograda, preko Bitolja, Soluna, Atine, Nice, ponovo Beograda i na kraju Sremske Kamenice, gde je postojao dok i poslednji pitomac nije iškolovan i otisnut u život. Drugi dom je bio u Vranju. Smešten u dve novoizgrađene dvospratne zgrade za ratnu siročadi kroz koji je prošlo oko 600 pitomaca.

        Porodica Lozanić-Frotingam je do 1935. godine živela na jugu Francuske, odakle je sve vreme pomagala deci u Srbiji. Gospodin Amerikanac je preminuo 1935. i sahranjen je na groblju u Bijaricu u Francuskoj. Godinu dana kasnije 1936, obrazovan je Odbor u Skoplju od najviđenijih predstavnika Stare Srbije, koji je izradio venac Džonu Frotingamu, dobrotvoru i prijatelju srpskog naroda.

          Kako doktor prava Džon Frotingam nema ni ulicu, ni spomenik, predlažemo vlastima da mu podigne, makar bistu u Beogradu.

Marko Lopušina